istraživanja

Javna lokalna komunalna preduzeća – preduzeća koja niko ne spominje

Kako lokalna komunalna preduzeća ne primaju novac direktno iz republičkog budžeta već budžeta lokalnih samouprava, ona se ne nalaze u centru...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Preveliki broj zaposlenih koji rade za državu predstavlja jedan od uzroka visokog budžetskog deficita. Iako je pojedinačno najveći problem neuravnoteženost penzionog sistema (zato što je broj penzionera veći od broja radnika koji plaćaju doprinose), izdaci za plate su druga najveća kategorija troškova. U budžetu za ovu godinu predviđeno je da plate zaposlenih iznose više od petine ukupnih rashoda, preko 240 milijardi dinara, što je jednako ukupnim poreskim prihodima budžeta od akciza i poreza na dohodak građana.

Među zaposlene koji rade za državu ne treba računati samo one koji platu dobijaju direktno iz republičkog budžeta, već i one koji su na bilo koji način finansijski povezani sa državom – javna preduzeća, zaposleni u fondovima socijalnog osiguranja i lokalnim samoupravama. Ovaj broj dostiže prema poslednjim procenama (još uvek nije u potpunosti ustanovljen registar zaposlenih u javnom sektoru) 792 000 ljudi. Za zemlju sa manje od 7 150 000 stanovnika ovo je svakako ogroman broj. Trenutno se velika pažnja poklanja preduzećima u restrukturiranju koja će morati da budu privatizovana ili ugašena do kraja godine. Trenutno su pod lupom javnosti i javna preduzeća koja primaju subvencije i za koje se planira korporatizacija, jer ta preduzeća direktno primaju novac iz budžeta. Nije moguće, međutim, da je višak zaposlenih u javnom sektoru posledica samo zapošljavanja u ove dve grupacije preduzeća, već je daleko verovatnije to da je efikasnost većine ili gotovo svih državnih službi ispod optimalnog te da najveći broj njih ima manje ili više prikriveni višak zaposlenih. Zbog toga je potrebno sagledati i druge sektore.

U Srbiji postoji veliki broj lokalnih javnih preduzeća. Ona se finansiraju naplatom svojih usluga na tržištu, ali i subvencijama iz budžeta lokalnih samouprava koja su njihovi osnivači. Nekada su ove subvencije prikrivene jer se ne isplaćuju direktno iz budžeta, nego se ta sredstva prenose nekom telu lokalne samouprave (najčešće nekoj samostalnoj direkciji kao što je Direkcija za saobraćaj ukoliko je u pitanju javni prevoz). Kao ilustraciju toga da li postoji višak zaposlenih u ovim preduzećima, prikazaćemo primer preduzeća za preradu vode jer za njih postoje relativno pouzdani međunarodni podaci, u bazi IBNET-a (International Benchmarking Network for Water and Sanitation Utilities). Kako se u bazi ne nalaze podaci za sva lokalna javna preduzeća iz Srbije, ovaj pregled se zasniva samo na onih 29 JKP koja su deo baze. U Srbiji inače posluje 151 lokalno komunalno preduzeće u čijem delokrugu je obavljanje vodovodne delatnosti. Da bi se ocenila efikasnost tih preduzeća, kao i postojanje viška zaposlenih, upoređene su vrednosti odnosa broja zaposlenih na hiljadu korisnika.

