vesti

U ime slobode, demokratije i reforme

Tribina Posao za Srbiju – u susret izmenama Zakona o radu, mogla je biti još jedna u nizu tribina organizovanih sa ciljem upoznavanja studen...
IZDVAJAMO

Libek: Država treba da odustane od najavljenih subvencija za taksi udruženja

Libertarijanski klub – Libek oštro se protivi najavljenim subvencijama za taksi udruženja u Beogradu.

Tribina Posao za Srbiju – u susret izmenama Zakona o radu, mogla je biti još jedna u nizu tribina organizovanih sa ciljem upoznavanja studenata – a zašto da ne i prevashodno studenata, da prostiš klasno senzitivni čitaoče! – sa merama koje nadležna ministarstva (u dobroj nadi to pretpostavljamo) planiraju da sprovedu u oblasti radnog zakonodavstva . Ovu pak poslednju u nizu decembarskih tribina, u organizaciji Studenata za slobodu Pravnog fakulteta, na kojoj je svoje učešće uzeo i ministar privrede Saša Radulović, obeležili su ponajmanje zaključci u vezi sa tim da li su nam predložene izmene potrebne ili nisu. Obeležile su je, s jedne strane, loše raspoložene vođe pojedinih sindikata, koje su tribini – valjda u želji da na sebi svojstven način prisutnim studentima stave do znanja šta misle o predloženim reformama – prekratili trajanje upotrebom instrumenta široj javnosti poznatog kao vuvuzela, i, sa druge strane, pojedini tabloidni mediji, koji su pomenuti performans sindikalaca iste večeri spretno iskoristili kako bi nastavili sa višenedeljnim otrovnim napadima na ministra Radulovića, dodatno podgrevajući već kreiranu atmosferu linča (besramno insinuiranje nasilja u porodici i izmišljanje tobožnje napaćenosti Radulovićevih vozača kao da nisu bili dovoljni – svemu je bilo potrebno pridodati svojevrsnu akademsku notu: "studenti ismejali ministra" – zaključuje ugledni beogradski list).

Nakon sve pometnje koju je u javnosti izazvala ova tribina, i sâm Libek, ispred kojeg se usuđujem pisati, je u zbivanjima na tribini posvećenom autorskom tekstu jedne od učesnica tribine, ekonomske novinarke Danasa, Ruže Ćirković, implicitno označen maltene kao nekakva konspirativna grupa koja, u saradnji sa sebi bliskim studentskim organizacijama, vedri i oblači po beogradskim fakultetima – ali i šire – i koja samim tim što se zalaže za tržišne reforme mora biti da zastupa i neke opskurne interese jednako zlih i oholih kapitalista, da predstavlja njihov "udarni megafon". Mora biti da je Libek ta potplaćena organizacija okupljena s ciljem da dodatno unesreći neoliberalnim kapitalizmom pokošeni narod Srbije, radnike i njima naklonjene sindikate. Ruža se tako, pomalo uznemireno, priseća da je i njen otac "imao poslovnog partnera u Nemačkoj", da je ovaj "bio vrlo lep čovek iako je preko lica imao uočljiv ožiljak". te da su se "tim ožiljkom identifikovali u davna vremena pripadnici nekog studentskog udruženja". "Nije mu o tome", veli Ruža, "ostao dobar utisak". Mora da su i Libek i njemu naklonjeni studenti, pomisliće iskusna novinarka, svi odreda okupljeni u nekakvoj zloj nameri da u okultnom zanosu idejama anglo-saksonskog tipa zavedu nevine studentkinje i studente Univerziteta u Beogradu – kao i sav radni narod kontinentalne Srbije – da ih pridobiju za svoju ideju daljeg unesrećivanja svih onih koji zbog kapitalizma u Srbiji silno pate.
"U čije ime vi govorite?", pita se Ruža Ćirković?

