istraživanja

Neoliberalizam u Srbiji

U javnom diskursu se za veliki broj problema koji postoje u srpskom društvu okrivljuje neoliberalizam, naročito od strane intelektualaca, ka...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

U javnom diskursu se za veliki broj problema koji postoje u srpskom društvu okrivljuje neoliberalizam, naročito od strane intelektualaca, kao preovladavajuća politička filozofija koja je praktično primenjena u širokim sferama društva, naročito nakon petooktobarskih promena. Neoliberalizam ne samo da se okrivljuje za izbijanje svetske ekonomske krize, nego i za svaku lokalnu nedaću koja zadesi Srbiju. Da li je ta kritika na mestu, može se videti tek pošto se izmeri nivo neoliberalizma u Srbiji – ukoliko on jeste prisutan u velikoj meri, onda te kritike mogu biti opravdane.

Prvi problem sa neoliberalizmom je taj što on nema nikakvo posebno značenje. Brojni kritičari neoliberalizma pod njim podrazumevaju i politike koje nikako ne mogu biti smatrane liberalnim (kao što su, na primer, ekonomske politike Mlađana Dinkića) i navode ih kao eklatantan primer primene neoliberalne ideologije. Ukratko, pod neoliberazmom se najpribližnije mogu odrediti one politike koje bi bile u skladu sa principima klasičnog liberalizma – ograničena vlada, slobodno tržište kao osnovni mehanizam privrednog života, poštovanje negativnih ljudskih prava i sloboda. Glavni pravac kritike neoliberalizma kod domaće javnosti upućen
je na ekonomsku sferu.

Zemlja za koju bi moglo da se kaže da vodi neoliberalnu ekonomsku politiku trebalo bi da ima nisku javnu potrošnju (10 – 15% BDP jer bi pružala samo osnovne funkcije države kao što su bezbednost, javna infrastruktura i osnovna socijalna pomoć), uravnotežen budžet i da nema javni dug. Trebalo bi i da ima mali broj zaposlenih u javnom sektoru, da ne postoji državni sektor privrede ili barem da je on mali i skoncentrisan samo na prirodne monopole, a državna intervencija u privredi ne bi postojala. Spoljna trgovina bila bi liberalizovana na takav način da ne postoje ograničenja za uvoz niti carine, regulacija poslovnih
aktivnosti ne bi otežavala poslovanje, a sigurnost vlasničkih prava bila bi zagarantovana.

Javna potrošnja u Srbiji je na uporedivom nivou sa većinom država blagostanja u Evropi, ali je na značajno višem nivou od većine zemalja u tranziciji iz okruženja koje su se pridružile Evropskoj Uniji. Desetogodišnji prosek javne potrošnje iznosi oko 40% BDP-a.

2005200620072008200920102011201220132014Prosek
41.442.242.541.539.839.938.239.437.940.140.3
40.343.243.443.443.443.642.446.143.246.343.5

Republika Srbija već niz godina neumerenu javnu potrošnju finansira zaduživanjima jer su poreski prihodi mnogo manji od preuzetih obaveza. Od 2009. godine javni dug je u stalnom porastu i probio je definisanu zakonsku granicu.

Godina2008200920102011201220132014
Iznos u mlrd eur8 781.59 851.212 156.914 788.817 717.020 141.322 761.6
Udeo u BDP28.332.841.845.456.259.670.9

Nivo ekonomskih sloboda se može prikazati podacima iz dva međunarodna indeksa: Economic Freedom of the World Frejzer Instituta ili Index of Economic Freedom Heritidž Fondacije. Oba indeksa pokazuju da je nivo ekonomskih sloboda nizak – Srbija ima ocene ispod proseka, a rangira se u donjoj polovini zemalja prema Frejzeru ili blizu svetskog proseka po Heritidžu.

2006200720082009201020112012
Ocena6.46.76.46.56.56.56.4
Rang98849392108103117

Fraser Institute

2009201020112012201320142015
Ocena56.656.9585858.659.460
Rang10610410198949490

Heritage Foundation

Poslovna regulacija u Srbiji guši preduzetničku inicijativu i otežava poslovanje, tržište ne samo da je preregulisano nego su propisi često neusklađeni ili međusobno suprotstavljeni (do skoro je država putem akciza na duvanske proizvode obeshrabrivala korišćenje duvana, a da je istovremeno isplaćivala subvencije za njegov uzgoj). Prema izveštaju Doing Business Report Svetske Banke, koji meri regulatorno opterećenje, Srbija se ne nalazi na vrhu već pri sredini liste zemalja.

Godina2006200720082009201020112012201320142015
Rang92958688908992869391

Ne postoji opšteprihvaćena metodologija merenja nivoa vladavine prava i zaštite imovinskih prava u nekoj zemlji, te se on procenjuje na osnovu anketiranja profesionalaca koji žive i posluju unutar nekih nacionalnih granica. Global Competitiveness Index koji izdaje Svetski Ekonomski Forum meri na skali 1 – 5 poverenje u pravosudne institucije, uključujući i stepen vladavine prava i nezavisnost pravosuđa. Podaci pokazuju da se Srbija nalazi na samom začelju zemalja prema ovim o parametrima.

2008/092009/102010/112011/122013/14
Vladavina prava
Rang108111122126130
Nezavisnost sudstva
Rang106110124128124

Kada se pogledaju podaci, dobija se matrica koja pokazuje da neoliberalizma u Srbiji nema ni u tragovima: da bi se Srbija smatrala zemljom u kojoj se primenjuje neoliberalna doktrina ona mora imati pravnu državu i vladavinu prava, nisku javnu potrošnju, visok nivo ekonomskih sloboda kao i nizak nivo poslovne regulacije. U Srbiji, sve je suprotno ovome. Srbija se pre može nazvati etatističkim čistilištem nego neoliberalnim rajem.

UslovOstvarenNeostvaren
Visina javne potrošnjeX
Javni dugX
Nivo ekonomskih slobodaX
Zaštita vlasničkih pravaX
Poslovna regulacijaX