vesti

Stidljivim koracima ka slobodnijem tržištu - saopštenje Libeka povodom novog Zakona o radu

Posle velike buke u javnosti i veoma dugog natezanja između partnera u socijalnom dijalogu usvojen je novi Zakon o radu, što se može smatrat...
IZDVAJAMO

Libek: Država treba da odustane od najavljenih subvencija za taksi udruženja

Libertarijanski klub – Libek oštro se protivi najavljenim subvencijama za taksi udruženja u Beogradu.

Posle velike buke u javnosti i veoma dugog natezanja između partnera u socijalnom dijalogu usvojen je novi Zakon o radu, što se može smatrati prvim reformskim zahvatom nove Vlade. Usvajanje ovog zakona važan je korak na putu ka otvorenijoj privredi i većem prosperitetu građana. Različite ucene i protesti koji su dolazili od interesnih grupacija prikrivenih iza nekih sindikata, a koje su motivisane očuvanjem privilegija u javnom sektoru, pokazale su se jalovim i bez većeg značaja za javnost. Ovo je potvrda da se moć tih interesnih grupacija često veštački i namenski precenjivala u javnosti, zavisno od interesa dominantnih političkih aktera. Imajući u vidu naše dugogodišnje zalaganje za stvaranje zdrave tržišne privrede, Libek pozdravlja usvajanje ovog zakona koji svakako predstavlja nužni, ali ne i dovoljni uslov za popravljanje situacije u kojoj se nalazimo.

Srbija je zemlja sa niskom stopom participacije na tržištu radne snage, ali i jako visokom stopom nezaposlenosti kao i rada u sivoj ekonomiji. Razlozi za to se mogu pronaći u tržišnom ambijentu, visokom oporezivanju rada, ali i rigidnosti zakonodavstva. Sa obzirom na fiskalne probleme (stalno rastući javni dug i visok budžetski deficit) jedino kratkoročno rešenje koje bi moglo da podstakne novo zapošljavanje su promene u radnom zakonodavstvu, što je i bila namera Vlade. Glavne promene zakona ogledaju se u sledećem:

Produženje rada na određeno vreme - Ovaj rad produžen je sa dosadašnjih maksimalno 12 meseci na 24, uz moguće produženje do 36 meseci za pojedine kategorije (zamena odsutnog radnika, za rad na projektu koji ima određeno vremensko trajanje, kod novih firmi ili kod radnika kojima nedostaje do 5 godina staža za sticanje uslova za penziju). Očekuje se da ova mera doprinese većem zapošljavanju mladih bez radnog iskustva, jer ne moraju odmah posle isteka od 12 meseci (u trenutku kada još uvek nisu dostigli maksimalnu produktivnost jer se još uvek uvode u posao) da budu primljeni na neodređeno ili da budu otpušteni. Ovo će, takođe, smanjiti potrebu za izigravanjem zakona što je rađeno tako što se potpisivao novi ugovor na određeno vreme sa istim zaposlenim, ali pošto je to bilo zabranjeno, morao je da se sastavlja novi ugovor prema kome je zaposleni prelazio na drugo radno mesto.

Plaćanje minulog rada - Minuli rad nije ukinut, tako da je ovaj zastareli relikt iz doba SFRJ u radnom pravu opstao, ali se sada obračunava samo kod poslednjeg poslodavca i povezanih lica. Sa obzirom na to da njegova osnovica od 0,4% nije menjana i nije visoka, on nije predstavljao veći problem u zapošljavanju starijih radnika, ali je bilo jako problematično što je poslodavac tu naknadu plaćao i za ono vreme kada je radnik radio kod drugih, jer je poslodavac morao finansijski da nagradi njegovo zalaganje na drugom radno mestu, često i kod konkurencije.

Promena obračuna naknada - U obračun naknada za godišnje odmore i bolovanja ulazi, umesto kao do sada prosek zarade u poslednja 3 meseca, osnovna zarada koju čini plata zaposlenog bez dodataka (minulog rada, smenskog rada itd). Ovo će verovatno dovesti do smanjenja iznosa naknada zaposlenima, ali istovremeno i do njihovog ujednačavanja jer se do sada dešavalo da nivo naknada bude različiti za radnike na istom radnom mestu samo zbog toga kada su uzeli godišnji odmor.

Promena obračuna otpremnina - Otpremnine se, takođe kao i minuli rad, plaćaju samo za one godine provedene kod poslednjeg poslodavca. Obaveza plaćanja otpremnina za sve godine radnog staža je bila mera smišljenja da zaštiti starije radnike od otpuštanja. Međutim, time ih je učinila potpuno nezapošljivim. Drugim rečima, bilo je teže otpustiti iskusnije radnike ali oni novi posao teško da su ikada mogli ponovo da nađu jer su bili previše skupi za eventualno otpuštanje ukoliko bi se smanjio obim posla preduzeća. Zato su oni bili u velikoj meri osuđeni na nezaposlenost ili rad na crno.

Pored ovih glavnih promena u radnom zakonodavstvu čija namera je bila povećanje doze fleksibilnosti rada u cilju smanjenja rizika i troškova zapošljavanja, u sklopu borbe protiv sive ekonomije tačnije rada na crno, više nadležnosti je dato inspekciji rada (na primer, mogućnost legitimisanja lica, kao i utvrđivanje da li su radnici prijavljeni na socijalno osiguranje putem Centralnog registra) ali i obavezu čuvanja ugovora o radu na radnom mestu u jednom primeku (što ukida mogućnost dosadašnje prakse da će radnik koji radi neprijavljen ili njegov poslodavac moći da obmane inspekciju da se ugovor o radu nalazi u dokumentaciji potrebnoj za prijavu na socijalno osiguranje, pa ga zato ne mogu pokazati što je činilo skoro nemogućim utvrđivanje da li je radnik prijavljen ili nije).

Promene obračuna minimalne zarade nisu velike jer nema posebne formule, jer se ona određuje među partnerima u socijalnom dijalogu – promenjeni parametri su više opisnog karaktera nego što mogu imati značajnije uticaja na njeno kreiranje.

Uveden je pojam rada jednake vrednosti umesto jednake plate - Dosašnji zakon je obavezivao poslodavce da radnicima na istom radnom mestu mora da isplaćuje jednaku zaradu. Ovim rešenjem je data mogućnost poslodavcima da radnici sa nejednakom produktivnošću imaju nejednaku mesečnu zaradu.

Novina je i dato pravo poslodavcima da mogu da imaju i druge mere protiv nesavesnih radnika, umesto samo rešenja o otkazu. Sada poslodavci za učinjene manje prekšaje imaju pravo da radnika udalje sa radnog mesta na određen broj dana ili da mu daju manju mesečnu zaradu do 20%. Takođe, smanjen je nivo administratiranja – dosada je bila obaveza da se rešenje o otkazu radniku zbog nesavesnog postupanja na radu i kršenja radne discipline podnese sindikatu čiji je član na izjašnjavanje. U praksi je mali broj poslodavaca ovo činio, verovatno iz nepoznavanja propisa, pa je u sudskom postupku zbog neispunjene procedure davanja otkaza radnik bio vraćan sudskom odlukom na radno mesto sa izgubljenim prinadležnostima, iako nije bio osporen razlog poslodavca za prekidanjem radnog odnosa. Za mala preduzeća su troškovi ovakvih sudskih postupaka i plaćanje naknada bili znatan trošak.