vesti

Odgovornost kao štit od populizma - Jasmina Trajkoska

Tekst Jasmine Trajkoske iz Makedonije.
IZDVAJAMO

Dijagnoza levog populizma u Španiji - Eduardo Fernandez Luinja

Tekst Eduarda Fernandeza Luinje iz Španije.

Populizam danas predstavlja pretnju po liberalnu demokratiju jer je evoluirao od borbe protiv elita do društvene neodgovornosti političkih elita. Prema najnovijim uvidima, potvrđeno je da populizam nije samo negativan koncept. Međutim, u Republici Makedoniji imamo slučajeve u kojima se on koristi na negativan način.

Ropska politička kultura građana uz loše socio-ekonomske uslove, niska politička socijalizacija i odsustvo individualne odgovornosti osoba na javnim funkcijama, u svakom smislu kreira plodno tlo za negativni populizam.

Od proglašenja nezavisnosti, Republika Makedonija se suočava sa negativnim populističkim merama. U poslednjih deset godina, suočila se sa sopstvenim posebnim i različitim vidom populizma i autoritarizma zvanog „gruevizam" (Nikola Gruevski bio je premijer od 2006-2016), koji je povezan sa „brankovizmom" (Branko Crvenkovski bio je premijer od 1992-1998. i od 2002-2004, a potom predsednik republike od 2004-2009), koji je stvorio izuzetno „pogodne" uslove za savršenost gruevizma. Najosnovniji vid sprovođenja ovog populizma leži u terminu „reforme", što je rezultiralo u društveno neproduktivnim javnim politikama koje su se kasnije pretvorile u seriju korupcijskih skandala.

Svi koji pripadaju ranjivim društvenim kategorijama, ostavljeni na margini društva u doba brankovizma, postali su glavna podrška reformi u doba gruevizma, reformi koje nisu za cilj imale poboljšanje situacije. Ovo je glavni razlog za uspešnost koncentracije moći, u velikoj meri, u rukama najviše rangiranih funkcionera političke partije VMRO-DPMNE. Do ovoga je došlo u nekoliko faza koje su sačinile i pod svoju kontrolu stavile najvažnije delove političkog sistema. Lekari, profesori, novinari, akademici, nevladin sektor i nastavnici u srednjim školama pojedinačno su stavljeni pod kontrolu. U međuvremenu, krhka deoba vlasti između zakonodavstva, izvršne i sudske vlasti institucionalno je oslabljena. Sve ovo je prihvaćeno široko otvorenih ruku, usled tradicionalnog nezadovoljstva prethodnom elitom i očekivanja pozitivnih promena. Ovo je dovelo do najcentralizovanije vlasti do danas, kao i do potpune kontrole političkog sistema od strane partijskog vrha iz tadašnje vladajuće elite. Ovime se sasvim potvrđuje činjenica da negativni populizam jača autoritarnu vlast u društvima, koristeći servilnu političku kulturu.

Mislim da populizam u Republici Makedoniji može da se smesti u dve kategorije: „otvoreni populizam" koji se odnosi na već sprovedene reforme kroz različite projekte za koje se danas vidi da su malverzacije i „jedva vidljivi populizam" čije posledice će postati vidljive nakon dugog vremenskog perioda tokom kojeg će biti prepreka za dalje korake ka ostvarenju „ne-populističkih politika" važnih za pravi skok ka liberalnoj demokratiji.

Projekat Skoplje 2014 je otvoreni populizam, kao i obrazovne reforme, medijski propagandisti, pozdravljanje političara sa svakim prolaznikom, upotreba mnogih „eksperata" koji su u ime kvazi-profesionalizma podržavali politike vladajuće partije, kontra-protesti puni nacionalističkih slogana i sve te situacije u kojima bi, ukoliko ugroženi, usmerili pitanje ne na svoje, već na ugrožavanje same države. Ukoliko je vođa u opasnosti, onda su Makedonija, njeno postojanje i budućnost Makedonaca, takođe, u opasnosti. Ukazaću na jedan od najplastičnijih i najosnovnijih primera populističkih mera predstavljenih u smislu ponude nečega „besplatnog": besplatan javni prevoz za starije penzionere dva puta nedeljno, besplatan železnički transport za mlade, besplatni aranžmani za starije penzionere u banjama, projekti za besplatno stanovanje. Sve ove javne politike podržane su od strane državnog budžeta i predstavljene kao „briga" vođe za narod i njegova „dobra volja" koju bi građani trebalo da cene, umesto da kritikuju.

