vesti

Države koje su prve uvele fiskalna pravila su razvijene i prosperitetne države u koje se masovno emigrira

Sinoć je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana tribina "Ustavna fiskalna pravila - još jedan segment ustavnih promena u Srbij...
IZDVAJAMO

Panel "Sadašnjost i budućnost PIO fonda u Srbiji"

U sredu 29. avgusta od 18h u Hotelu Envoy (Čika Ljubina 13.) biće održan panel "Sadašnjost i budućnost PIO fonda u Srbiji“.

Sinoć je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana tribina "Ustavna fiskalna pravila - još jedan segment ustavnih promena u Srbiji".

Tribinu je moderirao Miloš Nikolić, predsednik Libeka koji je istakao da Libek ovu tribinu organizuje povodom najnovije Libekove publikacije "Prilog raspravi o novom Ustavu Republike Srbije - predlozi i osvrti", u kojoj se predstavlja predlog uvođenja fiskalnih pravila u Ustav Republike Srbije.

Na samom početku, Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka naveo je da su u Srbiji fiskalna pravila poput maksimalnog iznosa deficita i iznosa javnog duga uvedena 2011. godine. “Od kada su fiskalna pravila uvedena ona nijedne godine nisu bila poštovana, zbog toga ona treba da budu ustavno regulisana, jer se kršenje ustava teže sankcioniše od kršenja zakona.“ On je dodao da u Srbiji generalno postoji problem da se ne kažnjavaju oni koji krše fiskalne regulative.

Govoreći o evropskim integracijama, Boris Begović, profesor sa Pravnog fakulteta rekao je da su sve aktuelne promene ustava u službi evropskih integracija Srbije i da zakonska fiskalna pravila nisu dovoljna. „U Narodnoj skupštini postoji pristranost u donošenju odluka koje idu za javnu potrošnju, a na uštrb javnih prihoda, stvarajući deficit. Srbija nije jedina država koja se sa ovim trendom suočava, ali ga ne rešava adekvatno. Zato treba uvesti fiskalna pravila u Ustav, kako bi bilo teško zaobići ih.“ rekao je Begović. On je dodao da jedino što bi Ustav trebalo da reguliše jesu dozvoljeni nivo javnog duga (60% BDP) i brzina promene javnog duga. „Holandija je među prvim evropskim državama koje su prve uvele fiskalna pravila, a to su danas razvijene države u koje se masovno emigrira. Veći javni dug znači i veću nejednakost među građanima, jer će siromašni poreski obveznici vaditi iz svog džepa bogate ,,pozajmivače".“ Na samom kraju on je istakao da pravila o deficitu ne bi trebalo da budu deo ustavnih fiskalnih pravila.

Mihailo Gajić se osvrnuo na ustavno jemčenje fiskalnih pravila i rekao da bi to bio i dobar prvi korak kako bi se građani bolje informisali o samim fiskalnim regulativama. „Kada građani nisu upoznati sa fiskalnim pravilima, nisu ni svesni kada dolazi od kršenja istih. Treba povećati ingerencije Fiskalnog saveta i uvrštavanjem fiskalnih pravila u Ustav bi se omogućilo pokretanje ustavne žalbe od strane samog Fiskalnog saveta“ rekao je Gajić.

Čitavu publikaciju sa svim predlozima fiskalnih pravila možete preuzeti ovde. U publikaciji se bavimo i ostalim suštinskim temama za naše društvo – raspravama oko samog donošenja Ustava u kontekstu evropskih integracija, pitanjima reforme državne uprave i izbornim sistemom.