vesti

Economic Freedom of the World 2020 Ekonomske slobode u Srbiji: varljivi napredak

Skor Srbije na upravo objavljenom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 7,05 što je mali napredak u odnosu na prošlogodišnji rez...
IZDVAJAMO

Bez napretka: Srbija i dalje na začelju evropskih zemalja po zaštiti imovinskih prava

U novom izdanju Indeksa zaštite imovinskih prava (International Property Rights Index) za 2020. godinu Srbija je zadržala 95. mesto od 129 r...

Skor Srbije na upravo objavljenom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 7,05 što je mali napredak u odnosu na prošlogodišnji rezultat. Celokupan napredak može se pripisati nešto boljim rezultatima u oblasti - Zdrav novac – usled niže i predvidljivije inflacije nego u prethodnim godinama, kao i usled promena metodologije u oblasti Pravni sisitem i imovinska prava.

Srbija je, shodno tome, na najnovijoj rang listi napredovala sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto. Međutim, Srbija se i dalje nalazi na samom začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda, a najveći problemi nalaze se u domenu vladavine prava.

Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura.

Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland, Švajcarska, Australija, Sjedinjene Američke Države, Mauricijus, Gruzija, Kanada i Irska, zemlje koje se već godinama nalaze na vrhu rangiranja po ekonomskim slobodama. Najlošije rangirane zemlje su Venecuela, Sudan, Libija, Angola, Iran, Alžir, Kongo, Zimbabve, DR Kongo i Centralnoafrička Republika.

Druge značajne zemlje kotirane su ovako: Velika Britanija (13. mesto), Japan (20), Nemačka (21), Francuska (57), Rusija (89) i Kina (124). Od zemalja okruženja, Rumunija je na 23. mestu, Bugarska 32, Hrvatska 61, Slovenija 62, Severna Makedonija 71, Crna Gora 80, a Bosna i Hercegovina 82.

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 7,05 što je malo niže od svetskog proseka. Shodno tome, Srbija je napredovala na rang listi za 10 mesta sa prošlogodišnjeg 84. na sadašnje 74. mesto. Usled metodoloških promena u izvorima podataka na osnovu kojih se obračunava indeks nije u potpunosti moguće porediti nove podatke sa prošlogodišnjim (promenjeni su izvori za 9 varijabli od ukupno njih 42 koje se koriste u izradi Indeksa, većina promena locirana je u sektoru Pravni sistem i imovinska prava). Srbija se, međutim, i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda - lošije od nje rangirane su jedino Poljska, Moldavija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Grčka i Belorusija.

Srbija je kao i prethodnim izdanjima Indeksa ekonomskih sloboda loše ocenjena u oblasti vladavine prava koja je kamen temeljac tržišne privrede. Prvenstveno su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. U ovakvom privrednom okruženju ne postoji adekvatni mehanizmi zaštite privatne imovine, što direktno dovodi do niskog nivoa domaćih investicija, i niskih stopa ekonomskog rasta. Nizak životni standard i visoka stopa emigracije su posledica ovakvog ambijenta.

Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i sama primena zakona u praksi, usled toga što su propisi često protivurečni, nejasni ili se ne mogu primeniti bez podzakonskih akata koji nedostaju. Veliki problem predstavlja nejednaki tretman različitih privrednih aktera pred zakonom, usled korupcije ili političkih pritisaka.

Javni sektor je i dalje predimenzioniran u odnosu na mogućnosti privatnog sektora da ga finansira. Pored toga što ja javni sektor skup, on je i veoma neefikasan u poređenju sa evropskim zemljama, usled visoke stope korupcije, javna preduzeća se posmatraju kao partijski plen, a ne kao servis građana, dok je državna administracija slabih kapaciteta usled partijskih interesa prilikom zapošljavanja i napredovanja.

Međutim, i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je Sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema koji negativno utiču na nivo sloboda: Srbija je još uvek izvan STO (kao jedina evropska zemlja uz Bosnu i Hercegovinu i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu potpuno u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa, državne administracije i poslovne regulacije. Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna. Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu namećući visoke administrativne troškove.

Zašto su ekonomske slobode važne?

Ekonomske slobode su povezane sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju preduzetničkih poduhvata i niži porezi pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju, što sve dovodi do ekonomskog rasta. Skorašnja Libekova meta studija pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na temu ekonomskog rasta i ekonomskih sloboda tvrdi da postoji pozitivna i statistički značajna veza ovih fenomena. Procena je da rast ekonomskih sloboda od 1 poena na skali 1 -10, doprinosi dugoročnoj stopi ekonomskog rasta od 1,24% preko povećanja nivoa investicija. Nedavna studija Fiskalnog saveta takođe je ukazala da je niska stopa investicija, prvenstveno domaćih, u Srbiji posledica lošeg privrednog ambijenta.

Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana: ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup kvalitetnom zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi – siromašni ljudi u bogatijim društvima su često mnogo bogatiji od bogatijeg sloja u siromašnim društvima. Pored čisto ekonomskih boljitaka koji nastaju usled ekonomskih sloboda, one su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koje su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.

O Indeksu ekonomskih sloboda

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije''. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.

Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.

Kako je sakupljanje, provera i obrada podataka dugotrajan proces, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine; stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2020. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2018. godini.

Celokupan izveštaj možete pronaći na: www.fraserinstitute.org/economic-freedom