vesti

Intervju - Odbrani novčanik

Marš poreskih obveznika biće održan 20. septembra, pod sloganom “Odbrani novčanik, stop povećanju PDV-a”. Poruka skupa biće da građani nisu...
IZDVAJAMO

Završen konkurs za zaposlenje u Libeku

Obaveštavamo vas da je završen konkurs za poziciju Menadžer za komunikacije.
Intervju sa Miloš Nikolićem preuzet je iz magazina Nova Ekonomija br. 13. Autor intervjua je Olivera Bojić.

Marš poreskih obveznika biće održan 20. septembra, pod sloganom “Odbrani novčanik, stop povećanju PDV-a”. Poruka skupa biće da građani nisu dužni da u kontinuitetu iz svog novčanika plaćaju cenu pogrešne politike Vlade, bahato trošenje, neodgovornost i netransparentnost prilikom sklapanja različitih aranžmana koji su važni za javne finansije zemlje.

Libertarijanski klub (Libek) koji su osnovali studenti Fakulteta političkih nauka 2008. kao udruženje građana, vođeni filozofskim načelima klasičnog liberalizma, nastoje, kao što su od samog početka i zamišljali, da postanu centar koji će dugoročno kroz edukaciju, istraživanje i javno zagovaranje uticati na promenu intelektualne klime u Srbiji.

Libertarijanizam je politička filozofija strogog ograničavanja političkog poretka, odnosno državne moći, nastao na ideji klasičnog liberalizma. Libertarijanizam kao kovanica podrazumeva još veće sužavanje delovanja države i mnogo veći akcenat na individualnoj slobodi. Moto njihove organizacije glasi “Slobodni i odgovorni” i zapravo njihova ideja je da nije dovoljno da se zalažemo za garanciju slobode propisanu po zakonu, nego da sami građani moraju aktivnije da kontrolišu Vladu i politički poredak koji poreski obveznici izdržavaju i finansiraju.

“Generalno prisustvujemo jednoj krizi modela demokratije blagostanja, gde se na osnovu datih obećanja kojima se kupuju glasovi birača na izborima, stvaraju nerealna očekivanja građana, te se Vlada suočava sa tim da u nekom izvesnom periodu mora da izađe u susret tim očekivanjima”, ocenjuje Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba (Libek). U tom smislu moramo težiti izgradnji jedne drugačije fiskalne kulture, gde će političari, odnosno oni javni službenici koji su privremeno ovlašćeni da obavljaju neke javne poslove, mnogo ozbiljnije da odgovaraju za svaki dinar koji poreski obveznici plaćaju za obavljanje te funkcije.

Osim toga, on skreće pažnju na to da je realnost Srbije takva da trošimo više nego što proizvodimo i možemo da ignorišemo istinu, ali to neće promeniti deficit koji je trenutno najveći u Evropi i iznosi 8,3 odsto BDP-a.

Tri strateška polja na kojima Libek dejstvuje jesu obrazovanje, javno zagovaranje i istraživanje. “Najznačajniji naš obrazovni program je Akademija liberalne politike, a od oktobra nastavljamo sa četvrtom Akademijom”, kaže Miloš. Njegovi intelektualni uzori su Hajek i Ferguson.

Kakva nam je fiskalna kultura potrebna?

Parola našeg javnog delovanja ili zagovaranja je “Odbrani novčanik”, oko koje smo okupili poreske obveznike i nastojimo da animiramo što veći broj ljudi. Osnovna zamisao je da građani nisu dužni da u kontinuitetu plaćaju za greške političara, pre svega mislimo na greške koje se neposredno odražavaju na novčanik građana. Ne vidim mnogo razloga zašto je u Srbiji teško izgraditi tu novu fiskalnu kulturu. Doduše, ima puno ljudi u Srbiji koji nisu obavešteni da mi trošimo mnogo više od onoga što proizvedemo i da se u kontinuitetu zadužujemo kako bismo ispratili taj nivo potrošnje. To je jedan od problema demokratije, jer političarima često nije u interesu da se ljudi suoče sa takvom realnom slikom, a sa druge strane institucionalna pravila su takva da su ljudi implicitno podstaknuti na korupciju. U tom smislu potrebna je odgovornost političkih elita, izgradnja institucija i stavljanje nekih stabilnih temelja, kako bi se izgradilo društvo. Bez toga, možemo beskonačno da širimo javno zagovaranje i da građani traže niže poreze ukoliko se ne formiraju čvrste institucije koje se odnose, recimo, na svojinska prava, nezavisno sudstvo, ne možemo da računamo da će sve akcije koje idu odozdo naviše da urode plodom.

