vesti

Ekonomske slobode u Srbiji očekivano loše

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,72 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Kako su neke ze...
IZDVAJAMO

Otvorena Akademija liberalne politike 7

Sinoć je u Libeku otvorena sedma po redu Akademija liberalne politike (ALP) koja predstavlja najopsežniji i najznačajni obrazovni program Li...

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,72 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Kako su neke zemlje pogoršale svoj rezultat Srbija je na rang listi napredovala sa prošlogodišnjeg 101. na sadašnje 89. mesto. Međutim, Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda.

Indeks ekonomskih sloboda u svetu (Economic Freedom in the World) objavljuje Frejzer institut (Fraser Institute) iz Kanade. Kako se navodi u samom Indeksu, on meri ,,nivo do koga je zaštićena pošteno stečena imovina i koliko su pojedinci uključeni u dobrovoljne transakcije". U njegovom stvaranju je učestvovalo preko 60 svetski poznatih naučnika, među kojima se svakako ističu nobelovci Milton Fridman, Geri Beker i Daglas Nort, koji je ovaj indeks nazvao ,,najboljom postojećom definicijom efikasnih tržišta''. Libek je od 2016. nacionalni partner Frejzer instituta u Srbiji i član Mreže za ekonomske slobode, te ima ulogu nacionalnog izdavača ove publikacije.

Hong Kong i Singapur se nalaze na vrhu i ovogodišnjeg Indeksa, a prate ih redom Novi Zeland, Švajcarska, Irska, Velika Britanija, Mauricijus, Gruzija, Australija i Estonija. Prosečan skor zemalja uključenih u Indeks iznosi 6,76.

Celokupan indeks biće dostupan zainteresovanoj javnosti od 28.09.2017. od 09h ujutru po lokalnom vremenu u Srbiji.

Pored toga, više informacija o Mreži za ekonomske slobode, samom Indeksu kao i podaci iz prethodnih godina dostupni su na sajtu: www.fraserinstitute.org/economic-freedom.

Rezultati Srbije na ovogodišnjem Indeksu

Ukupan skor Srbije iznosi 6,72 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu od 6,68 i nešto niže od svetskog proseka. Kako su neke zemlje pogoršale svoj rezultat, Srbiji je napredovala na rang listi sa prošlogodišnjeg 101. na sadašnje 89. mesto. Srbija se, međutim, i dalje nalazi na začelju Evrope po nivou ekonomskih sloboda - lošije od nje rangirane su jedino Slovenija, Moldavija, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Ukrajina.

Dok skor u tri oblasti (Pravni sistem i imovinska prava, Sloboda u međunarodnoj trgovini i Zdrav novac) stagnira, promene su primetne u oblasti Veličina javnog sektora (zabeleženo nazadovanje usled povećanja državne intervencije na tržištu, pre svega putem poslovanja javnih preduzeća) i Poslovna regulacija (zabeleženo napredovanje najviše u oblasti Regulacija kredita).

Srbija i dalje ima veoma loše rezultate u oblasti vladavine prava, koja je kamen temeljac tržišne privrede. Jako nizak nivo investicija u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji uopšte ne čudi imajući u vidu ovakvo stanje, koje potvrđuju i drugi specijalizovani međunarodni indeksi: u zemlji u kojoj privatna imovina nije sigurna postoje manji podsticaji za investiranjem. Stoga glavni trenutni problemi srpske ekonomije - nizak nivo investicija, niska stopa ekonomskog rasta, kao i visoka stopa nezaposlenosti - pre svega treba da se rešavaju reformama u oblasti pravosuđa, koje mora postati nezavisno od vansudskih uticaja.

Loš rezultat i dalje je evidentan i u oblasti poslovne regulacije - premda će reforme u oblasti izdavanja građevinskih dozvola koje nisu ušle u ovogodišnji Indeks pozitivno delovati na budući rang Srbije - veliki deo problema proishodi iz visoke percepcije korupcije i nejednakog tretmana koje državne institucije ukazuju različitim poslovnim subjektima što nas ponovo vraća na teren vladavine prava.

