istraživanja

Prelazni rokovi u okviru pregovaračkog procesa pristupanja Srbije Evropskoj Uniji

Srbija je na početku zvaničnog procesa evrointegracija. Važni koraci su načinjeni sklapanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma 2000. godine i...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Srbija je na početku zvaničnog procesa evrointegracija. Važni koraci su načinjeni sklapanjem Prelaznog trgovinskog sporazuma 2000. godine i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (ratifikovan tek 2013) a 21.01.2014. su započeli pretpristupni pregovori međuvladinom konferencijom Srbije i EU. Dosadašnji nivo ostvarenja zacrtanih ciljeva u procesu evrointegracija Srbije, Evropska komisija ocenila je poslednjim izveštajem o napretku Srbije o čemu smo obavestili javnost na posebnoj konferenciji za medije u oktobru.

Sam proces pregovora je ocena ispunjavanja kriterijuma iz Kopenhagena (političkih, ekonomskih i pravnih) te tu pravih pregovora zapravo nema, nego se proces svodi na preuzimanje i implementaciju zajedničkih pravnih tekovina Evropske Unije, koja se meri desetinama hiljada stranica regulativa iz oblasti koje su poverene nadnacionalnom evropskom nivou odlučivanja. Međutim, ono o čemu se može pregovarati su vremenski rokovi primene, tj. mogućnost postojanja vremenskog perioda tokom kojeg nova zemlja članica ne mora da primenjuje određenu EU regulativu. Ne treba zanemariti da postoji i obrnuta situacija, da se period prilagođavanja može ostaviti i starim zemljama članicama (ovo je na primer bio slučaj nakon velikog proširenja 2004. kada stanovnici novih zemalja članica nisu automatski dobili sva prava na tržištu rada, nego su ona mogla biti ograničena tokom kraćeg vremenskog perioda, kao što je bio i slučaj sa poljoprivrednim subvencijama).

U dosadašnjem procesu EU integracija primena principa prelaznih rokova je veoma raširena. Ova praksa postoji od prvog proširenja tadašnje Evropske Ekonomske Zajednice 1973. Zemlje koje su od 2004. godine postale članice EU su bile u mogućnosti da dobiju prelazne rokove u 16 glavnih oblasti, od poljoprivrede, politike konkurencije, poreza, carinske unije do zaštite životne sredine ili telekomunikacija. Od zemalja u pregovorima, Češka je dobila najmanje tih rokova (ukupno 7) a Poljska najviše (čak 13). Rumunija, Bugarska i Hrvatska, kao zemlje koje su najsličnije Srbiji po pitanju socio-ekonomskog razvoja su dobile po 9 ili 10 rokova).1

Da li je postojanje prelaznih rokova dobra ili loša stvar za Srbiju?

Ovo zavisi od toga kako se prelazni rokovi primenjuju. Prvo, najvažniji deo procesa evrointegracija nije sam čin ulaska već su to reforme, putem izgradnje institucija, koje prethode ulasku u EU. U slučaju da se veliki broj potrebnih reformi odloži (a možda i ne sprovede dosledno) putem prelaznih rokova to će podriti ceo smisao pristupanja EU. Međutim, neke od evropskih regulativa, naročito one iz oblasti zaštite životne sredine su veoma skupe – procenjeni troškovi toga da Srbija dostigne standarde EU su 10,6 milijardi dolara2, što je 25% godišnjeg BDP-a Srbije ili dvogodišnja isplata svih penzija. Ovako veliku investiciju, makar bila pomognuta fondovima EU, Srbija ne može da izvede kratkoročno, a imajući u vidu tehničke kapacitete (neiskorišćenost sredstava iz kredita međunarodnih finansijskih institucija za infrastrukturne projekte) i fiskalne probleme (visok i rastući javni dug, uz mogućnost visoke fiskalne konsolidacije) i dugoročna mogućnost ispunjavanja ovih obaveza deluje teško ostvariva.

Imajući u vidu mali ekonomski i demografski potencijal Srbije, malo je verovatno da će se tražiti poseban prelazni period za stare članice, iako neke od zemalja (naročito iz susedstva) mogu za to biti zainteresovane. Sa druge strane, prelazni periodi za Srbiju mogu biti značajni, pre svega za produžavanje rokova do kojih se moraju uvesti određeni skupi tehnički standardi. Imajući u vidu dosadašnja iskustva iz procesa pregovora sa EU, Srbija će sigurno dobiti određene ustupke, ali ne značajno različite u odnosu na ostale zemlje koje su već prošle ovaj put. Prosečni vremeski period na koji su oročene prelazne mere su do sada bile između 2,74 (Hrvatska) i 5,25 godina (Poljska) dok su pojedinačno najduže mere trajale između 7 godina (Češka) i 13,66 godina (Poljska).3 Imajući u vidu ekonomski razvoj Srbije, meren BDP per capita, postoje dobre šanse da Republika Srbija dobije vremenski duže prelazne rokove – Srbija se sa 12 465 USD trenutno nalazi na oko 1/3 vrednosti ovog parametra u odnosu na prosek EU, dok su na primer Tajland (14 136 USD) i Južna Afrika (12 507 USD) bogatiji. Ovo treba iskoristiti u procesu pretpristupnih pregovora, ali ne treba tražiti prelazne rokove za svako poglavlje već samo za ona poglavlja gde je to neophodno, pre svega u oblasti životne sredine.


  1. Podaci iz neobjavljenog rukopisa Mladenke Ignjatić i Dragoljuba Todića, Članstvo u Evropskoj Uniji i prelazne mere (rokovi) – izazovi za Republiku Srbiju u procesu pristupanja EU, nastalog u okviru rada Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.
  2. Podaci izneti od strane ministarke poljoprivrede i zaštite životne sredine na konferenciji dnevnog lista Danas, 24.09.2014.
  3. Podaci iz neobjavljenog rukopisa Mladenke Ignjatić i Dragoljuba Todića, Članstvo u Evropskoj Uniji i prelazne mere (rokovi) – izazovi za Republiku Srbiju u procesu pristupanja EU, nastalog u okviru rada Istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji.