istraživanja

​Fiskalna pravila – zakoni koje niko ne poštuje

Trenutna fiskalna konsolidacija putem smanjivanja rashoda, pre svega za plate i penzije samo je posledica neodgovorne ekonomske politike vođ...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Trenutna fiskalna konsolidacija putem smanjivanja rashoda, pre svega za plate i penzije samo je posledica neodgovorne ekonomske politike vođene u prethodnim godinama. Budžetski deficit nije izazvan isključivo padom državnih prihoda usled smanjenja privredne aktivnosti zbog krize koja se prelila i na Srbiju, već i zbog vođenja anticiklične fiskalne politike. Veliko povećanje državnih rashoda usled želje za podsticanjem privrede (zadržavanje visine penzija na nerealno visokom nivou, povećanje fonda zarada u javnom sektoru, različiti programi subvencija za javna i preduzeća restrukturiranju) nije dovelo do značajnih rezultata, a istovremeno je dovelo do velikog porasta javnog duga održavanjem visokih deficita.

Fiskalna pravila su defisana Zakonom o budžetskom sistemu, u članu 27e. Ona glase da:

1) javni dug neće preći nivo od 45% BDP-a (tu ne računajući obaveze koje će nastati procesom restitucije)
2) da će ciljni godišnji fiskalni deficit u srednjem roku iznositi 1% BDP-a, a da bi se to postiglo ustanovljena je zakonska formula za kalkulaciju maksimalnog dozvoljenog deficita.

Nažalost, ni jedno od ovih pravila nije poštovano. Od 2011. (praktično odmah po usvajanju fiskalnih pravila) javni dug je prešao zakonski dozvoljenu granicu i nastavlja da raste.

Javni dug na kraju godine, u % BDP-a

Ustanovljena formula prema kojoj se računa dozvoljeni iznos fiskalnog deficita u sebi sadrži nekoliko parametara (npr. realna stopa rasta, visina deficita u prethodnoj godini, visina potencijalnog rasta u srednjem roku, koeficijent prilagođavanja). Prema toj zakonskoj formuli, fiskalni deficit Republike Srbije je tokom svih prethodnih godina od kada je ova formula trebalo da bude primenjivana bio značajno veći nego što je to dozvoljeno.

Godina Stvarni deficitDozvoljeni deficit
2011-3.9-1.0
2012-5.4-0.4
2013-4.5-2.9
2014-5.1*-0.5

Deficit Republike u %BDP-a (*za prva 3 kvartala)

Nepoštovanje fiskalnih pravila u Srbiji pokazuje koliko je pažnja svih republičkih vlada u poslednjih nekoliko godina bila usmerena protiv poštovanje vladavine prava, ukoliko im se zakoni ispreče na putu zacrtanih političkih ciljeva. Da fiskalna pravila nisu izolovan slučaj, pokazuje i drugi primer u fiskalnim pitanjima kao što je kosovski dodatak, koji je proglašen neustavnim još 2010 godine, ali se i+ dalje primenjuje.[1]

Visoki budžetski deficiti koji su održavali javnu potrošnju na neumereno visokom nivou doveli su do malo boljitaka ali do velikih problema. Kao mala, otvorena privreda, Srbija nije ni mogla da očekuje značajan doprinos ekonomskom rastu putem povećanja javne potrošnje. Uvećanje fonda plata i penzija se prelilo na povećanje uvoza i apresijaciju dinara. Sa druge strane, otplata kamata i glavnice na javni dug u 2015. jednaka je 10% celokupnog budžeta Republike Srbije i predstavlja iznos viši od onog koji je predviđen za celokupnu socijalnu pomoć iz budžeta. Javne finansije se nalaze u veoma lošem stanju i trenutna fiskalna konsolidacija, koliko god se činila teškom, nedovoljna je da bi se javne finansije oporavile. U drugoj polovini godine verovatno će biti potrebno dalje smanjenje državne potrošnje ili povećanje poreza – rezultat neodgovornih fiskalnih politika svih prethodnih Vlada.

Da su fiskalna pravila striktno poštovana (barem ona za dozvoljenu visinu deficita, ako ne ona za visinu javnog duga) javne finansije danas ne bi bile urušene i fiskalna konsolidacija ne bi bila potrebna.



[1] Fiskalni savet, Ocena predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, str 22.