vesti

Pismo iz Italije o populizmu - Franćesko Klementi

Tekst Franćeska Klementija iz Italije.
IZDVAJAMO

Odgovornost kao štit od populizma - Jasmina Trajkoska

Tekst Jasmine Trajkoske iz Makedonije.

Neuspeh evropskih vladajućih klasa u upravljanju globalnim izazovima glavni je razlog zašto, posle više od dvadeset godina, govorimo o populističkom duhu vremena, talasu društvenog nezadovoljstva, često primitivnom i pojednostavljujućem. Populizam se hrani radikalnim argumentima i kolektivnim emocijama, širi nepoverenje, seje sumnju i buja na verbalnim provokacijama koje često vode fizičkim. Populizam često pokušava da pretvori harizmatično vođstvo u kult ličnosti, prikupljajući podršku kod onih koji se osećaju marginalizovanim od strane društva i napretka, samoproglašenih gubitnika globalizacije. Ovo su ljudi koji se osećaju isključenim iz demokratskom procesa jer politički i institucionalni sistemi ne obraćaju pažnju na njihove potrebe i zahteve. Igrajući na kartu ovih instinkata, ovaj fenomen – populizam – se širi kroz naše demokratije, gde njegov virus pronalazi odgovarajuće mesto za umnožavanje. Ovo je delom uzrokovano činjenicom da postojeće političke partije i drugi autoriteti, koji su se razvili tokom dvadesetog veka, više nisu prepoznati kao predstavnički, delom usled kompleksnije i opasnije krize demokratije i propadanja njenog kvaliteta. Ovo drugo je najključnije pitanje pred ovim novim, ali ipak ne sasvim novim milenijumom.

Populizam je termin za koji se naučnici muče da pruže preciznu definiciju. On pokriva neverovatno širok kulturološki i semantički univerzum i samim tim se sastoji od brojnih promenljivih elemenata i neuhvatljivih odlika, među kojima je, pre svega, intenzivna upotreba retorike. Različite pojave populizma čine tu reč delimično ispraznom. Samim tim, u okviru fenomena populizma, pronalazimo jasne nagoveštaje kulturnog pojednostavljivanja, funkcionalne nepismenosti, straha i strahova (npr. strah od imigranata ili gubitka svega) i na kraju, ali ne i najmanje bitno, duboko nepoverenje prema elitama i institucijama – što, vredi napomenuti, predstavlja vezivno tkivo koje ovaj fenomen velikih razmera drži skupa. Pokreti inspirisani populizmom nagrizaju naše demokratije. Tokom prethodnih nekoliko godina, od jednih do drugih izbora, izgleda da su započeli marš ka osvajanju javnog konsenzusa na svakom institucionalnom nivou u gotovo svim evropskim zemljama i teže ka tome da postanu vladajuća partija. Suštinski razlog za uspon populizma leži u gubitku kredibiliteta koji su iskusile političke elite, takozvani establišment, tokom prethodnih decenija. Sa jedne strane, nisu bile sposobne da se odgovorno, savesno i pravilno pozabave izazovima koji su došli sa svetom u kojem je tempo života dramatično ubrzan; sa druge strane, oni su oslikavali duh svojih lidera koji se konstantno sukobljavaju (uz osvetoljubive, nasilne i podrivajuće poteze koji to prate) kao da organizuju predstavu za narod. Ovo je sve više slučaj u dobu prodornih medija i globalnih društvenih mreža. Takav tip lidera se iznova pokazao neefikasnim. Time što su nesposobne da svoje reči potkrepe delima i pokazujući kontraproduktivnu tendenciju ka podelama i neslozi, elite su potpisale sopstvenu propast, čineći mogućim ono što je do pre par godina bilo nezamislivo. Jedan značajan aspekt postaje jasan, to da izborna pobeda nije dovoljna. Nikada nije. Nije bila dovoljna da podrži nekada vladajuće klase nasuprot talasu populističkih pokreta i neće biti dovoljna za te populističke pokrete koji su na vlasti – kao što je trenutno slučaj u Rimu, na primer – da budu u mogućnosti da pobede na sledećim izborima. Razlog za ovo je jednostavan: moguće je pobediti na izborima kao populista, ali ukoliko je zamisao da se vlada i uvede promena, ne može se ostati populistom. Vladati znači praviti izbore – nositi se sa kompleksnošću dostupnih opcija i rešenja, te kretati se u jednom specifičnom smeru – umesto izbegavati pomenutu složenost kroz izmišljanje izgovora. Ukoliko je populizam, kao što navodi Nadia Urbinati sa Univerziteta Kolumbija, „granica ekstrema predstavničke demokratije” (Micromega, maj 2014), kada se od njega očekuje da vlada on se mora susresti sa dilemom. Ili će se institucionalizovati, odnosno odustati od uloge univerzalnog ventila kako bi postao politički akter koji traga za specifičnim, odgovarajućim i izvodljivim rešenjima ili će implodirati, uništen sopstvenom retorikom. Populizam je, ipak, suštinski negativan fenomen, uvek protiv nečega ili nekoga, nikada za nešto konkretno. Zbog ovoga svi tipovi populizma mogu se grupisati kao anti-establišment umesto kao desnica ili levica, jer ono što je na kraju krajeva bitno jeste biti protiv. Time razlike između levičarskih radikalnih pokreta protiv štednje praktično nestaju, poput španskog Podemosa, grčke Sirize i Piratske partije u Švedskoj i Nemačkoj ili oni između ksenofobnih, rasističkih i kranje desnih Alternativa za Nemačku i Pokret pet zvedi u Italiji i između Nacionalnog fronta u Francuskoj i austrijske kopije vođene nekadašnjim predsedničkim kandidatom Norbertom Hoferom. Njihove pozicije duž istrošene desno-leve ose nisu značajne, ono što je bitno jeste pro/anti-establišment osa, razlika između uključivanja i isključivanja.

