vesti

Veo tajne, partokratija, nedostatak odgovornosti i nestručni kadrovi kao glavne karakteristike poslovanja državnih preduzeća

Sinoć je u Impact Hub održan panel „Zablude o državi kao vlasniku“ na kojem smo razgovarali o poslovanju javnih preduzeća.
IZDVAJAMO

Druga epizoda video serijala POP ZABLUDE - "Subvencije"

Druga epizoda serijala POP ZABLUDE.

Sinoć je u Impact Hub održan panel „Zablude o državi kao vlasniku“ na kojem smo razgovarali o poslovanju javnih preduzeća.

Miloš Nikolić, predsednik Libeka istakao je da je ovaj panel samo jedan u nizu javnih događaja Libeka koji se bave važnim ekonomskim pitanjima, odnosom ekonomije i države, kao i ekonomskim populizmom. Takođe, za petak je najavio predstavljanje istraživanja ,,Popularnost ekonomskog populizma kod studenata Srbije".

Na samom početku Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja RS, naglasio je da je glavni problem po pitanju državnih preduzeća partokratija. „Čini mi se da čak i komunistička partija nije imala toliki upliv i kontrolu tamo gde je imaju današnje partije, to je naravno u onim oblastima gde je najveća količina novca i moć, a to su upravo javna preduzeća. Ogroman broj zahteva od poverenika tiču se onih poslova koji su državni, a koji bi po pravilu trebalo da budu javni i da postoje u mnogobrojnim informatorima i izveštajima.“ Šabić je naveo da brojni izveštaji koje je poverenik podnosio Narodnoj skupštini na razmatranje, a tiču se državnih preduzeća, nisu čak ni stavljeni na dnevni red, a paradoksalno je da čak nisu zanimali ni opoziciju.

Ivana Jeremić, zamenica glavnog urednika CINS-a, istakla je ulogu poverenika koji novinarima pomaže u situacijama kada se obratite nekoj instituciji za informaciju i budu odbijeni. ,,Institucije često ne poštuju odluke poverenika i spremne su da plaćaju kaznu i tom prilikom koriste naš novac, a ljudi nemaju svest o tome da kada se neka tajna skriva od nas, troši se novac građana.“ Ona je dodala da političke strukture u ovoj državi koriste radnike zaposlene u državnim preduzećima kako bi ostvarivali svoje interese. ,,Ti ljudi zapravo najčešće bivaju izmanipulisani porukom koja se njima šalje, a to je da je političarima stalo do javnih preduzeća i da svi moraju da ostanu na svojim radnim mestima, a oni će im onda pomoći subvencijama“. – rekla je Ivana.

Ivana je navela primer subvencionisanja toplana kroz lokalne samouprave, a da pritom samo mali broj građana koristi daljinsko grejanje. Ona je dodala da je zajednička stvar za sva javna preduzeća postojanje vela tajne i nedostatka odgovornosti, a da odgovornosti nema zato što nema institucija koje bi pravilno radile svoj posao.

Pričajući o poslovanju javnih preduzeća u Srbiji, Milojko Arsić, profesor sa Ekonomskog fakulteta, rekao je da je u Srbiji glavna karakteristika javnih preduzeća loš kvalitet upravljanja ,,Tokom poslednjih godina stanje se pogoršava, imamo negativnu selekciju, izvršno postavljanje partijskih aktivista na ključnim poslovima u preduzećima, zapošljavanje ljudi po komšijskim i rođačkim kriterijumima i zbog toga imamo nepotrebno velike troškove koje plaćaju građani Srbije.“ On je dodao da su kao posledica toga investicije javnih preduzeća male, zato što pare troše na nepotrebne radnike.

,,Već duže vreme prisutno je izvlačenje novca iz državnih u privilegovana privatna preduzeća, koja su blisko povezana sa političkim strankama i indirektno služe za njihovo finasiranje“. – rekao je Arsić. ,,Određena javna preduzeća često ne plaćaju vodu, struju i gas drugim javnim preduzećima i zato predstavljaju dodatni teret privredi, jer zbog toga povlače gubitke u tim drugim javnim preduzećima.“

Zlatko Minić, administrator projekata Transparentnost Srbija istakao je da je Transparentnost Srbija radila analize sprovođenja zakona o javnim preduzećima koji imaju veliki broj primera koji su farsični i tragični. ,,Korupcija nije samo ono što najčešće pada na pamet, nego upravo izvlačenje novca iz državnih preduzeća i dovođenje nestručnih ljudi, kao i kupovina birača preko javnih preduzeća kroz izvlačenje novca, a to nije samo za potrebe partije nego izvlačenje prihoda javnih preduzeća i prebacivanje u budžet, umesto da ide u investicije.“

Na samom kraju Mihailo Gajić, direktor ekonomske istraživačke jedinice Libeka, rekao je da u Srbiji postoji mit da sve što je državno je kao takvo dobro i da donosi korist svima u društvu.