vesti

Komentar na položaj Srbije na Doing Business 2018. Svetske banke

Doing Business lista Svetske banke ocenjuje regulatorni okvir različitih zemalja za poslovanje malih i srednjih preduzeća. Srbija je ove god...
IZDVAJAMO

Tribina i promocija publikacija Zloupotreba naroda

U sredu, 29. novembra od 18č u Aero Klubu (Uzun Mirkova 4) biće održana tribina i promocija Libekovih publikacija ,,Zloupotreba naroda – Pri...

Doing Business lista Svetske banke ocenjuje regulatorni okvir različitih zemalja za poslovanje malih i srednjih preduzeća. Srbija je ove godine ponovo napredovala i nalazi se na 43. mestu što je relativno visoko. Međutim, metodologija obračuna Svetske banke prikazuje delimično iskrivljene rezultate i zbog toga treba biti oprezan u njihovoj interpretaciji i ne treba obustaviti napore da se poslovno okruženje u Srbiji korenito izmeni na bolje.

Lista Doing Business nastala je kao pokušaj ocene kvaliteta postojećeg poslovnog okruženja. Pre svega ona tehnički meri opterećenje privrede - koliko procedura je neophodno proći i koliki je iznos troškova za tako nešto. Pri tome ona podrazumeva da se svi zakoni poštuju, da nema pristrasnog ponašanja državne uprave itd. To se najbolje može videti na primeru odeljaka koji se tiču vladavine prava: Doing Business meri izvršenje ugovora time što posmatra sudske troškove u odnosu na visinu potraživanja, broj dana trajanja postupka i kvalitet sudskog postupka. Kvalitet sudskog postupka je opet procesno orijentisan mereći da li postoji poseban trgovinski sud, maksimalan broj odlaganja sudskog postupka itd. Ovakav pristup nije adekvatan u zemljama koje imaju nizak nivo vladavine prava, među kojima svoje mesto zauzima i Srbija, jer se ne ocenjuje uticaj političkih i ekonomskih krugova na rad sudova, neusklađenost sudske prakse, pa i korupcija. Sve to u praksi poništava pravnu sigurnost i mogućnost da se imovinska i druga prava zaštite pred sudom.

Drugi metodološki problem je u tome što nije moguće tačno izmeriti kvalitet regulatornog okvira. Varijablu koju je teško ili nemoguće izmeriti direktno, merimo indirektno putem proksi varijable (primer : ne merimo nivo korupcije nego nivo percepcije korupcije). Upravo zbog toga što je nemoguće izmeriti sve što čini regulatorno okruženje, Doing Bussiness indeks je zapravo proksi varijabla regulatornog okruženja. Zato se mere samo uzroci procedura koji su prethodno napravljeni sa (manje ili više utemeljenom) pretpostavkom da zaključak o kvalitetu ovih procedura može da se prenese na celokupan regulatorni okvir, što ne mora biti tačno.

Zbog ovakvog pristupa iskrivljuje se slika regulatornog okruženja, što je posledica toga da se reforme kojima se želi unaprediti poslovno okruženje odnose samo na one oblasti koje se rangiraju na indeksu Doing Business, dok se ostale uglavnom zanemaruju. Zato se inicijative za regulatorne reforme bave samo parcijalnim pristupom: reformiše se samo ono što meri Svetska banka, umesto da se bave poboljšanjem kvaliteta celokupnog poslovnog okruženja.

Usled ovoga dolazi do paradoksalnih rezultata: da li je zaista poslovno okruženje bolje u Makedoniji nego u Finskoj, Australiji ili Nemačkoj; ili u Ruandi u odnosu na Izrael, kako to pokazuju rezultati ovog indeksa? Istovremeno Indeks međunarodne konkurentnosti koji je takođe uticajan, ali meri subjektivne vrednosti putem upitnika među rukovodiocima preduzeća, daje često potpuno drugačije rezultate. Tako na primer, na pitanje 1,09 koje ispituje koliko državne regulacije opterećuju poslovanje ( 1 najviše, a 7 najmanje opterećuju) Srbija beleži skor 2,6 što je svrstava na 122. mesto.

Indeks se računa na osnovu podataka koji su izmereni u glavnim gradovima datih zemalja. Samo se u zemljama sa preko 100 miliona stanovnika u istraživanje uključuje i drugi najveći grad - za Rusku Federaciju se računa Moskva i Sankt Peterburg. To predstavlja dodatni problem jer u velikom broju zemalja ne postoji ujednačenost kvaliteta administracije, što pokazuje i skorašnja publikacija Svetske banke Doing Business in Hungary, Romania and Bulgaria koja je uradila nacionalno istraživanje u ovim zemljama. U velikom broju slučajeva kvalitet administracije je viši u glavnom gradu u odnosu na ostatak zemlje, pa se ne može sa sigurnošću tvrditi da podaci sa Doing Business važe podjednako u celoj zemlji.

Nema sumnje da su promene u oblasti izdavanja građevinskih dozvola, inspekcijskog nadzora i opšteg upravnog postupka unapredile domaći regulatorni okvir i olakšale poslovanje preduzećima u Srbiji. Ipak, Srbiji je neophodno poboljšanje poslovnog okruženja, a pre svega u radu osnovnih tržišnih institucija, kao što je vladavina prava, nezavisnost sudstva i sigurnost imovine. Ni strani ni domaći investitori neće investirati u zemlje sa niskom pravnom sigurnošću, a podaci pokazuju da je Srbija po učešću investicija u BDP-u na začelju zemalja u tranziciji, usled čega nema ekonomskog rasta, porasta zaposlenosti i zarada. Stoga reforme ne smeju biti parcijalne, već sveobuhvatne i duboke, da bi se omogućilo privrednicima da nesmetano rade i stvaraju novu vrednost kako bi porastao kvalitet života u Srbiji.