istraživanja

Smanjenje nameta na rad – MOGUĆE JE!

Posmatrajući trenutno stanje u javnim finansijama, deluje da je fiskalni prostor za smanjenje nameta na rad izuzetno mali. Međutim, taj fisk...
IZDVAJAMO

Istraživanje: Stavovi građana o sistemu zdravstvene zaštite u Srbiji

Istraživanje sprovedeno u januaru kao deo Akademije Liberalne Politike 5 u okviru glavnog modula Tehnike istraživanja javnog mnjenja.

Posmatrajući trenutno stanje u javnim finansijama, deluje da je fiskalni prostor za smanjenje nameta na rad izuzetno mali. Međutim, taj fiskalni prostor je moguće stvoriti uz političku volju da se izvrše reforme koje bi dovele do smanjenja državnih rashoda, a na takav način da se ne smanji kvalitet usluga koje javni sektor pruža građanima. Iako deluje da su ova dva cilja u direktnoj koliziji, te da bi smanjenje izdataka dovelo i do smanjenja kvaliteta javnih usluga, podaci pokazuju da je efikasnost javnog sektora u Srbiji najniža među svim post-tranzicijskim zemljama u Evropi.


Nameti na rad uzrokuju visoku stopu nezaposlenosti

Visoka nezaposlenost je jedna od glavnih karakteristika privrede Republike Srbije. Nezaposlenost među mladima i dugoročna nezaposlenost posebno su izražene. Aktivnost u sivoj ekonomiji je visoka, ciklično dostižući i 600.000 radnika u odnosu na 1,7 miliona legalno zaposlenih. Broj legalno zaposlenih niži je od broja penzionera. Nameti na rad su jedan od uzroka ovakvog stanja na tržištu rada - poreski klin na dohotke od rada iznosi 38,9%. Dakle, skoro dve petine ukupnih troškova poslodavaca za naknade za rad su porezi i doprinosi koje naplaćuje država. Na iznose prosečne neto zarade u Srbiji od 42.500 dinara, ukupni troškovi poslodavca iznose 69.600 dinara, a razliku od 27.100 dinara čine nameti na rad. Uz Rumuniju, Hrvatsku i Sloveniju, Srbija je zemlja sa najvećim poreskim klinom na zarade u celoj Jugoistočnoj Evropi.


Niži nameti – 650 miliona evra godišnje više za privredu

Predlog smanjenja poreskog opterećenja zarada bazira se na želji da se smanji nezaposlenost podsticanjem zapošljavanja i legalizacijom statusa radnika aktivnih u sivoj ekonomiji. Niži porezi, uz poboljšanje privrednog ambijenta, dovešće do porasta zapošljavanja. Ovaj predlog ukazuje da je smanjenje poreskog opterećenja poželjno i moguće, sa tačnim predlogom preporuka kako doći do ušteda u državnom aparatu da bi se izbalansiralo smanjenje poreskih prihoda koje se očekuje, da ne bi došlo do dodatnih teškoća po javne finansije usled pada prihoda. Cilj je smanjenje poreskog klina sa 39% na 36% merom smanjenja stope PIO doprinosa koja plaća poslodavac na bruto zaradu sa trenutnih 12% na 6%.
Na prosečnu zaradu od 42.500 neto ili 59.070 dinara bruto, ovo bi značilo smanjenje ukupnih PIO doprinosa sa 15.358 na 11.841 dinar, tj za 3.544 dinara mesečno, odnosno 350€ na godišnjem nivou (PIO doprinosi koje plaća poslodavac bi se smanjili sa 7.089 na 3.044 dinara mesečno). Manjak javnih prihoda ovom reformom je procenjen na 78,7 milijardi dinara i to u kasi PIO fonda, čiji su prihodi od doprinosa već nedovoljni za isplatu trenutnih penzija. Cilj je na drugim državnim rashodima uštedeti datu sumu da bi centralni nivo države mogao da poveća transfere PIO fondu da bi se nadoknadili njegovi niži prihodi. Na taj način bi smanjenje PIO doprinosa bilo održivo jer ne bi dovelo do povećanja budžetskog deficita. Predlog restrukturiranja javnog sektora predviđa ukupne neto uštede u srednjem roku od 89,9 milijardi dinara, putem reorganizacije lokalne samouprave, uvođenja kapitacije u sistem finansiranja osnovnih škola, povećanje veličine odeljenja u srednjim školama, povećanjem efikasnosti medicinskih ustanova i smanjenja subvencija. Uštede su veće od predviđenog smanjenja doprinosa zbog pratećih troškova implementacije programa, pre svega otpremnina i socijalnih davanja za višak zaposlenih. Ukupne uštede privrede ovim putem su procenjene na 78,7 milijardi dinara ili 655,7 miliona evra godišnje.


NIŽI NAMETI NA RAD – MOGUĆE JE!

