istraživanja

Analiza performansi preduzeća Telekom Srbija

Imajući u vidu trenutno stanje preduzeća na tržištu telekomunikacija, koje se kontinuinirano pogoršava godinama, manifestujući se smanjenjem...
IZDVAJAMO

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.

Preduzeće Telekom Srbija solventno je i profitabilno preduzeće, ali sa efikasnošću koja je značajno niža od konkurencije na tržištu telekomunikacionih usluga. Preduzeće karakteriše izrazito niska likvidnost i negativan neto obrtni kapital, dok su istovremeno poslovni prihodi u realnom iznosu manji za petinu nego pre 5 godina. Pad poslovnih prihoda pripisuje se gubitku udela na tržištu telekomunikacionih usluga koji se beleži u prethodnim godinama, kako u broju korisnika (sa 60% na 45% u toku pet godina) tako i u poslovnim prihodima, usled pojačane konkurencije u oblasti fiksne i mobilne telefonije, te pružanja Internet usluga. I pored značajnih investicija u tehničke procese, postoje zabrinjavajući pokazatelji o tehnološkoj spremnosti preduzeća. Profitabilnost preduzeća (merena putem ROA) je tri puta niža od druge po veličini kompanije na tržištu, Telenora. Istovremeno, preduzeće ima 13 puta više zaposlenih nego njegovi direktni konkurentni. Da bi preduzeće nastavilo da uspešno posluje potrebna je značajna promena poslovne strategije, što bi se postiglno delimičnom ili potpunom privatizacijom koja bi mogla da dovede do daljeg rasta i razvoja preduzeća postavljanjem profesionalnog menadžmenta.

2014 2013
Prihodi 124,488,952 121,824,938
Prihodi od prodaje 117,552,229 114,843,493
EBIT 19,878,182 21,847,304
EBITDA 45,312,728 46,943,101
Neto dobit 17,804,399 15,699,672

Telekom Srbija najveći deo svojih poslovnih aktivnosti obavlja na tržištu telekomunikacija, gde je izložen konkurenciji kompanija koja su većinski u inostranom vlasništvu. U oblasti mobilnih telekomunikacija, konkurenti Telekomu Srbija su kompanije Telenor (član Telenor Grupe u kojoj je većinski akcionar Vlada Norveške sa 53,97% akcija, dok ostale pripadaju manjinskim akcionarima) i VIP (član Telekom Austrija Grupe, većinski akcionar sa 59,70% je Austria Movil Karlosa Slima dok je najveći manjinski akcionar Vlada Austrije sa 28,42% akcija). U oblasti fiksne telefonije, pored Telenora, najveća aktivna preduzeća su Srpske kablovske mreže SBB i Orion telekom, koje su u vlasništvu inostranih investicionih fondova, sa manjinskim učešćem Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Novi veliki mogući konkurent u fiksnoj telefoniji može biti javno preduzeće Pošte Srbije koje u svom planu poslovanja za 2016. ima pružanje usluga u fiksnoj telefoniji. Na tržištu Internet usluga postoji visok broj provajdera (217 u 2014. godini) koji imaju malo tržišno učešće.

Usled postojanja konkurencije, cene se određuju prema tržišnim uslovima i u oblasti Interneta, mobilne i fiksne telefonije. Na povećanje nivoa konkurencije uticala je i zakonska mogućnost promene operatera bez promene telefonskog broja. Telekom Srbija je početkom juna 2014. počeo da primenjuje novi jedinstveni sistem tarifiranja razgovora u fiksnom saobraćaju, ukidajući doskorašnje periode slabog i jakog intenziteta saobraćaja u okviru kojih su važile različite cene. Nakon ovih izmena, cene Telekoma Srbije za lokalne pozive u fiksnoj mreži su više nego kod konkurenata, dok su pozivi ka mobilnim mrežama jeftiniji. Najveća cenovna konkurencija u ovoj oblasti preduzeću preti od kompanije SBB koja u dva segmenta ima značajno povoljnije cene, a u trećem malo zaostaje za Telekomom kao najpovoljnijim operaterom (cena minuta razgovora Telekoma je 1,00 RSD prema 0,83 RSD kod SBB-a). Prosečan račun fiskne telefonije u 2014. za korisnike Telekoma bio je 821 za fizička lica i 3 964 dinara za pravna lica. Istovremeno, prosečan račun za pravna lica u Telenoru je iznosio 20 651 dinar, što ukazuje na to da Telekom nije uspeo da privuče platežne klijente među poslovnim licima, pre svega malim i srednjim preduzećima.

