vesti

Nema privrednog rasta bez investicija, a za to su važne institucije i vladavina prava

Sinoć je u Envoy Conference održan panel „Budućnost dinara i evra" na kojem se razgovaralo o odnosu Srbije i EU, monetarnoj politici EU i po...
IZDVAJAMO

​Privremena obustava obrazovnih programa Libeka kao preventivna mera

Obaveštavamo naše polaznike, predavače, naučne saradnike i zainteresovanu javnost da smo odlučili da održavanje obrazovnih programa privreme...

Sinoć je u Envoy Conference održan panel „Budućnost dinara i evra" na kojem se razgovaralo o odnosu Srbije i EU, monetarnoj politici EU i politici deviznog kursa.

Panel je moderirao Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka koji se osvrnuo na skorašnje Libekovo istraživanje o stavovima studenata o ekonomskom populizmu, navodeći da 63% studenata smatra da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj. „To je samo jedan od mitova, a njih ima mnogo i zato je važno da imamo razumske rasprave, kako bismo mitovima mogli argumentovano da se suprotstavimo“, naveo je Mihailo.

Pričajući o Evropi i projektu zajedničke monetarne politike koja je cela za Evrozonu, Ivan Stanojević sa Fakulteta političkih nauka istakao je da je glavni problem što kada kriza izbije u nekoj od država članica evrozone, Evropska Unija nije u mogućnosti da je efikasno reši. „Problem u takvoj konstalaciji snaga u evropskim zemljama je bio u tome što ulaskom u EU sve države su dobile mogućnost da se zadužuju obveznicama koje su izdate u evru. I onda su države, posebno one sa juga Evrope, koje su sklone zaduživanju, dobile priliku da se zadužuju dosta jeftino i obilato je koristile, dok sa druge strane Evropska Unija odnosno evropska zona nije imala način da kontroliše njihov dug“, rekao je Stanojević.

Dejan Šoškić sa Ekonomskog fakulteta osvrnuo se na krizu iz 2008 godine koja je potekla iz Amerike navodeći da su monetarne politike okrenute ka tome da vode računa o inflaciji koja se meri pokazateljima koji u sebi nemaju dovoljno cena akcija i cena nekretnina. „Da je situacija obrnuta, pa da na tim indikatorima inflacije postoje berzanske cene akcija i kretanje nekretnina i njihovi cena onda bi, kada bi to uticalo na rast tako merene inflacije, monetarna politika bila restriktivnija, kamatne stope bi bile niže, sa višim kamatnim stopama teže je zaduživati se i ne bi se desilo ono što se desilo u Americi“, istakao je Šoškić

Ivan Stanojević se nadovezao na to rekavši da kada poredimo Evropsku Uniju recimo sa Amerikom, njen problem je što neće bankrotirati odjednom cela evrozona, nego ako nastane problem u jednoj zemlji, kao što je bilo u Grčkoj, takva stvar ne može da se desi u Americi. „Ako bi jedna savezna država u Americi imala problem, onda bi sistemom transfera savezna vlast mogla da pomogne. U Evropi to nije slučaj i onda je dovoljno da jedna država ispadne iz koloseka i da opadne poverenje u zajedničku valutu i zato je važno da u evrozoni krizu posmatramo i na nivou evrozone i u svakoj pojedinačnoj državi.“ Stanojević je dodao da postoje tumačenja da je ekonomska integracija neka vrsta nastavka rata drugim sredstvima. „Imamo primer da su Francuzi hteli da obavežu Nemačku privredu koja je nakon rata krenula ubrzano da se razvija, da deo sredstava preusmere u Francusku i da bi svaki sledeći korak oni pokušavali da predstave kao svoju pobedu.“

Osvrćući se na to koliko je dinar zapravo stabilna evropska valuta, Šoškić je istakao da je tehnički i najednostavnije držati fiksni kurs. „Mi moramo nas da prilagođavamo prema okolnostima EU i tu nema nezavisne monetarne politike. Najčešće se ne žrtvuje sloboda kretanja kapitala nego se dilema svodi na to – hoćete li da imate fiksni ili fleksibilni kurs. Međutim, poenta sa fiksnim je što ako držite fiksni, a vaša inflacija je viša od inflacije u zemlji sa kojom se poredite onda vi imate realnu apresijaciju, što dugoročno ne odgovara nikome.“ On je dodao da u našem regionu mi imamo najnižu stopu privrednog rasta i investicije su jako male, mi ne možemo da se poredimo ni sa jednom državom. „U odnosu na svet, region u kojem mi pripadamo, koji je najsiromašniji na našem kontinentu, prosečan udeo investicija u bdp-u je 22%, u svetu je 23%, zemlje koje imaju epizode ubrzanja privrednog rasta imaju minimum 25% investicija, Kina ima 43% investicija. Nema privrednog rasta bez investicija, a da biste imali investicije potrebno je da monetarna politika bude podešena tako da ne guši privrednu aktivnost“, rekao je Šoškić.