vesti

Rasterećenje nameta na rad je korak ka zdravom prosperitetu - reakcija Libeka na najavu premijerke Brnabić o mogućnosti da se poveća neoporezivi deo zarade

Libek pozdravlja najavu premijerke Ane Brnabić o mogućnosti da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada time što bi se povećao neoporez...
IZDVAJAMO

Otvoren konkurs za Trening političke akcije

Velika jesenja novina za srednjoškolce i brucoše.

Libek pozdravlja najavu premijerke Ane Brnabić o mogućnosti da se smanji poresko opterećenje prihoda od rada time što bi se povećao neoporezovani deo zarade. Ovim bi se smanjilo ukupno opterećenje zarada porezima i doprinosima koje u Srbiji iznosi skoro 40% ukupnih troškova rada. Ova mera pozitivno bi uticala na privredna kretanja, naročito u sektoru malih i srednjih preduzeća i posredno na kretanja na tržištu rada.

Libek je od ranije naglašavao da je neophodno da dođe do smanjenja nameta na rad koji guše domaću privredu. Visoko opterećenje rada koči potencijal privrede i sprečava društvo da krene putem ekonomskog prosperiteta.

Iako ne znamo detalje mogućeg rasterećenja (koliko bi se povećao neoporezivi deo bruto plate), ova mera imaće pozitivan učinak po srpsku privredu, naročito na sektor mikro, malih i srednjih preduzeća među kojima troškovi rada imaju značajnije učešće u rashodima nego u velikim preduzećima. Može se očekivati lakše poslovanje privrede, ali i povećanje lične potrošnje, što će pozitivno uticati na ekonomski rast i novo zapošljavanje, ali i povećanje standarda stanovništva.

Nominalna poreska stopa na zarade iznosi 10% na iznos bruto zarade, sa tim da postoji početni iznos na koji se porez ne plaća, koji trenutno iznosi 11 790 dinara. Ovaj iznos se periodično usklađuje sa rastom potrošačkih cena. Zbog postojanja neoporezivog dela, efektivna poreska stopa na minimalnu zaradu iznosi 6,4%, a na prosečnu 8,2% bruto zarade.

Podsećamo da učinak ovakve mere ne mora nužno da znači povećanja zarada - iako se porez na dohodak isplaćuje iz bruto zarade na teret radnika, pa izgleda kao da će ovom merom automatski doći do povećanja plata, preduzeća mogu da se odluče da radnicima ponude promenu ugovora o radu kojim bi se izmenila bruto zarada na takav način da neto plata ostane ista (ali se smanji bruto plata). Ovo zavisi u svakom pojedinačnom slučaju, pre svega od tražnje i ponude za radom i kvalifikacijama radnika: može se očekivati da radnicima koji imaju niži nivo kvalifikacija i koji su stoga lakše zamenjivi češće bude ponuđena ista neto plata umesto da se ona poveća, u odnosu na kvalifikovane stručnjake koji su retki ili čija su znanja specijalizovana.

Trenutno nivo opterećenja prihoda od rada porezima i doprinosima: