vesti

Dijagnoza levog populizma u Španiji - Eduardo Fernandez Luinja

Tekst Eduarda Fernandeza Luinje iz Španije.
IZDVAJAMO

Dijagnoza levog populizma u Španiji - Eduardo Fernandez Luinja

Tekst Eduarda Fernandeza Luinje iz Španije.

PODEMOS se probio na špansku političku scenu nakon izbornog uspeha koji je ostvario na izborima za Evropski parlament 2014. godine. Nakon tih pet predstavnika u Evropskom parlamentu, organizacija je rasla sve do 71 predstavnika u Kongresu i 15 senatora, čime je postala jedna od najmoćnijih političkih organizacija u zakonodavnoj vlasti Kraljevine Španije.

Ukoliko proučimo poreklo organizacije i njen izborni uspeh, doći ćemo do velikog broja pitanja na koja bi trebalo da odgovorimo kroz ovaj kratak esej o organizaciji. Kako je nastala? Kako je organizovana? Ima li zaista mogućnosti da raste i da nastavi da pravi podelu u već usitnjenom partijskom sistemu Španije?


Poreklo: od društvenog pokreta do političke partije

Ne možemo da razumemo PODEMOS bez 15 M (15 M je bio društveni pokret koji je protestovao zbog ekonomske krize u Španiji u tom trenutku). Ovaj društveni pokret je organizaciji služio kao plodno tlo da regrutuje neke od svojih vodećih kadrova. Ne možemo razumeti 15 M bez da smo svesni ozbiljne, ekonomske, političke i društvene krize koja je pogodila Španiju posle 2008. Ukoliko sve analiziramo korak po korak, možemo razumeti zašto je nastala ova remetilačka i opasna politička organizacija. 2008. godine eksplodirala je jedna od najvećih ekonomskih kriza u istoriji Španije. U to vreme, nezaposlenost je porasla sa 7.9% u 2007, na 27.2% sredinom 2012. godine. U nekim autonomnim oblastima (Autonomne zajednice; decentralizovane teritorijalne jedinice. U Španiji postoji 17 teritorija sa autonomijom, među kojima se zbog snažnog društvenog i političkog sukoba ističu Katalonija i Baskija), brojka je porasla na 50% aktivne populacije, bukvalno izazivajući pravu društvenu dramu. Kriza je obuhvatila produktivni sektor građevinske industrije u potpunosti. Gubitak poslova stvorio je nezadovoljstvo koje su iskoristile neke organizacije na ekstremnoj levici.

Nedostatak mogućnosti za zaposlenje, raširena korupcija koja je otkrivena među političkom elitom dve glavne partije španskog političkog sistema (Narodna partija (PP) desnog centra i Španska socijalistička radnička partija (PSOE) levog centra) kao i spašavanje nekih banaka (Cajas de Ahorro banke u državnom vlasništvu), uvećali su političko nezadovoljstvo i antisistemske struje. 15 maja (2011) brojni demonstranti okupirali su Puerta del Sol (u centru Madrida) i razvili pokret vođen grupom ekstremno levičarskih pojedinaca sa univerziteta. Ovaj fenomen, poznat kao pokret Nezadovoljnih (Indignados), poslužio je kao proces regrutovanja elita – trenutne organizacije – i kao eksperiment za uzdizanje stanovništva i koristeći nezadovoljstvo, za osvajanje moći.

Zahvaljujući mogućnosti da upravlja društvenim frustracijama i usled javnog prisustva na televiziji, Pablo Iglesias je izbio na političku ravan sa novom organizacijom željnom moći. Prvi eksperiment bili su evropski izbori. Na ovom izbornom takmičenju, PODEMOS je obezbedio 5 od 54 španskih evropskih poslanika u Evropskom parlamentu. Ovaj rezultat stavio je PODEMOS na četvrtu poziciju po snazi, iza dve velike partije koje su dale stabilnost političkom sistemu Španije.


Juriš na zakonodavnu vlast Španije: uspeh PODEMOS-a na parlamentarnim izborima 2015. i 2016.

Društveni pokret i uspeh na evropskim izborima stvorio je atmosferu ekstaze među radikalnom levicom Španije. Kako je istakao Pablo Iglesias, išli su da pobede, a ne da budu opozicija. Situacija nije mogla biti složenija krajem 2015, kada su 20. decembra održani izbori za španski parlament. Rezultati su pokazali jasnu podeljenost tradicionalnog španskog partijskog sistema i ojačali PODEMOS i njihovo vođstvo. Organizacija je osvojila 13% glasova, ali usled saradnje ove političke snage sa značajnim brojem malih kranje levih partija širom Španije, njihovo prisustvo bilo je na 21% važećih glasova i 69 predstavnika od 350. Uspeh koji je doveo u opasnost politički sistem Španije proizašao je iz demokratskih promena 1978. godine.

Ovi izbori iscrtali su zamršenost parlamenta koji je sprečio uspostavljanje vlasti na nacionalnom nivou. Španija je, bukvalno, bila bez vlasti 315 dana sve dok nisu raspisani novi izbori koji su održani 26. juna 2016. Tog dana, ojačani PODEMOS je u koaliciji sa Izquierda Unida (bivša Komunistička partija Španije), osvojio 71 mesto, osvojivši 21.10% važećih glasova. PODEMOS je bez sumnje postao treća politička snaga nakon Narodne partije (sa 137 mesta i 33% glasova) i PSOE (sa 85 mesta i 22.6% glasova). Partija je iskoristila krizu i organizacijska izborna i komunikaciona mašinerija lansirala je ovu mladu partiju sa pozicije marginalne organizacije početkom 2014, do treće po političkoj snazi 2016. godine. Dve godine rasta bez presedana stvorile su problem za politički sistem zemlje.


