istraživanja

Istraživanje: Stavovi građana o liberalnim reformama u Srbiji

Istraživanje sprovedeno tokom prvog semestra Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.
IZDVAJAMO

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.

O istraživanju

Ovo istraživanje sprovedeno je u drugom delu prvog semestra naše Akademije Liberalne Politike 5 (januar/februar) u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja. Istraživanjem je rukovodio Nikola Jović, asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Istraživanja su sproveli polaznici Akademije.

Kako, kada, koga i o čemu smo anketirali?

Terenskim ispitivanjem lice u lice u periodu od 20. do 29. januara 2016. godine, ukupno je ispitano 605 ispitanika na teritoriji Beograda koji su odgovarali na pitanja koja su obuhvatala sledeće teme:

- liberalne reforme u Srbiji

- najvažniji problemi u društvu

- privatizacija i druga tržišna rešenja

- nameti na rad i drugi porezi

- subvencije

- preduzetnička kultura

- kvalitet i reforma državne uprave

- kvalitet i reforma obrazovnog sistema

- lična ideološka opredeljenja kada je reč o društvenim i ekonomskim temama

Uzorak istraživanja o stavovima građana prema liberalnim reformama u Srbiji

Rezultati istraživanja

Pitali smo građane da li se stvari odvijaju u dobrom smeru i ovo su njihovi odgovori.

Srbija u dobrom ili lošem smeru?

Na skali od 1 do 5, prosečna ocena koju građani daju trenutnoj situaciji u Srbiji je 2,1. Gledano kroz distribuciju odgovora možemo videti da je svega 5,7% ispitanika zadovoljno trenutnom situacijom. 26,5% ispitanika smatra da situacija nije ni dobra ni loša, a čak 67, 8% smatra da je situacija loša.

Trenutna situacija u Srbiji

Od ispitanika smo zatim tražili da nam daju odgovor na otvoreno formulisano pitanje: “Prema vašem mišljenju, koji je najveći problem u Srbiji?“.

Najveći problem u Srbiji

Ekonomski pojmovi

Usledio je niz pitanja na osnovu kojih smo želeli da vidimo kako ispitanici doživljavaju određene ekonomske pojmove.

Privatizacija

75,4% građana ima negativnu asocijaciju na reč “privatizacija", dok samo 24,6% pozitivno doživljavaju tu reč. Zatim smo im postavili isto pitanje, osim što je umesto privatizacije trebalo da se izjasne o tome da li je prva asocijacija na tržište pozitivna ili negativna.

Tržište

Tu su građani podeljeni: 52% tržište percipira negativno, a 48% pozitivno.

Državna vs. privatna preduzeća

Državna i privatna preduzeća

Istraživanje pokazuje da bi ispitanici pre radili u državnoj (63,3%) nego u privatnoj kompaniji (36,7%), što kao zaseban podatak nije neočekivano ali je interesantno kada se poveže sa pitanjem o tome šta ispitanici misle koja preduzeća efikasnije posluju, gde 3/4 ispitanika smatra da privatna preduzeća bolje posluju.

Iz odgovora na ovo pitanje, može se videti da ispitanici vide privatna preduzeća kao uspešnija. Posebno je interesantan podatak da i ispitanici koji sebe doživljavaju kao liberali (75%) i ispitanici koji sebe doživljavaju kao socijal-demokrate (71%) gotovo u istim procentima smatraju da su uspešnija privatna preduzeća. Procenti su nešto manji kada povežemo pitanje poslovanja državnih preduzeća sa privatizacijom i pretvaranjem državnih preduzeća u privatna, gde se vidi veliki uticaj loših primera privatizacija koje su u poslednjih 15 godina sprovedene.

Privatizacija državnih preduzeća

Na pitanje o subvencijama privredi svaki peti ispitanik smatra da država ne treba da subvencioniše privredu, dok kada je reč o porezima i nametima na rad čak 88% ispitanika smatra da je neophodno da se oni smanje.

