vesti

Veliki preporod: Lekcije političke hrabrosti kao nadahnuće

Predgovor izdavača i uvod u knjigu "Veliki preporod" koja izlazi u izdanju Libeka u saradnji sa Peterson institutom za međunarodnu ekonomiju...
IZDVAJAMO

Gostovanje u emisiji Dan uživo na N1 televiziji

Miloš Nikolić, predsednik Libeka i Milan Ćirković, fizičar i naučni saradnik Libeka gostovali su u emisiji Dan uživo, na N1 televiziji. U em...

Knjiga pred vama predstavlja važan dokument o političkim i ekonomskim procesima čiji se značaj često zanemaruje. Preporod o kojem pišu pojedinci koji su prihvatili odgovornost da osmisle i sprovedu pomenute procese predstavlja skup složenih i jedinstvenih događaja na kraju prethodnog i na početku ovog veka. Evropski kontinent je ovim istorijskim zaokretom fundamentalno i dugoročno redefinisan u političkom, ekonomskom i kulturnom smislu. Veliki preporod usledio je nakon konačnog izumiranja sovjetske imperije, odnosno nakon poslednjih trzaja političkih i ekonomskih iluzija koje su manje ili više brutalno vladale u Istočnom bloku od kraja Drugog svetskog rata.

Istočnoevropska renesansa kojom se ova knjiga bavi neposredno je uticala na živote preko 425 miliona ljudi koji su čekali pad gvozdene zavese, a posredno je uticala na preoblikovanje čitave Evrope i porast njenog globalnog značaja. Sažete na jednom mestu, u pitanju svakako jesu, kao što to podnaslov nimalo nadmeno podvlači, lekcije iz pobede kapitalizma nad komunizmom. Podjednako važne kao i sama neočekivana, ali dugo priželjkivana, pobeda koja je ogromnu većinu tadašnjih društava iznenadila svojom naglošću, ove lekcije podučavaju nas liderskom ponašanju usled neočekivanog buđenja na istorijskim raskrsnicama bez nekih unapred pripremljenih strategija i razrađenih planova.

Pomenute lekcije o stvaranju preduslova za preporod, odnosno o institucionalnoj uvertiri prosperiteta i uspeha, nose sa sobom, dakle, slojeviti splet znanja, tradicija, ali i sposobnosti snalaženja u društvenom svetu ekstremne nepredvidivosti i nepoznatosti kakav je bio svet posle pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a. U trenutku otpočinjanja ovih procesa, znanja raznih evropskih stručnjaka kojima je pripala istorijska uloga reformatora, bila su ukorenjena u rigidno apstraktnim okvirima shvatanja socijalističke ekonomije, koja su uglavnom bila razvedena od stvarnosti, pa su onda u prvi plan dolazile one opasne intelektualne pukotine koje su se negde manje, negde više, širile u periodu sporog i dugog odumiranja socijalističkog lagera. Od prvih reformskih predloga, ovi političari suočavali su se sa saznanjem da njihova društva jasno znaju šta više ne žele, ali da još uvek nisu ni sigurna kuda tačno nameravaju da krenu. Ovde posebno dolaze do izražaja prethodni kulturni obrasci koji su isklijali sa otklanjanjem represivnih stega autoritarnih režima.

Neka se društva hrabrije od drugih nose sa neizvesnostima tržišne privrede kao i sa bučnošću višepartijske demokratije. Neka druga teže podnose te bolove preporoda, pa ponekad pribegavaju autoritarnoj anesteziji koja prvo pruža tranzicionu utehu i nadu, a posle ispostavlja i neočekivani račun za svoje štetne usluge. Ove lekcije ne govore, dakle, samo o linearnim uspesima i lako savladivim političkim izazovima. U improvizatorskom obuzdavanju nepredvidivosti, manje ili više vešto izbegavajući zamke onih koji su težili očuvanju privilegija nepromenjenog stanja, nosioce velikog preporoda inspirisao je neumoljivi nagon da nekim od ranije neprohodnih puteva koji se opisuju u ovoj knjizi, svoje sugrađane suoče sa opipljivim koristima prosperiteta. Ovo je, samim tim, i skup priča o političkoj hrabrosti pojedinaca, istorijskoj odgovornosti elita, ali i opomenama o zaustavljanju reformi.

