vesti

Popularno, ali štetno - podizanje plata u javnom sektoru samo kada to bude bilo održivo

Povodom najave premijera da se do kraja godine očekuje povećanje plata i penzija od 10%, Libek apeluje da se Vlada suzdrži od ovakvih ili sl...
IZDVAJAMO

Otvoren konkurs za Trening političke akcije

Velika jesenja novina za srednjoškolce i brucoše.

Povodom najave premijera da se do kraja godine očekuje povećanje plata i penzija od 10%, Libek apeluje da se Vlada suzdrži od ovakvih ili sličnih popularnih, ali fiskalno neodrživih i neodgovornih mera.

Plate i penzije predstavljaju gotovo polovinu javne potrošnje u Srbiji, sa 9,9%, odnosno 11,8% BDP-a. Njihovo povećanje od 10% iznosilo bi povećanje rashoda od preko 2% BDP-a ili preko 700 miliona evra.

Javna potrošnja u Srbiji znatno je viša nego u većini tranzicionih zemalja - sa Srbijom se po visini javne potrošnje mere samo druge države sa teritorije bivše Jugoslavije, dok ostale uglavnom imaju nižu javnu potrošnju. Visoka javna potrošnja preusmerava resurse od onih koji njima mogu efikasno da upravljaju (preduzetnika i građana) ka onima koji to ne mogu (državnih činovnika). Ovo se veoma loše odražava na budući ekonomski razvoj celog društva.

Zašto je ovo štetno?

Uprkos određenim uspesima u sprovođenju programa fiskalne konsolidacije, javne finansije su i dalje u stanju koje se teško može opisati kao dobro. Javni dug, iako relativno opada, i dalje je značajno visok i predstavlja 74,5% BDP-a na kraju 2016. Srbiju ovo vrlo lako može da dovede u krizu javnog duga ako dođe do pojave još jednog negativnog ekonomskog šoka.

Deficit države, premda smanjen i dalje postoji i planiran je da iznosi 1,7% BDP-a. Ekonomski rast u prvom kvartalu od 1% znatno je slabiji nego što se očekivalo i to usled lošeg poslovanja javnog preduzeća EPS. Racionalizacija javne uprave i dalje kasni, a javna preduzeća nisu reformisana i njihovo poslovanje je izvor značajnog fiskalnog rizika. Bolja naplata javnih prihoda usled borbe protiv sive ekonomije uglavnom je do sada iscrpla svoj potencijal. Glavni izvor fiskalne konsolidacije, sa druge strane, upravo je bilo smanjenje plata i penzija - ako bi se ova mera poništila to bi moglo da ima nesagledive posledice po fiskalnu ravnotežu. Javne finansije bile bi dovedene u situaciju koja bi veoma nalikovala na stanje iz 2012. ili 2014. godine.

Pogrešni prioriteti.

Povećanje plata u javnom sektoru i penzija nije potez koji će za sobom imati značajne pozitivne ekonomske efekte. U situaciji kada se infrastruktura u zemlji loše održava usled niskih investicija, a veliki infrastrukturni projekti grade kao ‘’Skadar na Bojani’’ uz značajan investicioni jaz u odnosu na druge zemlje u tranziciji, jako visok javni dug koji vrlo lako može da predstavlja značajnu pretnju makroekonomskoj stabilnosti, pitanje povećanja plata i penzija ne bi trebalo da bude otvoreno dok se ova dva važna pitanja ne reše.

Ovakva mera takođe bi bila suprotna drugim najavama iz Vlade da se razmišlja o smanjenju nameta na rad, pošto je visoko opterećenje rada jedna od prepreka poslovanju u Srbiji, a takva mera bi direktno podstakla novo zapošljavanje i investicije.

Predlog za razmišljanje.

Libek predlaže da se mera povećanja plata i penzija odloži dok se ne postave snažni temelji da ovakav potez bude održiv. Pre toga je potrebno smanjiti namete na rad da bi se olakšalo poslovanje u Srbiji; srediti poslovanje javnih preduzeća tako da ona posluju efikasno i na tržišnim principima (uz različit paket mera, među kojima su naravno i potpuna ili manjinska privatizacija) da više ne bi predstavljala fiskalni rizik; povećanje javnih investicija u poboljšanje kvaliteta javne infrastrukture; sprovođenje ciljane racionalizacije javne uprave; potpuno eliminisanje budžetskog deficita; dalje značajnije smanjenje javnog duga. Tek kada budu bile preduzete ove mere koje će srpsku ekonomiju postaviti na put prosperiteta, može se postaviti pitanje adekvatnog povećanja plata u javnom sektoru i penzija u Srbiji.