istraživanja

Lice i naličje korupcije

Korupcija je jedan od fenomena koji verovatno postoji od nastanka prvih političkih zajednica. Tome u prilog govore i natpisi o ovoj pojavi k...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Korupcija je jedan od fenomena koji verovatno postoji od nastanka prvih političkih zajednica. Tome u prilog govore i natpisi o ovoj pojavi koji su stari gotovo koliko i samo pismo. Prve teorije korupcije je objašnjavaju sa moralnog aspekta (kao moralno propadanje društvenog tkiva) ali ove teorije nemaju dovoljnu eksplanatornu moć ovog složenog fenomena. Savremene teorije korupcije baziraju se na pozitivnopravnom pristupu (korupcija je sve ono što definiše zakon), teoriji principala i agenta (korupcija je bilo kakav postupak agenta koji nije u najboljem interesu principala) ili tome da je korupcija ono ponašanje koje narušava javni interes. Moglo bi se, međutim, reći da je svaki teoretičar koji se bavio fenomenom korupcije postavio svoju teoriju i definiciju. Opšteprihvaćena je postala uska definicija Svetske Banke, koja tvrdi da je korupcija bilo kakva radnja pri kojoj se javna funkcija zloupotrebljava zarad lične koristi. Glavna prednost ove definicije je u tome što je specifična i lako se operativno primenjuje. Uzimajući u obzir to da je korupcija teško uhvatljiv fenomen (jer obe strane uključene u transakciju žele da je drže u tajnosti) nju je gotovo nemoguće direktno meriti, pa se uglavnom nivo korupcije u nekom društvu meri indirektno, putem nivoa percepcije korupcije.

Postoje dve vrste korupcije:

1. korupcija bez dosluha
2. korupcija sa dosluhom

Korupcija bez dosluha je ona u kojoj neki državni činovnik traži plaćanje koje nije predviđeno kako bi preduzeo akcije koje su mu inače u opisu posla. Mito u ovom slučaju ima efektivnu funkciju dodatnog poreza. Korupcija sa dosluhom je ona u kojoj koruptor (privatno lice) navodi državnog činovnika na to da ne postupa po svojoj dužnosti. Implikacije oba slučaja su značajno različite: iako je korupcija neodvojiva od javnog sektora, odnosno od države, u prvom slučaju je jasno da je mito iznuda koju činovnik izvlači od privatnog lica, dok u drugom postoji obostrani sporazum.

Opšteprihvaćeni je stav, kako među stručnjacima koji se bave fenomenom korupcije, tako i među opštom populacijom, da je korupcija negativan pojam i da je potrebno smanjiti je na najmanju moguću meru. Postoje, međutim, slučajevi kada je korupcija korisna jer povećava ukupno blagostanje umesto da ga smanjuje.

Slobodna trgovina je jedna od stvari za koju će velika većina ekonomista (bilo koje ideološke orijentacije) reći da doprinosi unapređenju blagostanja svih učesnika, putem specijalizacije u proizvodnji. Neće svi jednako profitirati od trgovine, ali će svima biti bolje. Usled postojanja uvreženih interesnih grupa, slobodna trgovina je i pored velike liberalizacije do koje je došlo nastankom GATT-a i Svetske trgovinske organizacije ipak velikim delom stvar prošlosti, pa je slobodan protok robe i usluga ograničen naplatom carina i ostalih dažbina, uvoznim kvotama i drugim bescarinskim ograničenjima (kao što je posedovanje određenih sertifikata i ispunjenost standarda). Carinik koji je primio mito da bi propustio promet neke robe iz uvoza je time doprineo većem blagostanju svih onih koji će kupiti taj proizvod jer će njegova cena biti niža.

Dobijanje građevinskih dozvola je obično veoma komplikovana procedura jer je uz nju vezan čitav niz prava kao što je, na primer, korišćenje javne infrastrukture te podrazumeva veliki broj birokratskih dozvola i drugih prepreka. U slučaju da je sva dokumentacija uredno prikupljena, ali je potrebno određeno vreme da se ona obradi zbog postojanja velikog broja predmeta i malog broja zaposlenih, mito službeniku koji bi se postarao da se neki predmet reši preko reda, odnosno po ubrzanoj proceduri bi predstavljao neku vrstu efikasne alokacije resursa. Alokacija resursa se smatra uspešnom ako se dobra nalaze u posedu onih koji ih najviše vrednuju, što se u slobodnom tržišnom procesu dešava putem cene – ako više ljudi želi neko dobro koje je jedinstveno, onda će je kupiti osoba koja za njega ponudi najviše novca. U ovom slučaju, stranke kojima se žuri i koji najviše vrednuju vreme će platiti mito dok druge neće, te će korupcija dovesti do efikasnije alokacije resursa.

Korupcija može biti jedan od efikasnih mehanizama alokacije oskudnih resursa. Ukoliko su zakoni loši, bolje je izbegavati ih nego poštovati. Ipak, korupcija koja nastaje željom da se izbegnu troškovi nastali lošom regulacijom je drugo najbolje rešenje jer sa sobom nosi dodatne transakcione troškove. Najbolje rešenje je ukinuti loše zakone ili ih značajno izmeniti na takav način da ne nanose nepotrebne troškove. Samim tim će i nivo korupcije koja je u Srbiji, slobodno se može reći endemska, biti značajno manji.