Jedan od indikatora koji je frapantan po pitanju svojinskih prava u svetskom indeksu konkurentnosti jeste da se Srbija nalazi na 130. mestu od 148 zemalja pod stavkom poštovanja svojinskih prava. Moramo paralelno da radimo na izgrađivanju političkih institucija, jačanju vladavine prava i da podstičemo građane kroz različite akcije javnog zagovaranja da vrše pritisak na Vladu da smanji oporezivanje.

Prošle godine smo pokrenuli istraživačku jedinicu Libeka i počeli smo da se bavimo različitim temama. Osnovna tema je obrazovanje. Bavimo se predlogom reforme obrazovanja, koja ide u pravcu vaučerizacije.

Šta podrazumeva vaučerizacija i šta bi se time postiglo?

Vaučerizacija podrazumeva promenjen sistem finansiranja obrazovanja, u smislu da država ne bude vlasnik škola i finansira sistem u potpunosti, nego da finansira građane određenom subvencijom, to jest vaučerom, a oni mogu da odaberu školu koju će pohađati njihovo dete. Samim tim škola ima veću autonomiju, može da konkuriše drugim školama i svi se trude da privuku što veći broj učenika. Tako zbog pritiska konkurencije dugoročno i cene padaju, jer je školovanje jednog osnovca danas jednako školovanju jednog studenta i košta oko 1.300 evra, prema analizama koje smo radili.

Planirali ste pre nekoliko meseci marš poreskih obveznika u Beogradu, ali je odložen zbog poplava. Prvi ste održali prošlog leta u okviru Festivala poreskih obveznika. Ima li sluha u Vladi za vaše zahteve?

Prošle godine smo organizovali Marš poreskih obveznika, koji je okupio preko 400 građana na ulici. Imali smo Povelju poreskih obveznika u kojoj smo izneli tri osnovna zahteva: niži porezi, manja javna potrošnja i obuzdavanje rasta javnog duga, što smo tada i dostavili nadležnim ministarstvima. Ovogodišnji marš poreskih obveznika biće održan 20. septembra, pod sloganom “Odbrani novčanik, Stop povećanju PDV-a”. Takođe, pokrenuli smo peticiju na internetu “Stop povećanju PDV-a”, na www.pdvstop.rs, a potpisi će se skupljati i na ulici pre zakazanog marša. Iako smo prošle godine istakli svoje zahteve u toj našoj Povelji, Vlada je radila sve suprotno, ali treba reći da sadašnja vlada nasleđuje problem prethodnih, pa u tom smislu proces zaduživanja ulazi u jedan začarani krug. Poruka Marša poreskih obveznika glasi: građani nisu dužni da u kontinuitetu iz svog novčanika plaćaju cenu pogrešne politike Vlade, bahato trošenje i neodgovornost, netransparentnost prilikom sklapanja različitih aranžmana koji su važni za javne finansije zemlje. Zahtev građana koji se okupljaju jeste da ne želimo da plaćamo tuđe greške, ne želimo da se dobici privatizuju a gubici socijalizuju, kao ni da funkcioneri i direktori imaju privilegije i ne odgovaraju za gubitke i promašaje.

Protivite se daljem povećanju PDV-a, šta je vaš predlog kako država da nadomesti prihode u budžetu i kako uopšte vidite da je moguće oporaviti domaću ekonomiju?

Najpre bih rekao da nam treba sređivanje javnog sektora, rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju, a neophodno je i smanjenje plata i penzija. Spominje se da Vlada razmišlja o podizanju PDV-a sa 20 na 22 odsto, smatramo da je to neopravdano i štetno. Neopravdano je zato što Vlada još uvek nije ušla u proces fiskalne konsolidacije kao što je premijer najavio u ekspozeu, a već se nezvanično provlači priča da od toga nema ništa i da će se pribeći većem opterećenju građana. Štaviše, štetno je zato što su prosečna primanja izuzetno mala, privredna aktivnost je malaksala i u takvoj situaciji dodatno opterećenje potrošnje građana kroz povećanje PDV-a može da smanji tražnju i samu privrednu aktivnost.