Poslovni prihodi preduzeća Telekom Srbija a.d. u nominalnom iznosu stagniraju zadnjih godina. Kada se oni uporede u realnom iznosu vidi se nezavidna pozicija u kome se to preduzeće našlo jer su prihodi u prethodnoj godini iznosili samo 80% realnih prihoda iz 2010. godine, a pad prihoda beležen je u svakoj godini poslovanja, te tako i tokom 2014. godine.

Prihodi telekomunikacionih kompanija u Srbiji

Poslovni prihodi 2014 2013 2012 2011 2010
Telekom Nominalno

85,761,809

86,512,658

88,546,715

87,319,382

85,816,686

Realno

68,736,986

70,516,406

73,760,209

81,608,694

85,816,686

Rast / pad

-2.53

-4.6

-9.62

-4.91


Telenor Nominalno

42,039,739

44,887,381

43,882,735

37,866,103

33,809,974

Realno

33,694,310

36,587,672

36,554,712

35,408,352

33,809,974

Rast / pad

-7.91

0.09

3.24

4.73


VIP Nominalno

23,518,865

22,616,128

19,430,122

15,277,182

11,291,784

Realno

18,850,068

18,434,390

16,185,466

14,278,054

11,291,784

Rast / pad

2.25

13.89

13.36

26.45


Ukupno Nominalno

151,320,413

154,016,167

151,859,572

140,462,667

130,918,444

Realno

121,281,364

125,538,468

126,500,387

131,295,100

130,918,444

Rast / pad

-3.39

-0.76

-3.66

0.29


  • Nominalno: u hiljadama dinara iz tekuće godine
  • Realno: u hiljadama dinara iz 2010. godine
  • Rast / pad: u odnosu na prethodnu godinu

Likvidnost preduzeća blago je poboljšana, ali se i dalje nalazi ispod graničnih vrednosti što ukazuje na moguću pojavu problema sa ispunjavanjem kratkoročnih obaveza u budućnosti. Iako je došlo do pogoršanja likvidnosti kod konkurentnskih kompanija Telenor i VIP, likvidnost Telekoma merena prema raciju tekuće likvidnosti je dvostruko ili trostruko niža, što jasno ukazuje na to da u poslovanju ove kompanije postoje disbalansi koji mogu dugoročno narušiti poslovanje preduzeća. Glavni razlog za ovakvo stanje je uzimanje kratkoročnih kredita kod domaćih banaka za otkup 20% akcija sopstvenog preduzeća od grčke kompanije OTE koja je bila manjinski akcionar tokom 2012. godine, što je bio veliki poslovni zaokret nakon neuspelog procesa privatizacije koji je pokrenut tokom te godine. Posledice ovako neočekivane promene poslovne politike su vidljive i danas, opterećujući likvidnost preduzeća. Značajan pad likvidnosti zabeležen je 2013. kada su prevremeno otplaćene neke dugoročne obaveze iz kratkoročnih sredstava. Neto obrtni kapital (NOK) konstantno je negativan (-9.8 milijardi dinara u 2014), što ukazuje da se ulaganja u stalnu imovinu finansiraju iz kratkoročnih, a ne dugoročnih sredstava, što je manje povoljno po preduzeće.

Racio tekuće likvidnosti, minimalna orijentaciona vrednost je 2

2014 2013 2012 2011 2010
Telekom 0.685 0.476 0.640 0.596 0.675
Telenor 1.187 1.526 1.014 0.709 2.216
VIP 1.665 1.750 0.852 0.916 0.732

Niska likvidnost kompanije može se opisati kao potencijalno rizična za poverioce. Kompanija je i dalje imala pristup finansiranju banaka, s obzirom da kompanija i dalje posluje profitabilno, te da nema znakova da je njeno poslovanje drastično ugroženo, iako je poslednjih godina zbog delanja konkurencije došlo do pogoršanja poslovnih performansi. Takođe, to je delom posledica i toga što je Telekom preduzeće u državnom vlasništvu, za čije dugove je Republika Srbija do sada uvek implicitno garantovala.

