vesti

Bez reformi ostajemo u lošem društvu - osvrt na najnoviji Indeks zaštite svojinskih prava u svetu

International Property Rights Index je međunarodni indeks koji rangira zemlje prema nivou zaštite svojinskih prava. Srbija se ove godine nal...
IZDVAJAMO

Bez reformi ostajemo u lošem društvu - osvrt na najnoviji Indeks zaštite svojinskih prava u svetu

International Property Rights Index je međunarodni indeks koji rangira zemlje prema nivou zaštite svojinskih prava. Srbija se ove godine nal...

International Property Rights Index je međunarodni indeks koji rangira zemlje prema nivou zaštite svojinskih prava. Srbija se ove godine nalazi na 110. mestu od 127 rangiranih zemalja, sa 4,04 poena. Najlošije ocenjene oblasti su nezavisnost sudstva, zaštita autorskih prava i nivo piraterije.


Posledice odsustva reformi

Srbija se nažalost nalazi pri kraju liste, na 110. mestu od 127 zemalja, između Madagaskara i Ruske Federacije. Od zemalja regiona lošije su kotirane samo Bosna i Hercegovina (116) i Albanija (118).

Srbija je deo ovog indeksa od 2009. godine, osim 2014. kada nije bila uključena usled nedovoljnog obuhvata podataka. Stoga, ono što posebno zabrinjava je to što je ukupan skor Srbije od 4,04 značajno niži od onog koji je zabeležen 2013. kada je iznosio 4,40 - Srbija je dakle nazadovala po pitanju zaštite svojinskih prava, da bi ona na toj lošijoj poziciji stagnirala ili se popravljala, ali nedovoljno da dostigne prethodne rezultate. Kao i u drugim izveštajima, koji se bave pitanjima vladavine prava, najlošije ocenjene pozicije su one koje se bave nezavisnošću pravosuđa i nivoom korupcije, dok su loše ocenjene i oblasti koje meri samo ovaj indeks u oblasti autorskih prava.

Važnost zaštite svojinskih prava

Privatna imovina je temelj ljudske civilizacije - bez njene adekvatne zaštite gube se podsticaji za racionalno ekonomsko ponašanje. Bez zaštite imovine, gde se pre svega misli na fizičku zaštitu i sprovođenje ugovora, dakle vladavinu prava, nije moguća tržišna proizvodnja i razmena. Ovu važnost odslikava i visoka korelacija između zaštite svojinskih prava i važnih indikatora razvoja: nivoa dohotka po stanovniku (Pirsonov koeficijent korelacije 0,814), razvoja preduzetništva (0,878), ulaganja u ljudske resurse (0,761) , nivoa humanog razvoja (0,679) ali i neekonomskih indikatora kao što su nivo aktivizma (0,801) i ekološke situacije (0,594).

Vladavina prava mora biti prioritet

Kao i dosada, reforme u pravosuđu su neophodne da bi se stanje popravilo. Za tako nešto neophodna je politička volja, koja uglavnom nedostaje. Proces pregovora (poglavlja 23 i 24) sa EU predstavlja mogućnost da se stanje promeni na bolje, ukoliko EU bude zadržala principijelan stav i bude snažno insistirala na reformama u ovoj oblasti, umesto da popusti pred potrebom da očuva mir i stabilnost u regionu, nauštrb jačanja vladavine prava. Reforme moraju započeti promenom političkog sistema (promenom izbornog sistema), da bi se razbila moć vrha političkih partija i promenom Ustava (da bi se ukinule odredbe koje derogiraju sudski sistem u celini, posebno član 4); ali je neophodno razmotriti i korake: ukidanje dvostepenog biranja sudija, kao i biranje javnih tužilaca na direktnim izborima od strane građana. Specifični drugi koraci, koji bi garantovali zaštitu svojinskih prava su i unapređenje rada katastra (pre svega obuhvat i kvalitet zemljišnih knjiga), usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, skraćivanje sudskih procedura, specijalizacija sudova (na primer, uvođenje posebnih poreskih odeljenja). Bez konačnog uvođenja vladavine prava u Srbiji, što bi podrazumevalo da zakoni važe za sve podjednako, Srbija će se još dugo nalaziti na začelju Evrope bez većeg napretka, kako u nivou ekonomskog razvoja, tako i važnih ličnih i političkih sloboda.

O indeksu

Indeks zaštite svojinskih prava (International Property Rights Index) je međunarodni indeks koji od 2007. na godišnjem nivou poredi zaštitu svojinskih prava među zemljama sveta, čiji je izdavač organizacija Property Rights Alliance iz SAD, sa međunarodnom mrežom partnera, od kojih je u Srbiji predstavnik Libertarijanski klub Libek. Sam indeks prate i studije slučaja, koje analiziraju neke od važnih tema za zaštitu imovinskih prava - u ovom izdanju Indeksa pažnja je data i području Zapadnog Balkana: rad Admira Čavalića iz organizacije Multi i Mihaila Gajića iz Libeka pokušava da odgovori zašto je zaštita svojinskih prava u regionu značajno niža nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu drugih ekonomskih i društvenih parametara. U radu se kao ilustracije nalaze i dva primera flagarantnog kršenja svojinskih prava usled (ne)postupanja nadležnih državnih organa: slučaj Fate Orlović iz Bosne i incident u Savamali u Srbiji.

Ovaj kompozitni indeks nastaje ukrštanjem sekundarnih podataka do kojih su došle druge međunarodne organizacije; zarad mogućnosti međunarodnog poređenja i striktnosti koriste se samo izvori koji se smatraju veoma pouzdanim (Doing Business i Governance Indicators Svetske banke; Global Competitiveness report Svetskog ekonomskog foruma). Kao jedan od dokaza da IPRI zaista meri nivo zaštite svojinskih prava uzima se visok nivo korelacije sa odeljcima drugih međunarodnih indeksa koji mere zaštitu privatne imovine pomoću drugačije metodologije (Economic Freedom of the World; Index of Economic Freedom). Nivo zaštite svojinskih prava meri se putem 10 indikatora, podeljenih u 3 oblasti:

Pravno i političko okruženje:

1. Nezavisnost sudstva (Global Competitivnss Report, World Economic Forum)

2. Vladavina prava (Worldwide Governance Indicators, World Bank)

3. Politička stabilnost (Worldwide Governance Indicators, World Bank)

4. Nivo korupcije (Worldwide Governance Indicators, World Bank)

Prava nad fizičkom imovinom:

1. Zaštita fizičke imovine ( Global Competitiveness Report, World Economic Forum)

2. Registrovanje imovine ( Doing Business, World Bank)

3. Pristup kreditiranju ( Global Competitiveness Report, World Economic Forum)

Autorska prava:

1. Zaštita autorskih prava ( Global Competitiveness Report, World Economic Forum)

2. Zaštita patenata ( Ginarte - Park Patent Protection)

3.Nivo piraterije ( Comliance Cap, BSA Global Software Survey)


Konačni skor zemalja određen je kao srednja vrednost ove 3 oblasti, koji su opet određeni kao srednja vrednost dodeljenih indikatora. Najveća konačna ocena je 10 i ona bi podrazumevala potpunu sigurnost svojinskih prava: privatna imovina u takvoj zemlji bila bi zaštićena, a svojinska prava dobro definisana i nepovrediva.