vesti

Analiza predloženog budžeta za 2019. godinu

Budžetski prihodi uglavnom su realistično prognozirani. Budžet ostaje netransparentan i neinformativan, a zakonski budžetski kalendar nastav...
IZDVAJAMO

Održan seminar Politika pojedinca

Proteklog vikenda organizovali smo osamnaesti po redu seminar Politika pojedinca.

Budžetski prihodi uglavnom su realistično prognozirani. Budžet ostaje netransparentan i neinformativan, a zakonski budžetski kalendar nastavlja da se otvoreno krši bez posledica.

Politika visokih subvencija se nastavlja, a očekivani fiskalni prostor sav je potrošen na povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru, i to iznad nivoa koji je primeren privrednim kretanjima. Najavljeno ’’istorijsko smanjenje nameta’’ samo je simbolično i neće imati uticaj na privredna kretanja.

Povećanje kapitalnih investicija na infrastrukturu jedna je od retkih dobrih budžetskih novina, pod uslovom njihove efikasne realizacije.

Rashodi za subvencije nominalno su povećani za 12% u odnosu na 2018. godinu.

Ukidanje socijalnih doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca (0.75% bruto zarade) iznosiće oko 9 milijardi dinara.

Budžetske pretpostavke

Pretpostavke na kojima se bazira budžet jesu realni rast BDP-a od 3,5% uz prosečni godišnji rast cena od 2,3%. Očekivana stopa rasta od 3,5% deluje realistično pošto je jednaka prognozi MMF-a, i predstavlja samo povratak na uobičajeno stanje pošto su prošli efekti niske osnovice iz prethodne 2017. godine – rast BDP-a tada je bio nizak, usled loše poljoprivredne sezone, pada proizvodnje energije i građevinskih radova.

Kako su ti efekti sada iscrpljeni, ovaj trend rasta, iako viši od stopa rasta koje je srpska ekonomija imala u prethodnoj deceniji, ipak je jako skroman kada se poredi za drugim zemljama u tranziciji. Umesto da stopa rasta trenda srpske ekonomije bude značajno viša usled nižeg dohotka, ona je jedva jednaka ovim zemljama. Glavni razlog za to je niska stopa domaćih investicija, a bez poboljšanja privrednog ambijenta ne može se očekivati njihovo značajno povećanje.

Netransparentnost budžeta po starom

Budžet je i dalje netransparentan. Prethodnih godina jeste donekle ostvaren napredak u tome što se prestalo sa praksom beleženjem troškova ’’ispod crte’’ pre svega u oblasti finansiranja državnih preduzeća. Ovakvi troškovi sada su uključeni u budžet, pa su vidljiviji. Međutim, izvan ove mere celokupan budžetski proces je neadekvatan, a budžet netransparentan.

Prvo, budžetski proces i dalje kasni i probija rokove propisane Zakonom o budžetskom sistemu – umesto da predlog Zakona o budžetu bude usvojen i dostavljen Narodnoj skupštini na razmatranje početkom novembra, to se dešava sa 3 nedelje zakašnjenja, čime se otežava javna rasprava. Pored toga, dosadašnja praksa podnošenja brojnih besmislenih amandmana od strane poslanika većine u praksi ovu javnu raspravu obesmišljava i onemogućuje.

Drugo, osim osnovnih informacija po korisniku javnih sredstava i dalje nedostaju važne informacije na osnovu kojih je moguće izvući neke zaključke o trošenju sredstava. Tako nedostaju informacije o broju zaposlenih u budžetskim institucijama. Ne može se saznati ništa o visini i strukturi zarada, niti o brojnosti zaposlenih pošto nedostaju informacije o sistematizaciji radnih mesta i trenutnoj popunjenosti. Ovo je posebno važno imajući u vidu nastavak politike smanjenog zapošljavanja putem prirodnog odliva (na 5 zaposlenih koji se penzionišu zapošljava se 1 nov radnik) pošto to može značajno uticati na kvalitet pruženih javnih usluga.

Primer netransparentnog trošenja javnih sredstava koja su prikazana u budžetu opet su subvencije u privredi, od 17,7 milijardi dinara ili 150 miliona evra. Od ovih sredstava 14,8 milijardi ili 125 miliona evra namenjeno je podsticajima za strana ulaganja – navodi se i spisak preduzeća, ali ne i koliko sredstava je namenjeno kojem od njih. Imajući u vidu u najmanju ruku neopravdanost, ako ne i jasnu otvorenu štetnost politike subvencija, treba barem ove informacije dostaviti javnosti.

Budžetski prihodi

Ocenjujemo da su poreski prihodi uglavnom realistično procenjeni, pod uslovom ostvarenja predviđenog rasta. Nominalni prihodi republičkog budžeta u 2019. veći su za 2% u odnosu na procene budžeta za 2017. godinu; dok su u realnim iznosima jednaki.

Sa druge strane, rashodi su veći za 5%, tj u realnim iznosima za 3%. Drugim rečima, velika većina fiskalnog prostora koji je ostvaren većim prihodima budžeta usled razvoja privrede, iskorišćen je za povećanje plata i penzija, dok je gotovo samo beznačajan deo iskorišćen za smanjenje poreskog opterećenja, koje mora da sačeka neko drugo ’’zlatno doba’’.

