vesti

Održan Libekov talk show o najvećim zabludama u Srbiji

U subotu, 24. novembra, u okviru ovogodišnjeg Serbian Visions multikongresa održan je interaktivni talk-show Libeka, „Najveće zablude u Srbi...
IZDVAJAMO

Održan seminar Politika pojedinca

Proteklog vikenda organizovali smo osamnaesti po redu seminar Politika pojedinca.

U subotu, 24. novembra, u okviru ovogodišnjeg Serbian Visions multikongresa održan je interaktivni talk-show Libeka, „Najveće zablude u Srbiji“.

Na samom početku, prisutne je pozdravio predsednik Libeka Miloš Nikolić, koji je ujedno i moderirao sam talk show.

Položaj mladih

Prvi sagovornik bio je Nikola Jović, asistent na Fakultetu političkih nauka i naučni saradnik Libek-a. Na osnovu istraživanja koje je sproveo, Jović je uvideo da kod mladih postoji ideja da je neko drugi: društvo, država, odgovoran za njih. „Ta ideja je ne samo naivna, već i opasna jer stvara društvo neodgovornih pojedinaca, koji ne smatraju da treba da učestvuju u rešavanju problema koje primećuju“, istakao je Nikola.

Miloš se osvrnuo na Nikolino istraživanje o aspiracijama mladih pri zapošljavanju iz kojeg proizlazi da, iako mladi shvataju da su bolje zarade i mogućnost za napredovanje u privatnom sektoru, čak 40% ispitanika je odgovorilo da bi želelo da se zaposli u državnom sektoru. Osvrnuvši se na ovu konstataciju, Nikola je izjavio da su ideje starijih generacija koje su odrasle u sistemu gde se ceo radni vek provodio na jednom radnom mestu najviše uticale na mlade. Takođe, sistem obrazovanja u kom se ne osposobljava student za budući posao, ima negativne materijalne i psihološke posledice kod mladih koji provode mnogo vremena učeći pojedinosti, dok poslodavci traže neka druga svojstva. Kao primer, Jović je naveo čuvene kompanije poput ,,Google-a'' i ,,Apple-a'' koji su uveli da se u CV-ju više ne napominje prosek studiranja, a potom ni diploma, već se ispituju druge osobine potencijanih zaposlenih poput kreativnosti, timskog duha, istrajnost i odgovornosti. Kao uzrok, Jović vidi narativni socijalizam iz koga proizlazi da je zarada kao i uspeh nagrada, a ne zarađeno dobro svojim radom, te zaključuje da je način za prevazilaženje ovih zabluda razvijanje kod pojedinaca osećaja da su sami odgovorni - jer ,,srećna zajednica je zajednica srećnih pojedinaca''.

Borba protiv kurupcije i organizovanog kriminala

U razgovoru sa Ivanom Jeremić, zamenicom glavnog urednika CINS-a, koja se bavi problemima korupcije i organizovanim kriminalitetom, Miloš je usmerio diskusiju ka percepciji naše javnosti o tim problemima kao i o realno preduzetim merama tokom poslednjih godina. Ivana je pomenula probleme korupcije u visokom obrazovanju, koji su usled afera o lažnim diplomama visokih zvaničnika, iako vidljive u javnosti, nešto preko čega se olako prešlo.

„Postoji shvatanje da su određeni vidovi korupcije normalni poput poklona lekarima i učiteljicama za 8. mart, za nešto što već plaćaju svi poreski obveznici“, rekla je Ivana.

Miloš je napravio paralelu između predizbornih obećanja o borbi protiv korupcije i sadašnje situacije upitavši da li je došlo do napretka. Ivana je naglasila da, mada ima pozitivnih primera, generalni utisak je neadekvatno postupanje organa u postupku gde čak često dolazi do zastarevanja krivičnih gonjenja.

Posebno važna tema razgovora, odnosila se na spregu privatnih bezbednosnih agencija, navijačkih grupa i određenih delova državnih organa. Pozivajući se na rađeno istraživanje, Ivana je istakla pitanje finansiranja privatnog obezbeđenja i trgovine narkoticima povezane sa zloupotrebama, ali i zaštitom tih ljudi od procesuiranja. Istraživanje celokupnog pravosuđa od 2012-2016. godine na polju rešavanja desetak krivičnih dela koja se tiču korupcije i organizovanog kriminala, je pokazalo da iako statistike o brojkama uhapšenih, one ne odgovaraju podacima o ishodu postupaka.

Prikaz Rusije u medijima i realnosti

Treći sagovornik bio je Vuk Velebit, master student Fakulteta političkih nauka, koji se kroz više istraživanja i svoj master rad bavio medijskim uticajem Rusije u Srbiji. Na Miloševo opažanje da, kao da postoje dve Rusije – ona stvarna i imaginarna koja se predstavlja u našoj javnosti, Vuk se nadovezao rekavši da: ,,Kod nas se uvek priča o zajedničkoj kulturi, istoriji i religiji, ali vlada veliko nepoznavanje pravog života u Rusiji, dešavanja na političkoj sceni i snage opozicije''. Vuk napominje da zvanični Sputnjik ima slabije izraženu propagandnu notu, te da se pojavljuju članci koji imaju kritički osvrt na rusko-srpske odnose, posebno u vezi odnosa Srbije sa NATO-om.


U epizodi Pop zablude "Ekonomske zablude o Rusiji" , serijala koji je LIBEK snimao prethodnih meseci, koja je prikazana i na samom događaju, Miloš je dodatno ukazao na činjenice o odnosu Srbije sa Rusijom.

Ekonomski mitovi

Mihailo Gajić, autor najnovije Libekove publikacije ,,Top 10 ekonomskih zabluda'' je na Miloševo pitanje koje su po njemu najopasnije zablude u Srbiji, istakao mit o razvoju poljoprivrede. On je napomenuo da srpska poljoprivreda svakako može i treba da se razvija, ukoliko se preduzmu nove agrotehničke mere, ali je krajnje upitno da li će to dovesti do razvoja obzirom da je udeo poljoprivredne proizvodnje u BDP-u najjačih poljoprivrednih država Evrope svega 2-2.5%, dok najveći udeo imaju usluge.

Drugi, po njemu opasan mit je mit o državnim bankama – da Srbija ima nedovoljno domaćih banaka jer je stranim samo stalo do profita. Međutim, kada se pogleda poslovanje to je cilj svakog, a uzimajući u činjenicu da su propadale naše banke, a ne strane, dolazi se do uviđanja da su one neefikasne.

Za kraj, Miloš je upitao za moguće rešenje, kako se odbraniti od zabluda, na koga i kako uticati. Mihailo smatra da je ključ u izgradnji jakih institucija, nezavisnom i efikasnom sudstvu i izmeni kurikuluma bar u srednjim školama- „uvođenjem predmeta Osnove ekonomije gde se ne bi bavilo ekonomskim teorijama već razumevanjem poreza, njegovih obračuna i vrsta“.