U UME SLOBODE: Libek je organizacija koja okuplja ljude koji smatraju da je država Srbija najodgovornija za aktuelno stanje ličnih i ekonomskih sloboda građana Srbije, za ukupno stanje u srpskoj ekonomiji, a samim tim i za položaj radnika, nezaposlenih i socijalno ugroženih slojeva generalno. Libek je tribini prisustvovao zato što su poreska opterećenja rada u Srbiji, porezi i doprinosi, među najvišim u Evropi i zato što je regulacija radnih odnosa predviđena važećim zakonom o radu pogubna po one koji se nalaze u najlošijem materijalnom položaju – nezaposlene, radnike u sivoj zoni i zaposlene u privatnom sektoru (dakle, kategorije sa najnižim primanjima). Libek govori u ime poreskih obveznika Srbije, u ime novca koji se oduzima legalno uposlenim građanima Srbije zarad finansiranja privilegija užih slojeva stanovništva, novca koji se baca u bunar javnih izdataka za subvencije i primanja partijskih nameštenika u preglomaznom javnom sektoru, sindikalnih vođa tobože zabrinutih zbog položaja radnika i, najzad, samog partijskog aparata koji egzistira na tim i takvim transferima.

U IME DEMOKRATIJE: Studenti za slobodu – Pravni fakultet su Libeku ukazali čast i naklonost (uveravam vas da nema razloga da sumnjate u povezanost i ideološku bliskost naših organizacija, ali ni u organizacionu i ličnu autonomiju naših kolega sa Pravnog fakulteta) i time što je koordinator Istraživačke jedinice Libeka, Mihailo Gajić, prihvatio poziv da moderira tribinu na kojoj ste i vi, koji zazirete od "anglosaksonskog-modela radnih odnosa", imali priliku da kažete svoje viđenje na temu predloženih izmena važećeg zakona o radu. Otuda iznenađuje vaše nekorektno izveštavanje prema kojem Mihailo i nije tribinu vodio "baš kao neutralan medijator". Tim pre nas iznenađuje takva kvalifikacija što svako ko je tribini prisustvovao zna da su dame i gospoda iz sindikata ne samo imali priliku da govore, već i da su sebi dali tu slobodu da u potpunosti uzurpiraju vreme za postavljanje pitanja, osiono i bezobrazno, kako to obično i rade. Ta latentna demonstracija moći jedne grupacije u ovom društvu – kojoj je u interesu sve samo ne promena koja bi ugrozila njihove zakulisne i vidljive privilegije – upravo oslikava aktuelnu raspodelu uticaja u srpskom društvu: "Ministre, pazi 'vamo, neće vam to proći!" – poručuju sindikalisti. Studentima poručuju da zaborave na svoje mesto na tribini, jer tako im beše došlo, da opstruiraju i ometaju zdravu raspravu na temu predloženih promena.

U IME REFORME: Uveravamo vas ovom prilikom da neće biti prevelike potrebe za tim da istražujete to odakle dolazimo, ko smo, šta smo i šta želimo. Uvek ste dobrodošli u Libeku, toplo ćemo vas primiti. Uverićemo vas da oni koji nas podržavaju ne nose ožiljke koji su prestravili vas i vašeg oca (niti mi niti oni nismo imali dovoljno vremena da se u svojoj borbi za slobodu vidnije ispovređujemo). Mi smo sami sebe izgradili i jednako slobodno smo stali uz sve one koji su se zauzeli za promene koje svim našim građanima, a pre svih najugroženijim slojevima u društvu, treba da donesu bolji život i više prilika za napredak. I u narednoj godini ćemo podržati i stati uz sve one koji, poput Saše Radulovića, ne mažu oči prevarenim građanima Srbije, koji im ne obećavaju ništa osim pregalništva i napora, koji im govore istinu o stanju u državi. Mogu umilni SKOJ-evci, akademskoj i široj javnosti poznati po nasilnom prekidanju tribina naših prijatelja iz Studenata za slobodu Filozofskog fakulteta, da "lože" i da se "lože" do mile volje, da glume "udarne megafone" radničke klase, ali mi toj grupi ionako ne posvećujemo preterano veliku pažnju. Mogu i mediji da nastave da manipulišu, podmeću noge onima koji pokušavaju da grade, koji pokušavaju da otvore ventile i oslobode društvo tog pritiska privilegovanih slojeva društva – samo će nam dodatno dati na značaju. Na isti način na koji ste i vi to, hteli - ne hteli, svojim tekstom uradili.

Hvala, Ružo! Slobodni i odgovorni građani Srbije vas pozdravljaju i žele svako dobro u 2014. godini – žele vam slobodu od partija, sindikata, tabloidnih medija i njima nalik delova društva.

A i tebi, dragi čitaoče. Odbrani svoj novčanik naredne godine! Ne daj da te ponižavaju najgori u našem društvu! Zajedno za slobodu, demokratiju i reforme! Srećna ti nova godina!


Đorđe Trikoš, Programski direktor Libeka