vesti

Da bi sistem bio efikasan u njemu treba da učestvuju sami poljoprivrednici - Panel Mitovi i zablude o poljoprivredi u Srbiji

Sinoć je u Envoy Conference održan panel „Mitovi i zablude o poljoprivredi u Srbiji“ na kojem se razgovaralo o stanju poljoprivrede u Srbiji...
IZDVAJAMO

Panel "Budućnost dinara i evra"

U sredu, 25. aprila od 18h u Envoy Conference - sala Dali (Gospodar Jevremova 47) biće održan Libekov panel "Budućnost dinara i evra".

Sinoć je u Envoy Conference održan panel „Mitovi i zablude o poljoprivredi u Srbiji“ na kojem se razgovaralo o stanju poljoprivrede u Srbiji i zabludama koje postoje u javnosti.

Panel je moderirao Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka koji se osvrnuo na skorašnje Libekovo istraživanje o stavovima studenata o ekonomskom populizmu, navodeći da 63% studenata smatra da je poljoprivreda naša karta za ubrzani razvoj.

Na samom početku, Vlado Kovačević, doktor agroekonomije, nadovezao se na stavove studenata i istakao da njihov stav ima dosta utemeljenja u Srbiji. „Kod nas je poljoprivreda značajna i zauzima oko 6.5% BDP-a i to je jedna od retkih privrednih grana koja ima pozitivan spoljno trgovinski bilans. Oko milijardu evra smo u plusu svake godine i ona jeste naša razvojna šansa. Razvoj poljoprivrede je bitan jer vrlo pozitivno utiče na druge industrije, pre svega na proizvodnu industriju,“ rekao je Kovačević. On je dodao da glavni problem koji se javlja je što se svi problemi poljoprivrede rešavaju kroz jedan stop odnosno jednom merom, umesto da se razloži na više delova, tj. reformske pakete.

Pričajući o problemima proizvođača u poljoprivredi Jovica Jakšić, iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, istakao je da poljoprivreda nije socijalna kategorija iako je tako tretiraju. „Poljoprivreda treba da bude ekonomska kategorija, poljoprivrednicima treba da se da šansa da rade, privređuj i zarađuju, da od svog rada mogu da žive pristojno, a ne da dolaze u situaciju da se otimaju za zemlju, da rade sve veće površine, a da imaju sve manje“ rekao je Jakšić.

Aleksej Tarasjev, evolucioni biolog iz Instituta za biološka istraživanja, pričao je o strahovima u vezi sa Geneteski modifikovanim organizmima i naveo da ljudi nemaju dovoljno znanja o tome šta je zapravo GMO. „Prvo, čeri paradajz nije GMO, to je najobičnija sorta paradajza. GMO nije ni jaje, jer da bi jaje bilo GMO, kokoška mora biti GMO. To što ste vi kokošku hranili hranom što je hrana za životinje genetički modifikovano to se nigde u svetu ne smatra genetički modifikovanim organizmom. U Srbiji je problem što dolazi do zbunjivanja javnosti, što se šire zablude, bez pravih informacija.“ Istakao je Tarasjev.

Nadovezavajći se na priču o GMO, Vlado Kovačević je rekao da poljoprivrednici u Srbiji imaju veliki problem sa GMO. „GMO sojinom sačmom ne možemo uvoziti, oni hrane nov GMO sojinom sačmom, takva sojina sačma je do 20% skuplja u odnosu na GMO sojinu sačmu, a ako je sojina sačma osnovni sastojak stočne ishrane, onda možete zamisliti koliko su naši poljoprivredni proizvođači u lošijoj poziciji.“ kaže Kovačević

Jovica Jakšić se osvrnuo na stav proizvođača prema GMO i Svetskoj trgovinskoj organizaciji rekavši da naši proizvođači teško prihvataju nove stvari i puni su zabluda koje su se danas pokazale kao netačne. „Nama je najbitnije da budemo konkurentni evropskim farmerima jer ako oni mogu da proizvode gde je GMO, želimo i mi. Ako ne možemo da uvozimo GMO, to znači da će nas automatski više koštati proizvodnja i da mi time ništa ne dobijamo. Svetska trgovinska organizacija znači veće tržište, a nama je to potrebno. Mi se borimo za opstranak da preživimo i glavni problem je što se poljoprivrednici ništa ne pitaju na onim mestima na kojima se donose odluke, a u vezi su sa poljoprivrednim radom.“ istakao je Jakšić i dodao da je poljoprivrednicima u interesu da budu uspešniji, a da im se ne daje prostor za tako nešto.

Na samom kraju Aleksej je naveo da je potrebno veće informisanje javnosti o proceni rizika u vezi sa GMO i da je mnogo važnije raditi realne rizike i istraživanja, pre nego u javnosti iznositi strahove i moguće rizične posledice.