U ovim pričama, sa druge strane, upoznaćete i prodorne snage probuđenog privatnog sektora, kao i stvaranje novog sveta preduzetništva koje će u zdravom institucionalnom okruženju, smeštenom u širi kontekst sve globalizovanijeg sveta, početi da stvaraju prosperitet neslućenom brzinom za sve veći broj ljudi. Svaka tranzicija, u tom smislu, suočava konkretno društvo ne samo sa novim materijalnim blagostanjem već i sa raspravama koje neminovno prate ove dinamične društvene procese putem kojih se kristališu i nove političke pozicije u areni višestranačja. Važno je naglasiti da iako ne postoje neupitni putokazi, korisni vodiči kroz tranziciju, može da nastane nadahnuće, uzor, jasan dokaz da reforme mogu da budu uspešne i zbog toga je ova knjiga važna za naše današnje društvo.

Od 1991. godine kada počinje dubinska promena poretka u Evropi, Srbija je lutajući bez jasnog cilja politički i ekonomski eksperimentisala sa različitim vrstama preporoda. Iako se o njemu najviše pričalo, onaj najvažniji, preporod prosperiteta, visokog životnog standarda, stabilnog poslovnog okruženja i zdrave preduzetničke kulture još uvek se nije ostvario. Proučavajući lekcije iz ove knjige moramo temeljnije i produktivnije da razmislimo o različitim procesima u našem društvu koji su to sprečavali. Period od 25 godina posle pada Berlinskog zida nismo iskoristili da, ohrabreni sopstvenim vizijama, nedvosmisleno i energično pođemo putem kojim su krenuli reformatori iz Centralne i Istočne Evrope. Kod nas se o reformama uvek govorilo sa prenaglašenim emotivnim ushićenjem koje razočaravajuće brzo bude ispraćeno demagoškim razvlačenjem i nezrelim odustajanjem, nastalim kao kombinacija odsustva vizije, rentijerskih manipulacija, odnosno sklonosti ka prikrivenim ciljevima onih koje je Danijel Trajsman nazvao “pseudo-tržišnim insajderskim elitama". Lekcije iz ove knjige pokazuju da su reforme nužno zlo, proces neprijatnog, ali neminovnog izlečenja društva koje bi trebalo da se što pre započne, što efikasnije vodi i što pre zaboravi.

Budući da u vremenu objavljivanja ove knjige ekonomske teme kod nas iz opravdanih razloga zaposedaju samu srž pažnje javnosti, očekujemo da će ova knjiga da doprinese kvalitetu rasprave o pravcu u kojem se kreće naše društvo.

Vizija Libeka, slobodno društvo odgovornih pojedinaca, dostižna je samo uz čvrstu opredeljenost da se reformski procesi dosledno sprovode u interesu budućnosti naših sugrađana koji i plaćaju tu neprijatnu reformsku terapiju očekujući oporavak. Institucionalni napori na tom polju moraju biti podstaknuti porađanjem novih ili preporodom potisnutih vrednosti tržišne privrede, vladavine prava, lične odgovornosti, kao i transparentnog i štedljivog javnog upravljanja koje sve zajedno čine tkivo svakog zdravog demokratskog društva.

Poduhvat objavljivanja ove knjige u Srbiji, u tom smislu, podrazumeva i dugoročnu težnju Libeka da se rasprava i napori usmere ka produktivnim ciljevima, a da se građani i političari što bolje upoznaju sa iskustvima onih društava koja su te ciljeve dostigla i koja sada, kao i već neko vreme, žive znatno kvalitetnije od nas, a to bi, naposletku, trebalo da bude usmerenje svakog velikog, pa i nekog našeg budućeg preporoda.

Miloš Nikolić

Predsednik Libertarijanskog Kluba Libek