Zaposleni / 000 korisnika2009201020112012
Vodaho, Horgoš0.350.300.380.38
JKP Tvrđava, Bač0.500.500.500.43
JKSP, Aleksandrovac0.760.720.680.65
JKP ViK, Subotica0.780.770.710.69
JKP Komunalac, Kula0.700.700.700.70
JP Komunalac, Novi Bečej0.210.210.290.71
JKP Vodovod, Kruševac0.860.870.930.92
JP Vodovod, Paraćin1.070.980.980.98
JKP ViK, Pančevo1.131.061.051.03
VIKNS, Novi Sad1.121.081.051.20
JP Vodokanal, Bečej0.790.790.871.24
JKP Standard, Vrbas1.111.151.291.29
JKP Badnjevo, Negotin1.291.351.201.35
JKP Vrelo, Sjenica1.501.501.501.38
KJP Morava, Svilajnac1.251.23.1.231.41
JKP ViK, Zrenjanin1.581.551.491.43
JKP Naissus, Niš1.261.311.331.44
JP Vodovod, Sremska Mitrovica1.361.361.451.53
JP Vodovod, Surdulica1.751.651.651.65
JKP Vodovod, Valjevo1.741.701.701.72
JKP Miloš Mitrović, Velika Plana
1.85
JP Jedinstvo, Kladovo1.801.901.951.95
JKP Vodovod, Užice3.002.962.852.29
JP Vodovod, Vranje2.682.612.622.51
JKP Raška3.812.502.732.69
JKSP Gradac, Tutin3.223.223.10
JKP Vodovod, Kraljevo3.073.063.103.21
JKP Vodovod, Smederevska Palanka3.91
JKP Vodovod Leskovac3.943.943.903.92
Prosek Srbije1.511.511.531.64
Slovačka0.600.700.80
Makedonija1.101.001.001.00
Bugarska1.701.701.801.80

Iako nisu sva komunalna preduzeća u potpunosti ista – neka se bave isključivo vodovodom, a neka i tretiranjem otpadnih voda i kanalizacijom (te zato postoje i objektivni razlozi zašto neka preduzeća imaju više a neka manje zaposlenih), ipak je moguće ustanoviti neke pravilnosti, naročito kada se pogledaju podaci za druge uporedive zemlje koje se nalaze u bazi za iste kalendarske godine. U proseku, Srbija ima mnogo više zaposlenih po broju korisnika od Slovačke ili Makedonije, ali nešto manje nego Bugarska – dakle, lokalna JKP koja se bave vodom iz Srbije su mnogo manje efikasna.

Postoje i značajne varijacije u nivou efikasnosti među različitim lokalnim samoupravama u Srbiji: od veoma efikasnog Horgoša do veoma neefikasnih Kraljeva, Tutina, Smederevske Palanke i Leskovca. Pored toga, neka od ovih komunalnih preduzeća (Užice ili Raška) su u poslednjih par godina povećali svoju efikasnost, dok je su druga (Bečej, Svilajnac ili Niš) dodatno smanjili. Ove varijacije pokazuju da određene lokalne samouprave imaju komunalna preduzeća koje odlikuje visok nivo neefikasnosti i koja imaju preveliki broj zaposlenih.

Kako lokalna komunalna preduzeća ne primaju novac direktno iz republičkog budžeta već budžeta lokalnih samouprava, ona se ne nalaze u centru pažnje kako političkih vlasti tako ni javnosti kao mesto gde je moguće racionalizacijom dovesti do fiskalnih ušteda. Ova preduzeća, međutim, indirektno koštaju republički budžet jer u velikom broju slučajeva dobijaju subvencije od strane lokalnih samouprava u kojima rade, a pojedinačno najveći prihod lokalnih samouprava u Srbiji je transfer sredstava iz republičkog budžeta. U slučaju da dođe do racionalizacije ovih preduzeća, građani bi dobijali istu uslugu za nižu cenu. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da ovakav rasplet događaja ne odgovara nužno političarima na lokalu, jer racionalizacija poslovanja ovih preduzeća njima oduzima političku moć, smanjuje količinu novca kojim mogu da raspolažu i onemogućava ih da zapošljavanje u tim preduzećima koriste za svoju političku korist. To su verovatno glavni razlozi zašto pojedine lokalne samouprave nemaju dobre rezultate efikasnosti, kao i zašto će sigurno doći do jakih otpora promeni ovakvog stanja.


*Poređenje je izvršeno sa zemljama za koje postoje dostupni podaci