Obaveze Telekom Srbija

Kratkoročne obaveze Dugoročne obaveze Ukupne obaveze
2014

70,392,962

35,617,710

106,010,672

2013

64,001,208

30,551,292

94,552,500

2012

61,883,307

55,136,979

117,020,286

2011

60,298,286

18,931,043

79,229,329

2010

44,104,741

43,568,504

87,673,245

Ukupne obaveze povećane su za 11,5 milijardi dinara, sa 94,5 milijardi u 2013. na 106 milijardi u 2014. godini. Kratkoročne obaveze u stalnom su porastu od 2010, što je uticalo na nisku likvidnost preduzeća. Sa druge strane, dugoročne obaveze značajno su povećane 2012. godine usled uzimanja kredita od 470 miliona evra od sindikata domaćih banaka kako bi se refinansirao dug za kupovinu Mtel-a u Republici Srpskoj i da bi se otkupilo 20% akcija kompanije koje su bile vlasništvo grčke kompanije OTE. Finansijska stabilnost preduzeća na adekvatnom je nivou, ali vrednost ovog pokazatelja koja se bliži graničnoj upućuje na to da Telekom za podmirenje dugotrajne imovine ne koristi samo dugoročna već i kratkoročna sredstva, što se posledično odražava i na nizak nivo likvidnosti preduzeća.

Koeficijent finansijske stabilnosti, orijentaciona minimalna vrednost 1

2014 2013 2012 2011 2010
Telekom 1,10 1,21 1,13 1,17 1,09

Sa druge strane, solventnost preduzeća nije ugrožena i Telekom Srbija uspeva da odgovori svojim preuzetim obavezama. Ipak, stanje nije toliko jednoznačno kada se u obzir uzmu pokazatelji finansijske stabilnosti, Altmanov i Kralicekov test. Oni ukazuju na suprotstavljene zaključke – Z skor da je poslovanje preduzeća loše i da se bliži graničnoj vrednosti problematičnog poslovanja (1,23) dok DF model da je poslovanje i dalje dobro, iako lošije nego pre nekoliko godina kada je preduzeće moglo da bude okarakterisano kao odlično.

2014 2013 2012 2011 2010
Altmanov Z skor

1.34

1.35

1.07

1.58

1.37

Šansa za pojavu bankrota

20.79%

20.53%

25.59%

17.04%

20.27%

Kralicekov DF model

2,53

2,77

1,73

3,35

2,46
  • Z<1,23 - preduzeće problematično posluje; 1,232,90 - potrebna su poboljšanja u poslovanju; Z>2,90 - dobro poslovanje
  • Šansa za pojavu bankrota: mogućnost da preduzeće bankrotira u naredne dve godine
  • DF>3 - odlično poslovanje; 2,2

Broj zaposlenih u glavnim telekomunikacionim operaterima

Telekom Telenor VIP
2014 13 289 977 992
2013 13 299 1 035 958
2012 13 550 1 131 951
2011 13 598 1 117 919
2010 13 836 1 151 616

Broj zaposlenih u preduzeću je visok kada se uporedi sa glavnim konkurentima, čak 13 puta veći. Predimenzioniranost broja zaposlenih znatno opterećuje kompaniju koja zbog toga ima visoke rashode za zaposlene koji bi mogli svrsishodnije da se upotrebe (npr. povećanje likvidnosti putem smanjenja kratkoročnih obaveza, ili tehnološki napredak kako bi se smanjio gubitak tržišta).

Zabrinjava zaostajanje u nekim tehničkim parametrima poslovanja: broj nerešenih zahteva za nove fiksne linije iznosi 101 000 (smanjenje za 12% u odnosu na prethodnu godinu) ali procenat kvarova rešenih u roku od 24h je smanjen sa 58% na 50%.

Telekom Srbija u zadnjim godinama beleži konstantan gubitak tržišnog udela, mereno kako brojem korisnika tako i prihodima sa tržišta mobilne telefonije. U odnosu na period od pre 5 godina, tokom 2014. udeo Telekoma u broju korisnika bio je manji za četvrtinu, dok je udeo u prihodu istovremeno opao za 28%.

* Za operatora Telekom Srbija a.d. prikazan je ukupan broj pripejd korisnika.
** Tržišno učešće je prikazano u odnosu na postpejd i pripejd korisnike aktivne u poslednja 3 meseca posmatrane godine za sva tri operatora.