Dok je predviđeno da poreski prihodi rastu, i to najviše od PDV-a, doći će do značajnog smanjenja neporeskih prihoda, što je posledica ukidanja politike smanjenja zarada, pošto su ta sredstva uplaćivana u budžet i knjižena kao neporeski prihod.

Najavljeno ’’veliko istorijsko smanjenje poreza’’ ogleda se u dve mere: smanjenju parafiskalnih nameta kroz donošenje novog Zakona o naknadama, koji će javne prihode smanjiti za 2 milijarde dinara. Druga mera, ukidanje socijalnih doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret poslodavca (tih 0.75% bruto zarade) koštaće državu oko 9 milijardi dinara. Ukupni fiskalni teret biće time smanjen za manje od 100 miliona evra, što nikako nije epohalna mera koja će pomoći ekonomski rast.

Budžetski rashodi

Rashodi republičkog budžeta pokazuju nameru da se ništa puno ne menja. Rashodi za zaposlene su nominalno povećani za preko 8%, a realno oko 6%. Ovo je posledica obećanja povećanja zarada u javnom sektoru, što je nešto veći rast nego što je bio rast BDP-a.

Smatramo da je ova mera loša – ne samo da se ne vrše ili ne primenjuju rezultati analize o strukturi javnog sektora koji treba da identifikuju realne potrebe poslovično predimenzioniranog javnog sektora u Srbiji (negde smanjenje, a negde možda i povećanje broja zaposlenih) nego se ovom merom zanemaruje početak reforme sistema zarada u javnom sektoru koji je i dalje neuređen i neracionalan. Ovom merom se postojeći problemi samo produbljuju, umesto rešavaju, a kupuje se politička podrška birača.

Rashodi za korišćenje dobara i usluga takođe značajno rastu, gotovo 5% iznad nivoa inflacije. Ovaj rast rashoda za javne nabavke, u kojima postoje ozbiljne manjkavosti koje dovode do značajnog nivoa korupcije, nema značajno pokriće.

Ipak najveći rast beleže rashodi za subvencije koji su nominalno povećani za 12% u odnosu na 2018, sa 89 na preko 100 milijardi dinara (sa 750 na 840 miliona evra). Povećani su gotovo svi rashodi za subvencije, osim subvencija za kulturu gde se kriju transferi za finansiranje javnog servisa nakon odluke o prebacivanju njegovog finansiranja na budžet (ovo ide ruku pod ruku sa najavljenim povećanjem takse za javni servis).

Štetna politika subvencija za privlačenje stranih investicija nastavlja da se pojačava – za ove namene izdvojeno je rekordnih 125 miliona evra.

Najpozitivnija mera u novom budžetu je značajno povećanje kapitalnih rashoda, sa 128 milijardi dinara (1,2 milijarde evra) na 165,5 milijardi dinara (1,37 milijardi evra). Javne investicije u Srbiji su godinama ispod nivoa uporedivih zemalja u Istočnoj ili Centralnoj Evropi, a stanje infrastrukture nije na zavidnom nivou (prema oceni Svetskog ekonomskog foruma).

Povećanje javnih investicija međutim, sa sobom nosi i druge opasnosti: izgradnju neodgovarajuće infrastrukture usled slabih analitičkih kapaciteta za ocene javnih investicija. Značajan deo ovih investicija dolazi putem bilateralnih kredita koji sa sobom nose i neke druge uslove, vezane za izvođače radova i tehnologiju, pa neki od ovih preferencijalnih kredita zapravo nisu nimalo jeftiniji od komercijalnih. Nedostatak adekvatnih administrativnih kapaciteta ima za posledice i to da se često ne potroše sva predviđena sredstva. Stoga i ovde treba biti oprezan u konačnom sudu.

Kako je za tranzicioni fond budžetirana samo jedna milijarda dinara, jasno je da se odustaje od rešavanja ovog problema. Iako su većina najvećih preduzeća rešena uglavnom putem privatizacije, i dalje ostaje veliki broj firmi sa nekoliko desetina hiljada zaposlenih čija je sudbina upitna. Najviše sredstava trenutno je budžetirano za JP Resavica, za njeno tekuće poslovanje i zatvaranje rudnika, i to preko 5 milijardi dinara.

Nizak kvalitet javne administracije u Srbiji vidi se i u budžetu na budžetskim linijama namenjenim novčanim kaznama i penalima po rešenju sudova i obaveznim taksama, kaznama i penalima, za šta je predviđena suma od 11,9 milijardi dinara ili preko 100 miliona evra.

Istovremeno ta ista javna administracija na sebi baš i ne štedi, što se vidi iz troškova putovanja, koji iznose preko 6,3 milijarde dinara ili 50 miliona evra.

Problematične oblasti čine i sredstva za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge – usled nedostatka informacija o tome za koje usluge su ova sredstva budžetirana, nemoguće je proceniti da li su ova sredstva adekvatna ili prevelika, ili se krije dosta zloupotreba. Ove budžetske linije mogu da služe kao dobra zamena za zapošljavanje u javnom sektoru koje je i dalje ograničeno politikom zabrane zapošljavanja: time se sredstva za zarade zaposlenih knjiže kao rashodi za usluge. Za ove namene ukupno je odvojeno je preko 370 miliona evra.