istraživanja

Ocena Predloga budžeta Republike Srbije za 2016. godinu

Predlog zakona o budžetu koji se nalazi u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije pojedinačno je najvažniji dokument koji će doneti...
IZDVAJAMO

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.

Predlog zakona o budžetu koji se nalazi u proceduri u Narodnoj skupštini Republike Srbije pojedinačno je najvažniji dokument koji će doneti Vlada jer su u njemu nabrojani resursi potrebni za sprovođenje javnih politika. Pogled na predlog dokumenta ukazuje na to budžet neće biti ni razvojni, ni reformski i da Vlada Republike Srbije nema jasnu nameru o tome kako promeniti stanje na bolje.


Makroekonomske pretpostavke na kojima se bazira budžet (nivo inflacije od 2,8%, devizni kurs prema evru od 122,5 dinara, kao i ekonomski rast od 1,8%) realistične su, ali i dalje postoje rizici da neće biti dostignuti. Moguća niža inflacija, kao i niži ekonomski rast, uticali bi na budžet smanjenjem poreskih prihoda, što se dešavalo u prethodnim godinama. Visoka evroizacija privrede osetno smanjuje efektivnost eventualnog većeg uticaja monetarne politike na monetarna kretanja. Predviđeni ekonomski rast je nizak, ali viši nego što je oktobarska procena MMF-a (1,5%) i umnogome zavisi od poljoprivrede sezone (suša je značajno smanjila obim poljoprivredne proizvodnje u tekućoj godini, pa bi samo prosečna poljoprivredna sezona imala značajan uticaj na rast BDP-a).

Jedini reformski potezi koji se mogu videti su okončanje procesa privatizacije i namera o racionalizaciji javnog sektora. Probijanje ranije postavljenih rokova od 2013. za rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, te odluka Vlade da izdvoji 17 preduzeća okarakterisanih kao strateški značajnih (među kojima je, na primer, JP Resavica za koju je budžetirana ista suma sredstava, tj. 4 milijarde dinara kao i prethodne godine, dok istovremeno to preduzeće nema dovoljno poslovnih prihoda ni da isplati zarade svojim zaposlenima) dovode u sumnju uspešno okončanje tog procesa. Ta sumnja je još jača kada se uzme u obzir da je suma izdvojena za Tranzicioni fond od 6 milijardi previše niska za podmirenje potreba za isplatu otpremnina i povezivanje staža svim radnicima. Smanjenje broja zaposlenih racionalizacijom javnog sektora, takođe, reforma je koja nije sprovedena tokom 2015. godine pa je upitno da li će se to desiti u narednoj godini. Osim toga, ukupan iznos zarada za zaposlene će ostati gotovo isti kao i prethodne godine usled napuštanja stroge kontrole plata povećanjem zarada zaposlenih u određenim sektorima državne službe i to onima koji su veoma brojni. Delimično napuštanje mera koje su pojedinačno najviše doprinele uspešnosti prve godine fiskalne konsolidacije već sada (smanjivanje plata i penzija) ukazuje na to da je vrlo verovatan scenario vanrednih parlamentarnih izbora, što sve ekonomske i društvene reforme stavlja u drugi plan.

Kapitalni rashodi manji su nego prethodne godine – 42 naspram 49 milijardi, što ukazuje na kratkoročni horizont budžeta: umesto da se javnim investicijama unapredi trenutno veoma loše stanje javne infrastrukture, čime bi se obezbedile pretpostavke za održivi budući rast, oni se smanjuju i prednost se daje tekućim troškovima. Za ukupne javne investicije predviđeno je samo 117 milijardi dinara, što je značajno niže nego prošle godine. Imajući u vidu da efikasnost sistema planiranja i izvođenja javnih investicija nije unapređen, moguće je da ni ovaj niži nivo investicija ne bude realizovan što bi dovelo do lažnog smanjenja deficita, isto kao u tekućoj godini, nauštrb budućeg razvoja.

Postoji rizik i na strani troškova za otplatu kamata, zbog kretanja kamata i deviznog kursa dolara, na šta će uticati odluke monetarnih vlasti SAD-a. Ukoliko FED podigne referentnu kamatnu stopu sa sadašnjeg istorijski niskog nivoa, a ECB nastavi sa planiranim kvantitativnim olakšicama, to će dovesti do jačanja kursa dolara prema evru i posledično dinaru (jedna trećina javnog duga Srbije denominovana je u dolarima) i do povećanja kamatnih stopa na međunarodnom tržištu (dodatno, kamata na 11,8% javnog duga vezana je za LIBOR na američki dolar).

Istovremeno se nastavlja štetna politika subvencionisanja privrede, kako državnih (14,5 milijardi) tako i privatnih preduzeća (71,5 milijarda dinara). Za subvencije je izdvojena gotovo ista suma kao i u 2015. godini (povećanje od 6 milijardi deo je ruskog kredita namenjenog ulaganju u železnici, ali se knjiži kao subvencija) što ukazuje na nastavak neuspešne ekonomske politike. Subvencije u poljoprivredi značajno su smanjenje i predstavljaju veliki rizik za javne rashode: tokom ove godine one su budžetirane u manjem iznosu zbog ograničenja isplate podsticaja na 20 hektara, ali je zbog usitnjavanja poseda došlo do značajnog probijanja realizacije budžeta za poljoprivredne subvencije od 8 milijardi. Trenutna budžetirana suma predstavlja smanjenje subvencija po hektaru otprilike za polovinu, što se može probiti ponovnom lošom procenom obuhvata gazdinstava ili zbog političkih pritisaka poljoprivrednika. Ovo stanje opet ukazuje na neophodnost napuštanja štetne politike subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje po hektaru i ukazuje na potrebu da se sistem podsticaja bazira na podršci investicijama i ruralnom razvoju kako bi se povećala produktivnost u proizvodnji.

Pored toga, velika netransparentnost budžeta u kome se ne mogu jasno razlučiti recipijenti javnih sredstava, a postoji i jako visoka doza diskrecione moći Vlade u donošenju odluka kako će se sredstva potrošiti, u najmanju ruku potire princip dobre uprave. Tako će sredstva u iznosu od 75,4 milijarde dinara izdvojenih u budžetu za razne namene biti potrošeno na osnovu posebnog akta Vlade. Dalje, visok iznos za plaćanje usluga po ugovoru od 17,4 milijarde dinara (gotovo 7% celokupne sume za zaposlene) upućuje na moguće zloupotrebe ovih sredstava kako bi se zaobišla dalja zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Neefikasnost države ogleda se i u dalje visokim troškovima za plaćanje kazni i penala od 5 milijardi dinara.

Prema tome, predloženi budžet za 2016. godinu, iako ima naznaka za određene pozitivne korake, sastoji se od obećanja da će neka stara obećanja koja nisu ranije ispunjavana ovoga puta biti ispoštovana, ali da široko govoreći napušta i do sada puno puta najavljivani ali ne tako snažno ispunjeni reformski pravac.