Reforma finansiranja lokalnih samouprava

Lokalne javne finansije su u suficitu jer su im nadležnosti ostale iste, a prihodi porasli fiskalnom decentralizacijom. Sredstva od između 9 i 10 milijardi dinara koja ostaju nepotrošena trebalo bi vratiti u budžet. Osim toga, ukidanje subvencija za lokalna javna preduzeća donela bi novih 7,3 milijardi dinara. Ove uštede su ostvarive, s obzirom na daleko veći broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi u odnosu na region, ali i na politiku tolerisanja neplaćanja finansijskih obaveza lokalnih samouprava. Uštede od oko 17 milijardi omogućile bi promenu u odnosu prihoda na zarade sa sadašnjih 20:80% na 35:65% u korist republičkog nivoa vlasti.
Povećanje efikasnosti – manja potreba za subvencijama

Reforma sistema poljoprivrednih subvencija - plodno tlo za uštedu

Poljoprivredne subvencije u Srbiji, koje se dodeljuju po hektaru/grlu stoke/litri mleka - ne doprinose povećanju produktivnosti srpske poljoprivrede. Umesto toga, ta sredstva bi mogla da budu preusmerena na subvencije za ruralni razvoj, što bi podstaklo brže strukturiranje privrede, ukrupnjavanje zemljišta i povećanje proizvodnje. Sa polovinom dosadašnjih subvencija usmerenih u ruralni razvoj, a polovinom u štednju - budžet bi bio bogatiji za 10,3 milijardi dinara.

Promena obračuna naknada za porodilje - pomoć gde je potrebna

Trenutni sistem naknada porodiljama zasniva se na zaradi u prethodnih 12 meseci. Takav sistem isključuje nezaposlene i neprijavljene trudnice, koje su u najnepovoljnijem položaju - 40% najbogatijih prima 80% celokupnog fonda naknada. Obračunska promena koja bi donela definisanje naknade po osnovu minimalne zarade donela bi novih 13,3 milijarde dinara ušteda, a trudnice kojima je pomoć najpotrebnija - ne bi finansijski trpele.

Manji nameti na rad – ušteda i za javni sektor

Usled promene iznosa socijalnih doprinosa koje plaća poslodavac, država će imati manje rashode za zaposlene od 23,3 milijardi dinara.

Više zaposlenih - više prihoda za budžet

Smanjenje nameta na rad doprinelo bi otvaranju radnih mesta, a samim tim i povećanje poreskih prihoda. Prema konzervativnim procenama, povećanje poreskih prihoda iznosilo bi 5,2 milijarde dinara.

Optimizacija mreže osnovnih škola

Iako je broj đaka opao za trećinu u poslednjih 15 godina, broj nastavnika je povećan. Racionalizacija veličine odeljenja razdvajanjem i prespajanjem odeljenja na opštinskom nivou, skladno preporučenom broju od 30 đaka po odeljenju, mogla bi da donese 7,95 milijardi dinara, a iskustva evropskih država pokazuju da kvalitet nastave, ne samo da ne bi opao, već bi porastao u odnosu na današnje stanje.

Reorganizacija zdravstva – lek za javne finansije

Prema proceni Svetske banke, između 25% i 30% zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije nisu medicinski radnici (2010. godine je taj broj bio 25,8%). Broj lekara, kako opšte prakse tako i specijalista, u Srbiji na 1000 stanovnika, jednak je, ili uporediv broju lekara u evropskim zemljama, ali je zato broj nemedicinskih radnika dosta veći. Ukoliko bi se njihov broj smanjio na nivo, koji je između trenutnog i nivoa zemalja OECD, kako otpuštanjem viškova tako i reorganizacijom sistema i procesa rada (npr. uvođenjem elektronskih knjižica i kartona) ukupne uštede na ostvarene na troškovima za zarade bi činile oko 3,9 milijardi dinara.


Da bi privreda mogla da funkcioniše, neophodno je smanjiti namete koji je terete, što će ostaviti više prostora za unapređenje poslovanja i nove investicije, a posledično i do otvaranja novih radnih mesta. Predstavljeni program pokazuje da je, uprkos ograničenim fiskalnim mogućnostima (za koje je odgovoran visok budžetski deficit), moguće doći do značajnih ušteda koje bi stvorile fiskalni prostor za rasterećenje privrede.

Ne tvrdimo da se strukturne reforme čiji je cilj racionalizacija javnog sektora moraju nužno sprovesti na ovaj način.
Nudimo argumentovan primer da je do neophodnih ušteda moguće doći.
Predloženi program reformi mogao bi da se implementira u roku od dve godine. Međutim, da bi ova reforma dala prave efekte, smanjenje nameta na rad mora biti praćeno poboljšanjem regulatornog okvira i unapređenjem poslovnog ambijenta kroz poštovanje principa vladavine prava. Mere dalje racionalizacije javnog sektora su neophodne da bi se eliminisao budžetski deficit i obuzdao rast javnog duga, te da bi visoki poreski klin na dohotke od rada bio sveden na meru koja će podsticati nova zapošljavanja i destimulisati rad u sivoj ekonomiji.


Smanjenje nameta na rad je Srbiji preko potrebno,

I smanjenje nameta na rad je moguće.

Libertarijanski klub Libek