Inače, do sada se pokazalo da povećanjem poreza država ne povećava poresku naplatu koliko bi trebalo, nego loše sprovodi naplatu poreza i zato hoće građanima da uvede još jedno povećanje. Dakle, nikako ne sme da se dogodi povećanje PDV-a, zato i organizujemo Marš poreskih obveznika, potrebno je raditi na tome da se smanje porezi i doprinosi na rad, što je možda trenutno teško izvodljivo, ali nikako se ne sme izgubiti iz vida da je to jedini zdravi podsticaj. Protiv smo davanja subvencija različitim investitorima, što je rađeno preko Agencije SIEPA. Zatim, treba da ugovori sa stranim partnerima budu transparentni. Znamo da je JAT bio gubitaš, ali ako nam se ugovori ne prezentuju, ne govorim samo o tom primeru, nego to važi i za sve ostale ugovore, a država ih predstavlja kao korisne, zašto su onda tajni?

Da li se zalažete za ubrzanje reformi u procesu liberalizacije, ili mislite da ih je bolje sprovoditi postepeno jer su previše bolne?

Naravno da smo svesni šta znači smanjenje plata i penzija u ovakvoj situaciji, ali je potrebno da se napravi širi konsenzus koji bi, pre svega, ograničio rashodnu stranu budžeta, da ukinemo besmislene subvencije za gubitaška preduzeća, da što pre krenemo u rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju. Neminovno će doći do smanjenja plata i penzija. Ne postoji sporo sprovođenje reformi. Ili ćemo da ih sprovodimo, ili nećemo.

Vaše ideje naslanjaju se na klasični liberalizam koji u osnovi ima individualnu slobodu, slobodno tržište, ali poslednjih godina stalno se priča o neoliberalizmu i njegovim posledicama. Da li se i vaš pravac tumači kao neoliberalni?

Neoliberalizam je pežorativni izraz koji su levičari i kritičari koristili za politike Ronalda Regana i Margaret Tačer. Ovo što mi radimo ne bih nikako odredio kao neoliberalizam, nego pre kao ekonomiju zdravog razuma. Hajde da izbacimo sve “izme”, da se ne bismo zaluđivali više različitim ideologijama, zlim kapitalistima i ostalim floskulama, hajde da podvučemo crtu i bavimo se malo više računovodstvom, a ne ideologijom, i sagledamo u kakvoj situaciji Srbija živi i kakva nam država treba. Ljudi su zbog socijalističkog nasleđa navikli da žive lagodno, ali videli smo na primeru Grčke kako jedan takav model demokratije blagostanja može da se završi. Naše ideološko stanovište je sloboda i odgovornost, pojedinac je odgovoran za svoju slobodu, za svoj životni put, država je tu da mu garantuje slobodu. Potrebna nam je izgradnja zdravog, ekonomski održivog sistema, jer danas u Srbiji nemamo kapitalizam niti neoliberalitzam, već ono najgore od socijalizma i kapitalizma, u stvari jedan najgori hibrid iz socijalizma i kapitalizma. U Srbiji postoji pogrešno uverenje da živimo u neoliberalnom poretku, gde smo prepušteni silama nemilosrdnog tržišta i gde svako mora sam da se snađe, bez bilo kakve pomoći. To nije tačno. Srbija trenutno troši mnogo više nego što proizvede, udeo javne potrošnje iznosi 48 odsto BDP-a, dakle imamo s jedne strane ekstremnu javnu potrošnju, a sa druge strane građani su preko oporezivanja rada previše opterećeni, što utiče na to da mladi teško dolaze do posla i poslodavci beže u sivu zonu.

Podržali ste novi zakon o radu?

Privatni sektor funkcioniše u jako lošim institucionalnim uslovima, opterećen je prevelikim porezima, pa je jedan od naših predloga da se smanji porez na rad. Podržali smo izmene i dopune Zakona o radu, zato što je fleksibilniji po pitanju novog radnog ambijenta, lakše se dolazi do posla, lakše se menja posao, lakše se stariji ljudi zapošljavanju. Međutim, to nije dovoljno. U perspektivi bi trebalo ići ka tome da se smanjuju porezi i doprinosi na rad. Siva zona se širi, borba u tom pogledu ne daje rezultate, a smanjenje poreza i doprinosa može da bude jedan zdrav impuls koji može da podstakne privredni rast.

Intenzivno sarađujemo sa mladim preduzetnicima, “start-up” firmama, sa ljudima koji nisu prisutni u javnosti, zalagaćemo se za njihove zahteve i govorićemo o njihovim problemima. Organizujemo i jednu veliku konferenciju 22. oktobra, radni naziv je “Sloboda i reforme”, na kojoj ćemo se baviti različitim temama, od obrazovanja, medija, privatnosti, efikasnosti javnog sektora, interneta, istorijskih korena ideje slobode u Srbiji, do političkih izazova i situacije u našem regionu.