Međutim, i u oblastima gde je Srbija relativno visoko kotirana, kao što je Sloboda u međunarodnoj trgovini, ostaje niz problema koji negativno utiču na nivo sloboda: Srbija je još uvek izvan STO (kao jedina evropska zemlja uz BiH) dok propisi koji se tiču tehničkih standarda još uvek nisu u skladu sa evropskih pravilima, a carinska uprava koristi zastarela tehnička rešenja, uz brojne spore procedure.

Kako promeniti stanje na bolje?

Imajući u vidu jako loše rezultate Srbije, neophodno je sprovesti dubinske reforme, pre svega u oblasti pravosuđa i poslovne regulacije, ali i u ostalima. Srbija je još uvek zemlja u kojoj su neefikasna državna preduzeća veliki poslodavac (zapošljavajući preko 190 000 radnika), subvencije gotovo duplo više nego u ostalim zemljama u tranziciji, a ukupna javna potrošnja ne samo visoka nego i neefikasna. Slobodna trgovina, iako načelno proklamovana, ipak se praktično otežava lošim propisima, a poslovna regulacija guši preduzetničku inicijativu nametajući visoke administrativne troškove.

Libertarijanski klub Libek, u sardnji sa Frejzer Institutom, sproveo je prošle godine širok konsultativni proces o stanju u ekonomskim slobodama u Srbiji, na osnovu čega su sastavljeni analiza stanja i spisak preporuka, koji su dostupni ovde.

Zašto su ekonomske slobode važne

Ekonomske slobode su povezane sa ekonomskim rastom – više sloboda u raspolaganju imovinom, pokretanju preduzetničkih poduhvata i niži porezi pogoduju konkurenciji, specijalizaciji, investicijama, inovacijama i tehnološkom razvoju, što sve dovodi do ekonomskog rasta. Ekonomski rast povezan je sa većim blagostanjem građana – iako se koristi od ekonomskog rasta retko kada jednako raspoređuju među svim pojedincima i društvenim grupama, ljudi u bogatijim društvima duže žive, imaju bolji pristup zdravstvu, obrazovanju, rade manje teških fizičkih poslova i imaju veliki broj drugih koristi – siromašni ljudi u bogatijim društvima su često mnogo bogatiji od bogatijeg sloja u siromašnim društvima. Pored čisto ekonomskih boljitaka koji nastaju usled ekonomskih sloboda, one su povezane i sa političkim i građanskim slobodama – nema ekonomski neslobodnih društava koje su uspela da dođu do zavidnog nivoa građanskih sloboda i demokratije.

Kako se računa Indeks

Indeks ekonomskih sloboda u svetu izračunava se na osnovu 42 pojedinačne varijable, svrstane u 5 različitih oblasti: (1) Veličina javnog sektora, (2) Pravni sistem i imovinska prava, (3) Zdrav novac, (4) Sloboda u međunarodnoj trgovini i (5) Poslovna regulacija. Sve varijable preuzimaju se iz drugih priznatih međunarodnih izvora (kao što su na primer Doing Business Svetske banke ili Izveštaj o globalnoj konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma). Konačan skor čini prosečna vrednost datih 5 podindeksa. Vrednosti su prikazane na skali od 1 do 10, gde viša ocena ukazuje na veće prisustvo ekonomskih sloboda.

Kako se u pojedinim slučajevima čeka na podatke, Indeks podrazumeva vremenski jaz od dve godine. Stoga najnovije izdanje Indeksa iz 2017. godine zapravo odslikava situaciju kakva je ona bila u 2015. godini. Ovogodišnje izdanje pokriva 157 pravnih jurisdikcija, u kojima živi 95% svetskog stanovništva.