Najbolji ekonomski sistem

Kao kontrolno pitanje za sve navedene varijable uveli smo kontrolnu varijablu na osnovu koje smo želeli da pozicioniramo ispitanike na ideološko-vrednosnoj osnovi, kada je o ekonomiji reč. Postavili smo ispitanicima pitanje Kada je reč o ekonomiji, smatrate da je najbolji ekonomski sistem zasnovan na:

Ekonomski sistem

Kao što možemo videti čak 70,5% ispitanika veruje da je najbolji ekonomski sistem zasnovan na principima slobodnog tržišta (bez ili sa manjim državnim intervencijama). Iako građani već deceniju i po prolaze kroz težak period tranzicije u kojem su političke elite vodile lošu ekonomsku politiku, građani opravdano veruju da je najbolji sistem, sistem slobodnog tržišta. Ne treba zaboraviti da ideja slobodnog-kompetitivnog ekonomskog sistema nikada nije bila mainstream u Srbiji, niti u politici niti u društvu, otuda ovaj podatak još više dobija na značaju.

Preduzetnička kultura

Upravo na ovom pragu, postavili smo pitanje o dominantnim idejama i normama koje se odnose na preduzetničku kulturu, kao jedan fundamentalni aspekt liberalnih, tržišnih ekonomija. Ispitanicima smo postavili pitanje: Svako društvo ima svoju kulturu, norme i obrasce ponašanja. Kada razmišljate o kulturi u Srbiji, rekli biste da ona:


Preduzetništvo

Karijera u javnom sektoru

Članstvo u političkoj partiji

Deo te kulture je svakako i kultura zapošljavanja i napredovanja u karijeri. Kada je reč o napredovanju u karijeri u državnoj službi, ispitanici smatraju da je najvažniji parametar za napredovanje u karijeri članstvo u političkoj partiji (82,7%).

Takođe, ispitanici smatraju da se prilikom zapošljavanja u javnom sektoru najmanje vrednuju objektivni kriterijumi, što pokazuju sledeći podaci koji govore o tome na koje načine ljudi iz okruženja ispitanika dobijaju posao u javnom sektoru:

Posao u javnom sektoru

Politika

Nakon pitanja o ekonomiji, sledeći set pitanja odnosio se na politički sistem, gde smo, između ostalog testirali poverenje koje ispitanici imaju u političare.

Poverenje u političare

Osim toga kako kultura i norme utiču na preduzetništvo i bazičnu ekonomsku orijentaciju, važno je videti kako građani vide odnos između društvenog konteksta (političke kulture i mentaliteta) i političkog sistema. Zbog toga su ispitanici odgovarali na sledeće pitanje: “Srpski mentalitet je takav da mu više pogoduje koji politički sistem?“

Politički sistem

Kvalitet državne uprave

Kada je reč o sistemu državne uprave, najveći broj ispitanika nije zadovoljan radom državne uprave. Naime, 70% ispitanika nije zadovoljno radom državne uprave, 22% ispitanika i jeste i nije zadovoljno dok je svega 8% ispitanika zadovoljno. Značajan broj ispitanika (69,5%) smatra da je aparat državne uprave preglomazan, da ima previše zaposlenih. Od ukupnog broja ispitnika 60,6% njih podržava postepeno smanjivanje broja zaposlenih u državnoj upravi.

Pravosuđe

Kada je reč o poverenju u pravosudni sistem, kao i u drugim istraživanjima sličnog karaktera, veoma mali broj ispitanika (16,1%) ima poverenje u pravosudni sistem.

Država kao roditelj

Zatim smo postavili nekoliko pitanja koja se tiču paternalističke uloge države. Prvo smo ispitanike pitali “Da li smatrate da državni organi imaju pravo da prisluškuju razgovore građana u cilju očuvanja bezbednosti?" a potom je sledilo pitanje “Šta mislite o državnim regulacijama koje ograničavaju slobodu izbora građana?". U prvom slučaju 69,1% ispitanika smatra da državni organi nemaju prava da prisluškuju razgovore građana u cilju očuvanja bezbednosti, dok 30,9% ispitanika smatra da je to u redu. Kada je reč o državnim regulacijama 44,9% ispitanika podržava državni regulatorni paternalizam jer u nekim situacijama država zna šta je najbolje za građane i društvo, dok je 55,1% ispitanika reklo da ne podržava jer ljudi uvek treba sami da odlučuju i budu odgovorni za svoje postupke.