Sa druge strane, „jedva vidljivi populizam" korišćen je od strane saučesnika političkih elita za jačanje i ustanovljenje negativnog populizma do određene mere. Svaki arhitekta koji ne mari za urbanizam, svaki učitelj koji ne mari za pismenost, svaki profesor koji ne mari za način na koji se ispiti polažu, svaki graditelj koji ne mari za kvalitet izgrađenog, svaki poslanik koji oseća odgovornost pred vođom umesto pred građanima, svaki „kritičar" čija kritika je upitna, svaki novinar koji ne mari za novinarsku etiku, svaki sudija koji ne mari za pravdu, svaki političar koji se ponaša kao vlasnik države tipični je predstavnik gore navedenog [jedva vidljivog, prim. prev.].

Ovaj čitavi proces neprofesionalizma i osnaživanja negativnog populizma doveo je do toga da politički sistem suštinski postane nefunkcionalan, što građani jedva da su prepoznali. Time su nephodne politička socijalizacija i povratak sistema vrednosti koji neće biti zasnovan na političkoj partiji kao osnovi političkog sistema. Građanin Makedonije ne izvlači ličnu snagu i bezbednost iz svojih kvaliteta, već sa nivoa prisnosti sa „visoko pozicioniranim zvaničnikom vlasti" i toga koliko je za njega lako da dođe do ove osobe, sa željom da ostvari lični cilj. Ovo vodi pravo do nedostatka kriterijuma profesionalizma kao i potpunog jačanja partizacije i partokratije u vidu kulture ponašanja našeg političkog sistema, koji konačno predstavlja osnovu za razvoj negativnog populizma. Sa druge strane, znamo da čak i termin „demokratija" nije uvek pozitivan u svom izvornom značenju, da postoje različiti tipovi demokratija, a oni u kojima je negativni populizam osnovna karakteristika vlasti nazivaju se tiranijskim demokratijama. To je kada se razorne javne politike sa dugoročnim negativnim posledicama izvršavaju u ime građana.

U osnovi, negativni tip populizma proizlazi iz nespremnosti društva za liberalnu demokratiju i nedostatka individualne društvene odgovornosti svakog dela određenih funkcija u oviru političkog sistema. Ovo nas vodi do početne debate o tome šta je politika? – Da li je u pitanju društveno dobro ili društveno loše. Moramo da prevaziđemo „jedva vidljivi populizam" što zahteva sposobnost društva da stavi opšte društveno dobro ispred ličnih interesa pojedinaca, kako bismo mogli da imamo najmanji mogući stepen negativnog populizma.

Politička socijalizacija koja vodi ka zahtevima za odgovornost je u istom smeru i sve ovo može biti ostvareno izgradnjom novog sistema vrednosti u kojem će klijentelizam, partizacija, korupcija i nepotizam biti kažnjavani, a ne nagrađivani. Kako bismo uspeli da smanjimo razmere „negativnog – jedva vidljivog populizma", moramo da se usredsredimo na osnovne ljudske karakteristike kada je osoba javni zvaničnik i samim tim ta osoba mora da promoviše individualnu društvenu odgovornost. Bez individualne društvene odgovornosti zvaničnika koji grade sistem vrednosti ne možemo da očekujemo pozitivne populističke politike.


Tekst je deo publikacije ,,Zloupotreba naroda 2 - Globalni izazovi". Publikaciju možete preuzeti u digitalnom formatu, a prijatelji Libeka koji podrže naš rad publikaciju mogu dobiti u štampanom izdanju.