istraživanja

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.
IZDVAJAMO

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.

O istraživanju

Istraživanje je sprovedeno u drugom delu prvog semestra naše Akademije Liberalne Politike 5 (januar/februar) u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja. Istraživanjem je rukovodio Nikola Jović, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Istraživanja su sproveli polaznici Akademije.

Kako, kada, koga i o čemu smo anketirali?

Terenskim ispitivanjem lice u lice u periodu od 20. do 29. januara 2016. godine, ukupno je ispitano 725 ispitanika na teritoriji Beograda koji su odgovarali na pitanja o zdravstvenom sistemu:

- kvalitetu zdravstvenih usluga,

- reformi zdravstvenog sistema,

- poverenju u zdravstveni sistem i lekare,

- percepciji najvažnijih problema u zdravstvu kao i

- pitanja poređenja državnih i privatnih zdravstvenih usluga

Uzorak istraživanja o stavovima građana prema sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji


Rezultati istraživanja


Zadovoljnost zdravstvom

Gotovo polovina ispitanika nije zadovoljno zdravstvenim uslugama u Srbiji i taj broj ne oscilira mnogo bez obzira na pol, godine niti zaposlenje.

Državno ili privatno?

Ispitanici najčešće posećuju državnog lekara ili kliniku (80%) dok svaki peti ispitanik posećuje privatnog lekara ili kliniku (20%). Međutim, kada smo ispitanike pitali kada bi imali izbor gde bi radije uplaćivali svoje zdravstvene doprinose dobili smo sledeće podatke:

Državni ili privatni lekar

Takođe, značajan broj ispitanika je rekao da bi uključivanje privatnih zdravstvenih ustanova u sistem državnog zdravstvenog osiguranja poboljšalo zdravstvene usluge.

Privatne zdravstvene ustanove u državnom sistemu zdravstvene zaštite

Jedan od razloga zbog kojeg ispitanici smatraju da bi njima lično bilo bolje da uplaćuju u privatni zdravstveni fond kao i da bi generalno kvalitet zdravstvenih usluga bio mnogo bolji uvođenjem privatnih zdravstvenih ustanova u sistem državnog zdravstvenog osiguranja je taj što ispitanici u velikim procentima smatraju da su privatne zdravstvene usluge značajno bolje od državnih.


Privatne lekarske usluge u odnosu na državne

Ocene više aspekata sistema

Od naših ispitanika smo zatim tražili da u instrumentu koji smo za ovu priliku napravili, da na skali od 1 do 5 ocene koliko su zadovoljni sledećim aspektima zdravstvene usluge u državnim ustanovama.

Ocena zdravstva

Kao što možemo videti u tabeli, uslovno rečeno, ispitanici su najviše zadovoljni stručnošću lekara, stručnošću medicinskog osoblja i dostupnošću lekova, dok su najmanje zadovoljni načinom zakazivanja pregleda kod lekara specijaliste, administrativnim procedurama i brzinom zakazivanja dijagnostičkih pregleda. Dakle, naš zdravstveni sistem je najlošije ocenjen baš u oblastima na kojima je zasnovan zdravstveni tretman – preventivnom delanju i ranom dijagnostifikovanju bolesti.

Radi boljeg praćenja trendova ovaj instrument smo koristili kako bi napravili indeks zadovoljstva zdravstvenim uslugama u državnim ustanovama koji smo indeksirali od 1 do 100. U našem istraživanju smo dobili veoma lošu prosečnu ocenu na indeksnoj skali zadovoljstva i ona iznosi 39,6 indeksnih poena od mogućih 100.

Rad lekara i poverenje u lekare

Nakon toga ispitanicima smo postavili pitanja koja se direktno odnose na lekare i ocenu njihovog rada i poverenja.

Motivacija lekara

To može biti povezano sa time što nisu dovoljno plaćeni, što smatra 81,6% ispitanika. Iako su ispitanici u navedenom instrumentu rekli da su, uslovno rečeno,zadovoljni stručnošću lekara, opšte poverenje u lekare nije tako visoko s obzirom na činjenicu da značajan broj ispitanika (38%) nema poverenje u lekare:

Poverenje u lekare

Najveći problem zdravstva

Od ispitanika smo zatim tražili da nam daju odgovor na otvoreno formulisano pitanje: Prema vašem mišljenju, šta je najveći problem državnog zdravstvenog sistema?


Najveći problem zdravstva

Prava pacijenata i žalbe

Kada je reč o pravima pacijenata, 83,8% ispitanika smatra da se prava pacijenata u Srbiji ne poštuju.

Žalbe pacijenata

Od ukupnog broja ispitanika koji kažu da su imali situaciju zbog koje su mogli da se žale njih 71,8% to nije učinilo. Međutim, još više zabrinjava podatak da je broj onih koji su se žalili i bili zadovoljni odgovorom koji su dobili na svoju žalbu svega 7,9% dok je broj onih koji nisu bili zadovoljni odgovorom na žalbu 20,3%.

