istraživanja

​Javna preduzeća i javni interes

Prema zakonskom rešenju, javna preduzeća su ona preduzeća koja osniva Republika, Pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (opštine i gradov...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Zakonom o javnim preduzećima definiše se njihovo postojanje i navode se razlozi za osnivanje (član 1). Prema zakonskom rešenju, javna preduzeća su ona preduzeća koja osniva Republika, Pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (opštine i gradovi) i koja se bave delatnošću od opšteg interesa. Isti zakon (član 2.) ne definiše šta je opšti interes, već nabraja samo pojedine specifične zakone koji to regulišu (zakoni koji regulišu oblast električne energije, uglja, nafte i gasa, saobraćaja, telekomunikacija, naoružanja, otpada, komunalne delatnosti, dobra od opšteg interesa, službenih glasila, udžbenika i upravljanja nuklearnim objektima). Drugim rečima, javni interes je ono što postoji u pozitivnom pravu, čime se ostavlja mogućnost da bilo koja delatnost bude proglašena delatnošću od javnog interesa. Ekstenzivno tumačenje javnog interesa stoga može da dovede do situacije da i one delatnosti za koje ne postoji nikakvo teorijsko utemeljenje da u njima učestvuje država budu pod državnim staranjem. Jedan od nedavnih primera je i donošenje specijalnog zakona o projektu „Beograd na vodi" gde je u najmanju ruku problematična definicija javnog interesa iskorišćena kao izgovor za eksproprijaciju privatne imovine.

Pozitivna strana regulatornog okvira javnih preduzeća je mogućnost autsorsinga – da se neka delatnost umesto državnom preduzeću poveri nekom privatnom koji bi ga obavljao za račun države za određenu naknadu, što može da dovede do povećanja efikasnosti i velikih ušteda. U ovom slučaju treba imati u vidu i prepreke uspešnom mehanizmu poverivanja delatnosti privatnim preduzećima usled fenomena korupcije i slabog pravnog sistema, jer u nedostatku vladavine prava javno-privatno partnerstvo može biti samo paravan za korupciju i pribavljanje rente.

Treba praviti razliku između javnih preduzeća i državnih preduzeća – ovaj drugi pojam je širi, jer u sebi sadrži sva preduzeća čiji vlasnik je država, iako se ona ne moraju baviti delatnošću od javnog interesa. Onda je prirodno postaviti pitanje: zašto se država bavi nečime ako to nije delatnost od javnog interesa? Glavni odgovor leži u inertnosti i nedostatku političke volje da se država povuče iz onih oblasti gde nanosi više štete nego što donosi koristi.

Tačan broj javnih preduzeća koja postoje u Srbiji pitanje je bez tačnog odgovora. Nigde ne postoji zvanična lista koja se redovno ažurira i koja bi pratila osnivanje novih ili gašenje starih preduzeća ili njihovu transofrmaciju. Narodna banka Srbije je ranije na svojoj internet prezentaciji držala spisak javnih preduzeća i povremeno ga ažurirala, ali nažalost njemu se više ne može pristupiti. Zadnja dostupna verzija je bila sa podacima iz 2009. godine koja ja na listi imala 677 javnih preduzeća (ni ona se više ne nalazi na sajtu NBS). Sa druge strane, Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti vodi svoju bazu koja ima u određenom segmentu i neprečišćene podatke o javnim preduzećima (na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou). Poverenikova baza obuhvata 896 preduzeća (kada se iz nje izbace javna preduzeća sa teritorije Kosova i Metohije, preduzeća u stečaju ili u društvenoj svojini kao i pravna lica koja se bave kulturom).

Ne treba zaboraviti i to da i drugi pojedini zakoni koji regulišu oblast koja nije direktno spomenuta u zakonu o javnim preduzećima, definišu javni interes i institucije koje nisu u statusu javnog preduzeća ali se brinu da javni interes ne bude narušen – na primer, Zakon o veterini predviđa postojanje veterinarskih stanica kojim država poverava obavljanje određenih poslova. Stoga je lista toga šta se podrazumeva pod javnim preduzećima iako dugačka, neadekvatna i trrebalo bi je dodatno produžiti.

Ovako dugačak spisak javnih preduzeća posledica je prevelike artikulacije javnog interesa jer ne postoji adekvatni pravni okvir, odnosno njegova tačna definicija. To je posledica nedostatka političke volje da se jasno definiše šta su funkcije države i kolike su mogućnosti da ih ona uspešno obavlja, što rezultira time da je na papiru (u zakonskim rešenjima) Republika Srbija svemogući entitet koji se bavi skoro svime gde postoji nekakva interakcija ljudi, a da istovremeno u realnosti ne ispunjava zadovoljavajuće ni svoje elementarne funkcije.