Čitava industrija telekomunikacija, mereno poslovnim prihodima 3 kompanije koje se takmiče istovremeno u mobilnoj i fiksnoj telefoniji, kao i u pružanju Internet usluga, stagnira ili beleži pad u zadnjim godinama. Kako je kompanija VIP značajno povećala svoje poslovne prihode, a Telenor uspeo da ih održi na sličnom nivou, ceo pad prihoda industrije može se pripisati lošijim poslovnim performansama Telekoma. Zbog toga je mali napredak u povećanju profitabilnosti, iako ohrabrujući, nedovoljan da bi preduzeće uspelo da održi trenutnu poziciju bez korenitih promena u svojoj poslovnoj strategiji. Telekom Srbija je ipak profitabilna kompanija, mereno povraćajem na poslovnu imovinu i akcijski kapital, ali u poređenju sa konkurencijom poslovne performanse Telekoma značajno su slabije.

ROA: Return on Assets

ROA 2014 2013 2012 2011 2010
Telekom 8.47% 8.16% 5.56% 10.60% 7.52%
Telenor 24.97% 26.56% 24.44% 8.78% 4.36%
VIP -117.04% -2.64% 20.66% 6.02% 28.76%


ROE: Return on Equity

ROE 2014 2013 2012 2011 2010
Telekom 14.78% 14.22% 11.25% 17.00% 12.91%
Telenor 32.11% 33.83% 35.27% 24.06% 5.08%
VIP -73.52% -16.60% -131.04% -42.76% 199.34%

Preporuke

Imajući u vidu trenutno stanje preduzeća na tržištu telekomunikacija, koje se kontinuinirano pogoršava godinama, manifestujući se smanjenjem udela na tržištu kao i smanjenjem poslovnih prihoda, potrebna je korenita reorganizacija poslovanja. Problem nedovoljne likvidnosti predstavlja ograničavajući faktor u poslovanju kompanije, kao i niska profitabilnost u odnosu na konkurenciju i značajno veći broj zaposlenih. Preduzeće još uvek nije u neposrednoj opasnosti jer je solventno i profitabilno, ali problemi sa kojima se suočava ograničavaju njegov rast i razvoj. Zbog toga je neophodna privatizacija kompanije, da bi novi vlasnik kroz bolji profesionalni menadžment i novu poslovnu strategiju, te reorganizaciju kompanije radi dovođenja broja zapsolenih na adekvatan nivo osnažio preduzeće i osigurao njeogv opstanak na tržištu telekomunikacija u Srbiji. U suprotnom, postoji opasnost da Telekom Srbija nastavi da gubi tržišni udeo uz smanjenje poslovnih prihoda, i da se iz trenutno profitabilne kompanije pretvori u gubitaša, što ne bi samo poništilo vrednost državne imovine i malih akcionara, već bi predstavljalo i potencijalni fiskalni rizik po javne finansije usled već praktikovane prakse da država preuzima na sebe obaveze preduzeća u državnoj svojini koja ne mogu da ih podmiruju.


Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. akcionarsko je društvo u većinskom državnom vlasništvu. Većinski paket akcija (58%) poseduje Republika Srbija, 20% je imovina same kompanije (otkupljeni paket akcija od grčkog akcionara OTE) dok preostalih 22% pripada malim akcionarima - bivšim i sadašnjim zaposlenima, kao i ostalim građanima. Telekom Srbija poseduje javne licence za fiksnu i moblinu telefoniju. Osnovna delatnost preduzeća je pružanje telekomunikacionih usluga, među kojima su najvažnije usluge domaćeg i međunarodnog telefonskog saobraćaja, zakup linija, usluge fiksne telefonije, Internet i multimedijalne usluge. Preduzeće je tokom prethodne godine kupilo Dunav banku, da bi se omogućilo razvijanje finansijskih usluga, pre svega elektronskog plaćanja.

Zavisna preduzeća:

  • Telus a.d. Beograd, (100%) - obezbeđivanje objekata
  • Mtel d.o.o. Podgorica (83%) – telekomunikacione usluge
  • Telekom Srpske a.d. Banjaluka (65%) – telekomunikacione usluge
  • Fibernet d.o.o. Podgorica (100%) – telekomunikaciona mreža i usluge
  • TS:NET BV, Amsterdam (100%) – iznajmljivanje telekomunikacione opreme
  • HD WIN d.o.o. Beograd (51%) – kablovske telekomunikacije
  • Dimedia Group S.A. Ženeva (50%) – telekomunikacije i multimedija
  • Logosoft d.o.o. Sarajevo (65%) – Internet servisi
  • Mts banka d.o.o. Beograd (56%) – bankarske i finansijske usluge