vesti

Novi indeks ekonomskih sloboda – Šta znači blagi napredak Srbije?

Srbija beleži blagi napredak na listi ekonomskih sloboda i smatra se zemljom koja je „ekonomski umereno slobodna".
IZDVAJAMO

Otvoren Program za medije, PR i istraživanje 2

U ponedeljak smo poželeli dobrodošlicu drugoj generaciji polaznika Programa za medije, PR i istraživanje koji će se odvijati od aprila do kr...

Srbija beleži blagi napredak na listi ekonomskih sloboda i smatra se zemljom koja je „ekonomski umereno slobodna" ali i dalje se nalazi u donjem delu liste država Evrope po ovom merilu zauzimajući 54. mesto među 169. rangiranih zemalja. Ovo pokazuje najnovije izdanje indeksa ekonomskih sloboda Fondacije Heritidž (Index od Economic Freedom, Heritage Foundation).

Prema ovom indeksu, Srbija je dobila 67,2 poena u poređenju sa prošlogodišnjih 66 i tek je nešto bolja od svetskog proseka koji iznosi 61, 5 poena. Rezulati pokazuju i da su ekonomske slobode u Srbiji nešto bolje nego u zemljama bliskog okruženja jer se rangira bolje od polovine država Balkana, osim Severne Makedonije, Rumunije i Bugarske.


Broj poena Srbije na Indeksu ekonomskih sloboda. Izvor: Heritage Foundation


Ovogodišnji bolji rezultat prvenstveno je posledica poboljšanja u segmentu „Poreske slobode" (Tax Freedom) koji računa maksimalnu marginalnu poresku stopu poreza na dohodak i dobit, kao i učešće sakupljenih poreza u BDP-u i to usled smanjenja nivoa naplaćenih poreza u odnosu na BDP, što je posledica ekonomskog rasta tokom prethodne tri godine i zadržavanja istih poreskih stopa. Pored toga, u ovom segmentu je rezultat Srbije još i bolje prikazan nego što jeste u praksi usled toga što se posmatraju podaci za porez na dohodak (10%) a izostavljaju podaci za godišnji porez na dohodak (15%). Stoga bi pravi rezultati Srbije nešto niži. U ostalim segmentima indeksa nije bilo značajnijih promena.

Ekonomske slobode u Srbiji

Od 2009. Srbija se kreće putem blagog poboljšanja na ovom indeksu, ali ona su vrlo spora i postepena. Posebno loše Srbija stoji po parametrima „Integritet vlasti" (45 bodova), „Visina državne potrošnje" (49,6 bodova), „Finansijske slobode" (50 bodova) i „Efikasnost pravosuđa" (50,6 bodova). Dobro su ocenjeni parametri kao što je „Fiskalno zdravlje" (94,6 bodova), „Poresko opterećenje" (92,5 bodova) i „Stabilnost novca" (81,1 bod), dok se drugi parametri nalaze između ovih dobrih i loših vrednosti.


Broj poena Srbije na Indeksu ekonomskih sloboda, po kategorijama. Izvor: Heritage Foundation.

Šta Indeks prikazuje kao najveće probleme?

Pored samih brojeva, Indeks daje i kratak pregled stanja u zemlji, sa naglaskom na probleme. U domenu vladavine prava, navodi se da postoje ozbiljni problemi prilikom izvršenja sudskih presuda i problemi sa zemljišnjim knjigama. Sudstvo i tužilaštvo su pod političkim pritiskom, a korupcija ostaje ozbiljan problem.

U domenu slobodne trgovine, navodi se da Srbija još uvek nije članica Svetske trgovinske organizacije, te da iako su carine niske da necarinske barijere predstavljaju ozbiljan problem, kao i da su postojeće institucionalne prepreke za strane investicije pogoršane sporim napretkom u reformi javne administracije i poslovanju kompanija u državnom vlasništvu.

Zašto su ekonomske slobode važne?

Malo stvari je potrebno za prosperitet jedne zemlje pored „mira, niskih poreza i podnošljivog deljenja pravde" (Adam Smit). Ekonomska sloboda daje veće mogućnosti privrednicima da iskažu svoju ličnu inicijativu u pokretanju i vođenju preduzetničkih projekata, što vodi ekonomskom rastu, zapošljavanju i rastu plata i opšteg životnog standarda. Veliki broj ekonomskih studija pokazao je da su za dugoročni ekonomski rast bilo koje zemlje nužne ekonomske slobode i vladavina prava.

Dobar privredni ambijent se sastoji od regulacije koja ne guši privredu već joj omogućava da nesmetano funkcioniše i obavlja svoje aktivnosti, a porezi koji se naplaćuju nisu toliko visoki da otežavaju ili onemogućuju poslovanje. Građanima bi za njihove poreze trebalo da se zauzvrat pružaju neophodne javne usluge prihvatljivog kvaliteta, pre svega neophodno garantovanje imovinskih prava i vladavina zakona podjednako za sve.

Nijedna od zemalja, osim onih koje su bogate prirodnim resursima, nije se razvila zahvaljujući privredi kojom je dirigovala država već privatnom inicijativom preduzetnika. Tako je i švedski standard posledica dobrog privrednog ambijenta i ekonomskih sloboda koje vladaju u Švedskoj (iako se često uzimana kao uzor socijaldemokratskog uređenja, Kraljevina Švedska tradicionalno ima visok stepen ekonomskih sloboda i nalazi se na 21. mestu Heritage Indeksa).

Šta je Indeks ekonomskih sloboda?

Indeks ekonomskih sloboda (Index of Economic Freedom) od 1995. izdaje Fondacija Heritidž (Heritage Foundation), organizacija iz Vašingtona, u saradnji sa listom Wall Street Journal. Ovaj indeks se, uz nekoliko drugih sličnih, od kojih su najpoznatiji Economic Freedom of the World (Frasier Institute), Doing Business Report (World Bank) i Global Competitiveness Index (World Economic Forum), koristi od strane investitora, državnih službenika i medija da se oceni kvalitet privrednog ambijenta i rezultati ekonomskih politika.

Ovaj Indeks ekonomske slobode meri nivo vladavine prava (sigurnost vlasničkih prava i nivo korupcije), visinu poreskih opterećenja (kroz nivo javne potrošnje, visinu javnog duga, i same poreske stope), stabilnu kupovnu moć valute, kao i to koliko regulatorni okvir opterećuje poslovanje preduzeća, otvorenost tržišta za trgovinu, investicije i kretanje kapitala.

Maksimalan broj poena koji neka zemlja može da ostvari na ovom Indeksu je 100, dok viši nivo poena označava i viši nivo ekonomskih sloboda.