vesti

Economic Freedom of the World 2019 Ekonomske slobode u Srbiji: ništa novo

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,89 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Srbija se nalaz...
IZDVAJAMO

​Novo Libekovo istraživanje: Indeks efikasnosti javnog sektora

Prema najnovijem Indeksu efikasnosti javnog sektora, Srbija je ponovo rangirana kao jedna od zemalja sa najmanje efikasnim javnim sektorom m...

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,89 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Srbija se nalazi na 80. mestu na listi, na začelju Evrope, a od zemalja regiona bolji smo samo od Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Iako je relativno loše ocenjena u svim segmentima, najgore je stanje u oblasti vladavine prava.

Hong Kong (8,91) i Singapur (8,69) nalaze se ponovo na vrhu ovog Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland (8,50), Švajcarska (8,40), Sjedinjene Američke Države (8,20), Irska (8,13), Velika Briitanija (8,09), Kanada (8,08), Australija (8,07) i Mauricijus (8,05).

10 najlošije rangiranih zemalja su Venecuela (2,59), Libija (4,49), Sudan (4,64), Alžir (4,76), Angola (4,84), DR Kongo (5,01), Egipat (5,05), Sirija (5,06), Republika Kongo (5,09) i Gvineja Bisa (5,19).

Ocene pojedinih drugih važnih zemalja su: Japan (7,86), Nemačka (7,81), Švedska (7,55), Francuska (7,34), Rusija (6,78) i Kina (6,41).

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 6,89 što je gotovo istovetno prošlogodišnjem rezultatu od 6,85 i nešto niže od svetskog proseka. Usled promena kod drugih zemalja, Srbija se pomerila sa 84. na trenutno 81. mesto. Međutim, i dalje se nalazimo na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda - lošije od nas rangirani su jedino Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Moldavija i Ukrajina.

Srbija i dalje ima veoma loše rezultate u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede, pre svega su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za jake interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i nejednaka primena postojećih pravila i visok nivo korupcije.

Čak i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je Sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema: Srbija još uvek nije članica STO (kao jedina evropska zemlja uz BiH i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu u skladu sa evropskim pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Nivo ekonomskih sloboda u odabranim zemljama u 2017.

Zašto su ekonomske slobode važne?


Ovako poslovno okruženje nije ono u kome privreda može da nesmetano posluje, pa je njegova posledica nizak nivo investicija i niska stopa ekonomskog rasta, što se prenosi i na nizak rast zarada. Ekonomske slobode su povezane sa višom dugoročnom stopom ekonomskog rasta jer ohrabruju investicije i inovacije što pokazuje i jedna skorašnja metastudija (Libek, 2018) pošto pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na ovu temu tvrde da postoji pozitivna i statistički značajan uticaj ekonomskih sloboda na stopu ekonomskog rasta. Prema nekim studijama (Gwartney and Lawson, 2014) rast od 1 poena na skali 1-10 znači ubrzanje stope rasta za 1,24%. Prema tome, kada bi Srbija unapredila svoj nivo ekonomskih sloboda sa trenutnog nivoa bar na nivo Rumunije, stopa ekonomskog rasta bila bi ubrzana za 1 procentni poen – sa procenjenih 3,5% na 4,5% u ovoj godini.


Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana – iako se koristi od ekonomskog rasta retko kada jednako raspoređuju među svim pojedincima i društvenim grupama, ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi, a istraživanja su pokazala da ekonomske slobode ne utiču na nivo nejednakosti. Pored čisto ekonomskih boljitaka, ekonomske slobode su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koja su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.


Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa i poslovne regulacije. Srbija mora da reformiše carinsku i poresku službu, kao i da postane članica STO. Neefikasna preduzeća u državnom vlasništvu treba privatizovati, a ukinuti subvencije osim za poljoprivredu. Podsećamo da su subvencije gotovo više od dva puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, dok je javna potrošnja u Srbiji neumereno visoka imajući u vidi nivo ekonomskog razvoja, što se najbolje vidi u poređenju sa susednom Bugarskom ili Rumunijom.


Trenutni skor Srbije jako je loš, i ukazuje na to da reforme koje se sprovode imaju veoma ograničen domet. Da su to suštinske reforme poslovnog okruženja, to bi se značajnije videlo u promeni skora Srbije na ovom indeksu.


Nivo ekonomskih sloboda u odabranim zemljama tokom prethodne decenije.


O Indeksu ekonomskih sloboda


Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije''. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.


Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.


Kako se u pojedinim slučajevima čeka na podatke, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine. Stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2019. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2017. godini.


Celokupan izveštaj možete pronaći na: www.fraserinstitute.org/economic-freedom