vesti

Levo-desna demagogija nikada nije po meri građana

Ako je istina prva žrtva u ratu, u predizbornoj kampanji prva žrtva je ekonomska logika.
IZDVAJAMO

Economic Freedom of the World 2019 Ekonomske slobode u Srbiji: ništa novo

Skor Srbije na novom izdanju Indeksa ekonomskih sloboda u svetu iznosi 6,89 što je gotovo jednako prošlogodišnjem rezultatu. Srbija se nala...

Ako je istina prva žrtva u ratu, u predizbornoj kampanji prva žrtva je ekonomska logika koja posustaje pred naletom sistemskih laži u procesu izgradnje stubova levo-desne demagogije.

Od političara u ovoj ili bilo kojoj prethodnoj kampanji uglavnom nećete čuti da je dobro težiti što većem ličnom i porodičnom bogatstvu, materijalnom blagostanju koje se porađa iz upornosti i predanog rada. Nećete čuti da će se oni po dolasku na vlast starati da izgrade institucije koje će vam omogućiti stabilnost i predvidljivost u vašem traganju za srećom.

Jedan od razloga zašto smo uskraćeni za jedan takav predizborno otrežnjujući pristup jeste neumoljiva privlačnost osnovnog stuba levo-desne demagogije, dakle svestrane egalitarne bajke o kolektivnom društvenom dobru koje se uvećava ili smanjuje, zavisno od toga da li tim procesima upravljaju najpošteniji preraspodeljivači ili oni drugi.

Skoro svako predizborno obećanje u sebi sadrži manju ili veću laž. Razlog za to nije samo u tome što političari objektivno ne mogu, niti su ikada mogli, da ostvare tako široki spektar rezultata koji najavljuju, već i što poučeni iskustvom znaju da ništa ne gube ako obećaju bilo šta što u datom trenutku veruju da će građani voleti da čuju. Predizborna kampanja je zato idealno vreme da se i to malo što se naslućivalo o ekonomiji u veoma kratkom vremenskom roku zaboravi, kako bi se birači podsetili na magičnu moć plemenite državne intervencije. Prvom stubu levo-desne demagogije - kolektivnom dobru, dodaje se i drugi – odsustvo odgovornosti za obećanja.

Navikli smo na laži, ali mnogi još uvek nisu navikli da nešto iz toga nauče. Najprljaviji sloj svake demagoške platforme koji narušava proces učenja jeste poigravanje sa opravdanim nezadovoljstvom građana koji uprkos nagomilanim lažima političara, prednost iz očaja i dalje daju nadi i zaboravu, pre nego političkom sazrevanju, građanskoj obazrivosti i fiskalnoj sumnji.

Posebnu opasnost, u tom smislu, predstavljaju ona sveobuhvatna obećanja, sistemske laži koja ne samo što su trajno razdvojena od bilo kakve logike, već koja su i utemeljena u sklonostima određenog broja ljudi da putem zavisti i mržnje usmeravaju sopstveno nezadovoljstvo svojom materijalnom situacijom. Opasnost se, između ostalog ogleda i u tome, što se usvajanjem toga nezadovoljni građani šalju još jedan sprat niže na klimavoj konstrukciji ekonomske logike dok se ujedno njihova očekivanja naglo uzdižu daleko iznad granica ostvarivosti. U takvim sistemskim lažima sve je ekonomski moguće. Negativnim osećanjima ljudi nudi se dubinski preobražaj, stvarajući time treći stub levo-desne demagogije – usmeravanje nezadovoljstva ka mašti.

Ojačana ovim stubovima manipulativna kombinacija koja se građanima nudi kao poslednji paket spasa u sebi sadrži - stereotipe, neznanje, dobre namere, brigu za ranjive i najugroženije, sve češću ksenofobiju, ozlojeđenost protiv nedokazivo sveprisutnog neoliberalizma, spremnost da se preventivnom izolacijom zaštiti nacionalni identitet.

Ovakvu levo-desnu političku demagogiju sačinjenu od priče o kolektivnom dobru, bez odgovornosti za obećanja kojim usmeravaju nezadovoljstvo građana ka mašti tokom ove kampanje najslikovitije možemo da prepoznamo kod partija naglašeno leve i desne orijentacije, kao što su pokreti Levica Srbije i Dveri.

Politički predlozi koje oni nude podrazumevaju mere koje su mnogo puta do sada davale štetne rezultate i koje su po pravilu sputavale mnoga društva da dostignu prosperitet. Čak i ovakvi predlozi, nažalost, ojačani stubovima demagogije određenom broju građana postaju prihvatljivi.

Predlozi koje tokom ove predizborne kampanje predstavljamo političkim partijama Po meri građana u samoj svojoj osnovi suprotstavljeni su ovakvom demagoškom pogledu na društvo. Ovi predlozi, oslonjeni na osnovne principe ekonomske logike isključuju neke zablude neprihvatljive ukoliko težimo društvu prosteriteta i vladavine prava. Demagogija nikada nije po meri građana. Kada stubovi kreću da se ruše, levo-desna demagogija najviše pogađa same građane koji su ih podupirali.

Česlav Miloš je tvrdio da su ruševina i patnja škola društvene misli. Nadam se da ne moramo više puta da prolazimo kroz slično gradivo da bismo naučili pouke.


Miloš Nikolić, predsednik Libeka