vesti

Economic Freedom of the World 2018 Ekonomske slobode u Srbiji: Očekivano loše

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,85 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Kako su neke ze...
IZDVAJAMO

Poslednji pozdrav Miroslavu Prokopijeviću

Danas smo sa velikom žalošću primili vest o iznenadnoj smrti profesora Miroslava Prokopojevića, našeg dugogodišnjeg bliskog saradnika i redo...

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,85 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Kako su neke zemlje pogoršale svoj rezultat Srbija je na rang listi napredovala sa prošlogodišnjeg 89. na sadašnje 84. mesto. Međutim, Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda.

Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland, Švajcarska, Irska, Sjedinjene Američke države, Gruzija, Mauricijus, Velika Britanija, Australija i Kanada.

10 najlošije rangiranih zemalja su Sudan, Gvineja Bisao, Angola, Centralnoafrička Republika, Republika Kongo, Sirija, Alžir, Argentina, Libija i poslednja Venecuela. Severna Koreja i Kuba nisu rangirane zbog nedostupnosti podataka.

Druge značajne zemlje kotirane su: Nemačka (20. mesto), Japan (41), Francuska (57), Rusija (87) i Kina (108).

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 6,85 što je malo bolje od prošlogodišnjeg rezultatu od 6,72 i nešto niže od svetskog proseka. Kako su neke zemlje pogoršale svoj rezultat, Srbija je napredovala na rang listi sa prošlogodišnjeg 89. na sadašnje 84. mesto. Srbija se, međutim, i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda - lošije od nje rangirane su jedino Moldavija, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija.

Srbija i dalje ima veoma loše rezultate u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede, pre svega su loše ocenjeni nezavisnost sudstva, nepristrasnost u sudskom postupku, te poštovanje imovinskih prava i izvršenje ugovora usled sporih i skupih sudskih procedura. Jako nizak nivo investicija u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji uopšte ne čudi imajući u vidu ovakvo stanje, koje potvrđuju i drugi specijalizovani međunarodni indeksi: u zemlji u kojoj privatna imovina nije sigurna postoje manji podsticaji za investiranjem. Stoga glavni trenutni problemi srpske ekonomije - nizak nivo investicija, niska stopa ekonomskog rasta, kao i visoka stopa nezaposlenosti - pre svega treba da se rešavaju reformama u oblasti pravosuđa, koje mora postati nezavisno od vansudskih uticaja.

Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije – pored same prirode regulacije koja u pojedinim slučjaevima ograničava konkurenciju i kreira rentu za jake interesne grupe bliske vlasti, veliki problem predstavljaju visoka korupcija kao i elementarna vladavina prava, da se zakoni u praksi primenjuju prema svima podjednako.

Međutim, i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je Sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema koji negativno utiču na nivo sloboda: Srbija je još uvek izvan STO (kao jedina evropska zemlja uz BiH i Belorusiju) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa i poslovne regulacije, ali i u ostalima. Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac, subvencije gotovo tri puta više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna. Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu nametajući visoke administrativne troškove.

Zašto su ekonomske slobode važne

Ekonomske slobode su povezane sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju preduzetničkih poduhvata i niži porezi pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju, što sve dovodi do ekonomskog rasta. Skorašnja Libekova metastudija pokazuje da čak 92% članaka objavljenih u naučnim časopisima na temu ekonomskog rasta i ekonomskih sloboda tvrdi da postoji pozitivna i statistički značajna veza ovih fenomena. Procena je da rast ekonomskih sloboda od 1 poena na skali 1 -10, doprinosi dugorošnoj stopi ekonomskog rasta od 1,24%. Drugim rečima, ako bi Srbija dostigla nivo ekonomskih sloboda koje imaju uspešne zemlje u tranziciji koje su postale članice EU (npr Estonija, Litvanija ili Češka), dugoročna stopa ekonomskog rasta iznosila bi, umesto trenutnih 3,5% godišnje čak 4,75%.

Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana – iako se koristi od ekonomskog rasta retko kada jednako raspoređuju među svim pojedincima i društvenim grupama, ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi – siromašni ljudi u bogatijim društvima su često mnogo bogatiji od bogatijeg sloja u siromašnim društvima. Pored čisto ekonomskih boljitaka koji nastaju usled ekonomskih sloboda, one su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koje su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.

O Indeksu ekonomskih sloboda

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije''. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.

Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.

Kako se u pojedinim slučajevima čeka na podatke, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine. Stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2018. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2016. godini.

Celokupan izveštaj možete pronaći na: www.fraserinstitute.org/economic-freedom