Ispitanike smo zatim pitali da nam kažu da li su bili zadovoljni objašnjenjem koje su dobili zašto moraju da čekaju dugo na neki dijagnostički pregled i dobili smo podatak da je svega 6,3% ispitanika bilo zadovoljno odgovorom koji je dobio. U tom slučaju pred pacijentom je dilema, uraditi pregled u privatnoj klinici ili sačekati i uraditi u državnoj.

Čekanje kod lekara

Naši ispitanici na tu dilemu odgovaraju tako što 60,5% ispitanika sačeka dijagnostički pregled kod državnog lekara dok 39,5% ispitanika ode kod privatnog lekara.

Na pitanje da li im je državni lekar nekada preporučio privatnu kliniku, 51,6% ispitanika odgovara da jeste, a 48,4% da nije, dok na pitanje “ Da li vam je lekar nekada preporučio privatnu kliniku u kojoj on radi?" 32,8% ispitanika odgovara pozitivno, a 67,8% negativno.

Korupcija i zapošljavanje u zdravstvu

Poslednji niz pitanja se odnosio na korupciju u zdravstvenim ustanovama. Počeli smo sa pitanjem Da li mislite da će vas lekar bolje lečiti ukoliko mu date poklon na koje je 67,5% ispitanika reklo da misli da bi lekar posvetio više pažnje ukoliko bi dobio neki poklon od pacijenta. Zatim smo ispitanike pitali da procene na osnovu iskustva iz svog okruženja koliko često pacijenti u Srbiji daju lekarima mito i dobili smo sledeće podatke.

Učestalost davanja mita u zdravstvu

Kao što možemo videti čak 86% ispitanika misli da pacijenti u Srbiji daju mito kako bi dobili bolju zdravstvenu uslugu. Nakon ovog pitanja o percepciji korupcije, ispitanike smo direktno pitali da li bi oni dali mito ili koristili lična poznanstva među zaposlenima da bi dobili bolju uslugu.

Korupcija u zdravstvu

Na samom kraju upitnika pitali smo ispitanike Na osnovu informacija koje dobijate iz vašeg okruženja, kako se ljudi najčešće zapošljavaju u zdravstvu:


Zapošljavanje u zdravstvu

Najvažniji uvidi

Istraživanje pokazuje da je svega 15% ispitanika je zadovoljno zdravstvenim uslugama u Srbiji. Ispitanici su najmanje zadovoljni načinom zakazivanja pregleda kod lekara specijaliste, administrativnim procedurama i brzinom zakazivanja dijagnostičkih pregleda. Dakle, ključni aspekti zdravstvenog sistema koji bi trebalo uslugu da učine kvalitetnijom, bržom i efikasnijom ne funkcionišu. Posledice ovako loše organizacije zdravstvenog sistema osećaju pacijenti, pre svega, u domenu dijagnostifikovanja i ranog otkrivanja bolesti.

Osim toga, možemo videti da je način organizacije zdravstvenog osiguranja u Srbiji protiv volje građana. Sloboda izbora je ograničena jer bi, kako pokazuju rezultati istraživanja, čak 60% ispitanika da može izabralo privatno zdravstveno osiguranje a ne državno koje im je nametnuto kao obavezno . Preko ¾ ispitanika smatra da bi uključivanje privatnih zdravstvenih ustanova u sistem državnog osiguranja poboljšalo sveukupni kvalitet zdravstvenih usluga, što bi trebalo svim zainteresovanim stranama da bude i primarni cilj.

Ispitanici smatraju, kada je reč o lekarima, da oni nisu dovoljno motivisani kao i da su loše plaćeni, što se sigurno odražava na njihov rad ali posledično i na poverenje koje u njih korisnici imaju. Naime, svaki treći ispitanik nema poverenje u lekare, što predstavlja važan problem koji zahteva dalja istraživanja sa ciljem da se utvrdi gde je problem u relaciji korisnik usluge – lekar.

Istraživanje pokazuje i da su koruptivna ponašanja u zdravstvenom sistemu veoma česta i da se ispitanici ne suzdržavaju da o tome otvoreno govore. Očigledno da je ta vrsta korupcije toliko odomaćena i rasprostranjena da oko nje ne postoji nikakva društvena stigmatizacija, niti strah od sankcija. Od zapošljavanja do lečenja, sistem pokazuje veoma visoki stepen koruptivnosti.

Dobijeni podaci pokazuju da je sistem neophodno reformisati jer stavovi ispitanika kao korisnika usluga to nedvosmisleno pokazuju. Posebno kada se podaci dobijeni ovim istraživanjem spoje sa drugim emprijskim analizama koje pokazuju i druge disfunkcionalne aspekte postojećeg zdravstvenog sistema. Ukoliko je jedan sistem neefikasan, spor i koruptivan i korisnici u njega nemaju poverenja, možemo pretpostaviti da su racionalni razlozi za njegovo reformisanje ispunjeni.

  1. S obzirom na činjenicu da ukupan broj punoletnih građana upisanih u birački spisak u Beogradu iznosi 1.597.503, a da je uzorak 725 ispitanika, 95% statistički interval poverenja za pojave sa incidencom od 50% iznosi + /– 3,6.
  2. n 380