Kuda nas ovo vodi? Populizam i konsenzus u srednjem roku prirodni su neprijatelji. Zalaganje za konsenzus zarad vlasti, a ne da bi se samo predstavljalo, mnogo je teži zadatak nego davati mikrofon putem kojeg svi koji se osećaju lišenim prava i zanemarenim od strane društvenih kretanja mogu da iskažu svoju zbunjenost i nesigurnost. Slogani, prozivanja i vika više ne služe svrsi; u tom trenutku potrebni su pravi odgovori na prave probleme, zasnovani na odgovarajućim i izvodljivim rešenjima. Može se reći da nemamo vremena da dozvolimo populističkim snagama mogućnost da dođu na vlast, te time da pokažemo biračima njihovu nesposobnost da reše probleme i izazove našeg doba. To je tačno. I to je upravo ono u čemu leži izazov za ne-populiste. Važno je biti svestan značaja široko rasprostranjenog straha od nepoznatog i prepoznati da je teško objasniti trenutne probleme i njihova moguća rešenja sve više umornom i podeljenom društvu. Istovremeno, ključno je imati na umu da ne možemo dobiti bitku za konsenzus protiv populističkih pokreta i partija ukoliko nismo potpuno uvereni da smo sposobni da pružimo rešenja koja obećavamo. Odsustvo rešenja ne služi nikome. I dok populisti mogu da pretvore odsustvo rešenja u konsenzus, s obzirom da se od njih ne zahteva kredibilnost, odsustvo rešenja ništa ne znači za ne-populiste koji teže vlasti. Za ove druge, verodostojnost je suštinski potrebna, proverljiva i procenjena od strane birača.

U Italiji, Pokret pet zvedi pokušava da se predstavi kao partija koja je sposobna da vlada, tražeći nove ličnosti u društvu, predstavljajući nove šokantne ideje i predloge i spuštajući radikalan ton najvidljivijih predstavnika, predstavljajući odsustvo rešenja kao rešenje. Ali nisam siguran da će ova strategija biti dovoljna za njih da pobede na izborima, osvajajući većinu u oba doma Parlamenta. Italijanski elektori su mnogo tiši i umereniji, makar u jednom domu (Senatu) će većinom glasati za „stare” partije, možda i za Napred Italija - Berluskonijevu partiju.

Svakako, preostaje dilema: koliko će stare partije biti sposobne da ubede više birača od populističkih partija? U svakom slučaju, jedini način da se pobedi populizam, u srednjem i u kratkom roku, jeste povratak starim putevima izgradnje verodostojnosti koja proizlazi iz ispunjavanja obećanja, što dalje daje verodostojnost onome što se obećava u budućnosti. Posle svega, ne postoje drugi načini da se usprotivi fenomenu koji, s obzirom na njegovu veličinu, gledišta i raznovrsnost oblika, pokušava da bude uspešan usled beskičmenosti vladajuće klase umesto na osnovu veština njegovih vođa. Svakako, dobar protivotrov za populizam bila bi federalna Evropa: najbolji način da se odbiju anti-establišment pokreti, koja bi mogla da pruži i prave recepte za rešenje najvećih problema.

Tekst je deo publikacije ,,Zloupotreba naroda 2 - Globalni izazovi". Publikaciju možete preuzeti u digitalnom formatu, a prijatelji Libeka koji podrže naš rad publikaciju mogu dobiti u štampanom izdanju.