Penzioni sistem

Nakon državne uprave i uloge države, sledeći niz pitanja se odnosio na penzioni sistem.

Dobijeni podaci pokazuju da 80% ispitanika smatra da je postojeći penzioni sistem neodrživ na duge staze. Još veći broj ispitanika (88,6%) smatra da penzija nije dovoljna za normalan život. Anticipirajući ovakvu distribuciju odgovora ispitanicima smo postavili pitanje u kojem smo želeli da vidimo kako oni vide jedno od mogućih rešenja za postojeći penzioni sistem. Pitali smo “Ukoliko bi postojala mogućnost da birate, da li biste pre uplaćivali penziono osiguranje u državni fond ili u privatni fond?"

Penzioni sistem

Obrazovni sistem

Na kraju anketnog upitnika u poslednjem setu pitanja pitali smo ispitanike da ocene obrazovni sistem u Srbiji i još nekoliko pitanja koja se odnose na cilj i reformu obrazovnog sistema. Od ukupnog broja ispitanika 45,4% ispitanika smatra da je obrazovni sistem u Srbiji loš, 37,8% ispitanika smatra da nije ni dobar ni loš dok svega 16,8% ispitanika smatra da je obrazovni sistem dobar. Zatim smo pitali ispitanike šta treba da bude cilj obrazovnog procesa i dobili smo sledeće podatke:

Cilj obrazovanja

Na kraju je usledilo pitanje “Da li u osnovne i srednje škole treba uvesti obavezne predmete kao što su ekonomija, preduzetništvo i slično?" gde rezultati govore da svaki drugi ispitanik smatra da je neophodno imati te predmete u nastavnom planu.

Najvažniji uvidi

Kada je reč o ekonomiji podaci govore da najveći broj ispitanika podržava slobodnu tržišnu ekonomiju u kojoj su osnovni pokretači ekonomskog rasta preduzetnička inicijativa i razvoj privatnih preduzeća. Međutim, kako ispitanici sami primećuju, postojeći kulturni obrazac u Srbiji ne podstiče preduzetništvo što predstavlja značajnu prepreku razvijanju liberalne ekonomije.

Osim ekonomije i pravosuđa, javna uprava, obrazovanje i penzioni sistem su, takođe, veoma loše vrednovani. Ispitanici nemaju poverenja u pravosudni sistem niti veruju da će penzioni sistem biti održiv u narednim godinama. Javna uprava se doživljava i kao preglomazna i kao neefikasna, što će reći da je zaposleno više ljudi nego što je potrebno, a da je sistem i dalje neefikasan. Obrazovanje, koje se često neopravdano u javnosti ističe kao primer jednog funkcionalnog sistema, nije ništa bolje ocenjeno od drugih već deli njihovu sudbinu gde gotovo svaki drugi ispitanik smatra da obrazovni sistem nije dobar.

Istraživanje pokazuje da ispitanici nisu zadovoljni kako se stvari u Srbiji trenutno odvijaju. Kao i u drugim istraživanjima, glavni razlog za takav stav je visoka stopa nezaposlenosti, loša ekonomska situacija i rasprostranjena korupcija. U takvom sistemu, ljudi nemaju poverenja niti u političare niti u bazične političke institucije (obrazovanje, sudstvo, zdravstvo), što sugeriše da ozbiljan broj građana smatra da su neophodne suštinske sistemske reforme.

  1. S obzirom na činjenicu da ukupan broj punoletnih građana upisanih u birački spisak u Beogradu iznosi 1.597.503 , a da je uzorak 725 ispitanika, 95%-ni statistički interval poverenja za pojave sa incidencom od 50% iznosi + /– 3,9.