vesti

Economic Freedom of the World 2019 Ekonomske slobode u Srbiji: ništa novo

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,89 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Srbija se nalaz...
IZDVAJAMO

Libek: Država treba da odustane od najavljenih subvencija za taksi udruženja

Libertarijanski klub – Libek oštro se protivi najavljenim subvencijama za taksi udruženja u Beogradu.

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,89 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Srbija se nalazi na 80. mestu na listi, na začelju Evrope, a od zemalja regiona bolji smo samo od Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Iako je relativno loše ocenjena u svim segmentima, najgore je stanje u oblasti vladavine prava.

Hong Kong (8,91) i Singapur (8,69) nalaze se ponovo na vrhu ovog Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland (8,50), Švajcarska (8,40), Sjedinjene Američke Države (8,20), Irska (8,13), Velika Briitanija (8,09), Kanada (8,08), Australija (8,07) i Mauricijus (8,05).

10 najlošije rangiranih zemalja su Venecuela (2,59), Libija (4,49), Sudan (4,64), Alžir (4,76), Angola (4,84), DR Kongo (5,01), Egipat (5,05), Sirija (5,06), Republika Kongo (5,09) i Gvineja Bisa (5,19).

Ocene pojedinih drugih važnih zemalja su: Japan (7,86), Nemačka (7,81), Švedska (7,55), Francuska (7,34), Rusija (6,78) i Kina (6,41).

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 6,89 što je gotovo istovetno prošlogodišnjem rezultatu od 6,85 i nešto niže od svetskog proseka. Usled promena kod drugih zemalja, Srbija se pomerila sa 84. na trenutno 81. mesto. Međutim, i dalje se nalazimo na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda - lošije od nas rangirani su jedino Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija, Moldavija i Ukrajina.

Srbija i dalje ima veoma loše rezultate u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede, pre svega su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučajevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za jake interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavlja i nejednaka primena postojećih pravila i visok nivo korupcije.

Čak i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je Sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema: Srbija još uvek nije članica STO (kao jedina evropska zemlja uz BiH i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu u skladu sa evropskim pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Nivo ekonomskih sloboda u odabranim zemljama u 2017.

Zašto su ekonomske slobode važne?


Ovako poslovno okruženje nije ono u kome privreda može da nesmetano posluje, pa je njegova posledica nizak nivo investicija i niska stopa ekonomskog rasta, što se prenosi i na nizak rast zarada. Ekonomske slobode su povezane sa višom dugoročnom stopom ekonomskog rasta jer ohrabruju investicije i inovacije što pokazuje i jedna skorašnja metastudija (Libek, 2018) pošto pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na ovu temu tvrde da postoji pozitivna i statistički značajan uticaj ekonomskih sloboda na stopu ekonomskog rasta. Prema nekim studijama (Gwartney and Lawson, 2014) rast od 1 poena na skali 1-10 znači ubrzanje stope rasta za 1,24%. Prema tome, kada bi Srbija unapredila svoj nivo ekonomskih sloboda sa trenutnog nivoa bar na nivo Rumunije, stopa ekonomskog rasta bila bi ubrzana za 1 procentni poen – sa procenjenih 3,5% na 4,5% u ovoj godini.


Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana – iako se koristi od ekonomskog rasta retko kada jednako raspoređuju među svim pojedincima i društvenim grupama, ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi, a istraživanja su pokazala da ekonomske slobode ne utiču na nivo nejednakosti. Pored čisto ekonomskih boljitaka, ekonomske slobode su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koja su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.


Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa i poslovne regulacije. Srbija mora da reformiše carinsku i poresku službu, kao i da postane članica STO. Neefikasna preduzeća u državnom vlasništvu treba privatizovati, a ukinuti subvencije osim za poljoprivredu. Podsećamo da su subvencije gotovo više od dva puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, dok je javna potrošnja u Srbiji neumereno visoka imajući u vidi nivo ekonomskog razvoja, što se najbolje vidi u poređenju sa susednom Bugarskom ili Rumunijom.


Trenutni skor Srbije jako je loš, i ukazuje na to da reforme koje se sprovode imaju veoma ograničen domet. Da su to suštinske reforme poslovnog okruženja, to bi se značajnije videlo u promeni skora Srbije na ovom indeksu.


Nivo ekonomskih sloboda u odabranim zemljama tokom prethodne decenije.


O Indeksu ekonomskih sloboda


Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije''. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.


Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.


Kako se u pojedinim slučajevima čeka na podatke, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine. Stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2019. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2017. godini.


Celokupan izveštaj možete pronaći na: www.fraserinstitute.org/economic-freedom