Šta PODEMOS prodaje? Šta PODEMOS nudi?

Mogli bismo da označimo PODEMOS kao levičarsku populističku organizaciju. Kada analiziramo politički program, on je prepun kontradikcija. U pitanju je politička ponuda koja je usmerena na nezadovoljne i unesrećene pojedince tokom ekonomske krize. Suština organizacije, međutim, problematičnija je i opasnija. Postoji veliki broj tekstova (Timermans, 2014; Tamames, 2015; Muller, 2015) koji ukazuju na najvažniji cilj partije PODEMOS: glavni cilj PODEMOS-a jeste uništenje španskog sistema koji proizlazi iz demokratske tranzicije 1978. Ovo je glavni cilj organizacije. To je najvažnija stvar za nekoliko njenih osnivača: Injigo Erehon (profesor političkih nauka i takođe savetnik i konsultant nekoliko levičarskih Latino-Američkih vlada, poput Bolivije), Huan Karlos Monedero (profesor političkih nauka i savetnik Čaveza i Madura), kao i Pablo Iglesias lično (profesor na Fakultetu političkih nauka na Universidad Complutense de Madrid) i nekoliko njegovih kolega. Upravo ta elita veruje da je tranzicija bila proces koji je planiran od strane desnice u njenu korist. Tokom tog procesa, snage levice, naročito Komunistička partija Španije, bili su saučesnici. Samim tim, usled potrebe da se povrati sistem i savlada desnica, neophodno je promeniti prirodu istog, izmenom arhitekture kakvu znamo.

Nesporno je da je Španija uživala jedan od svojih najlepših perioda u istoriji između 1978. i 2008. Za PODEMOS, međutim, pomenuti period (od 1978. do danas) rezultat je zavere desničarskih snaga koji mora biti ispravljen. Zarad ovog cilja, politički program PODEMOS-a naglašava kritiku monarhije, prava izvesnih perifernih zajednica da odlučuju o svojoj budućnosti i boljoj raspodeli bogatstva.

Ekonomski i politički program organizacije užasno je pun nedostataka i na trenutke nepovezan. „Dizajneri” organizacije pokazali su svoju ideološku posvećenost i malo ekonomskog usmerenja. Ukoliko bismo morali da rezimiramo ekonomski politički program, mogli bismo da ukažemo da PODEMOS želi:

1. Podelu postojećeg posla na tržištu rada Španije zarad smanjenja postojeće nezaposlenosti;

2. Nacionalizaciju banaka i izlazak iz Evrozone (ukoliko je to neophodno);

3. Promociju agresivne politike socijalnog stanovanja;

4. Povećanje minimalne nadnice;

5. Uvećanje progresivnosti poreskog sistema Španije (odveć previsoke);

6. Eksproprijaciju određene imovine i sprovođenje bankrota javnog duga ukoliko stanovništvo smatra da je to ispravno. Da, dobro ste pročitali. Ukoliko je to ispravno, žele da učine demokratskim pitanje bankrotiranja ili plaćanja javnog duga;

7. Promociju univerzalnog minimalnog dohotka.

Uz ove mere, koje su već opasne za društvo slobodnih pojedinaca, žele da nacionalizuju medije. Kažu da bi nacionalizacija značila demokratizaciju medija i umanjenje moći velikih kapitalista. Kao što Asis Timermans ukazuje:

,,Napredovati ka sistemu u kojem medijska slika odgovara konkretnom nacrtu od strane države, uvek podrazumeva smanjenje slobode i podređivanje građana vlasti.“ (Timermans, 2014)

PODEMOS ne veruje u individualne slobode. Ukoliko steknu veću moć od one koju imaju trenutno, postojeće slobode su u opasnosti da nestanu.


Zaključak. Mogu li da pobede?

Kao što smo videli, ovaj esej prikazuje poreklo, razvoj i političku ponudu partijske organizacije PODEMOS. PODEMOS je treća po snazi na trenutnoj političkoj sceni Španije. Ukoliko se efekti krize ne umanje, organizacija će rasti kao što je pokazala da može, zahvaljujući atraktivnim govorima i dobroj marketinškoj kampanji, kako bi dokazala da ima kapacitet da iskoristi društveno nezadovoljstvo i time osvojila vlast.

Sada se može pretpostaviti da ukoliko se nezaposlenost smanji i ekonomska situacija poboljša, PODEMOS će imati problem da ostvari izborni uspeh. Unapređenje produktivnosti i zaposlenosti će oslabiti organizaciju. Nadajmo se da će tako biti, jer Španija i njeni građani zaslužuju slobodnu budućnost, a PODEMOS je najveći neprijatelj otvorenog društva.


Tekst je deo publikacije ,,Zloupotreba naroda 2 - Globalni izazovi". Publikaciju možete preuzeti u digitalnom formatu, a prijatelji Libeka koji podrže naš rad publikaciju mogu dobiti u štampanom izdanju.