istraživanja

Železara Smederevo: jeftinije je da primaju platu, a ne rade

Vlada Republike Srbije je direktan (državna imovina) ili indirektan (društvena imovina) vlasnik velikog broja preduzeća u Srbiji. Neka od nj...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Vlada Republike Srbije je direktan (državna imovina) ili indirektan (društvena imovina) vlasnik velikog broja preduzeća u Srbiji. Neka od njih imaju status javnog preduzeća (prema spisku Narodne banke Srbije iz decembra 2010, u Srbiji postoji 713 javnih preduzeća) i nalaze se u povlašćenom položaju na tržištu, ali velikih broj njih nema taj status nego se bavi proizvodnjom proizvoda koji nemaju puno veze sa javnim interesom. Većina njih je u procesu restrukturiranja. Poseban skučaj su privatne firme koje je država preuzela po osnovu potraživanja ili kupovinom od strane privatnih vlasnika.

Primer loših odluka u vođenju ekonomske politike je preuzimanje Železare Smederevo od strane Vlade Mirka Cvetkovića krajem januara 2012. od dotadašnjeg američkog vlasnika. Da to nije bio dobar posao za državu Srbiju je bilo odmah jasno, jer čim privatni investitor koji poznaje tržište procenjuje da na njemu nema perspektive to nijedna vlada neće moći da promeni. Od tada se ovo preduzeće nalazi potpuno u državnom vlasništvu i preživljava pomoću izdašnih subvencija direktno iz državnog budžeta. Te subvencije prema oceni Fiskalnog saveta godišnje iznose preko 100 miliona evra. Prema podacima iz finansijskog izveštaja, Železara Smederevo je u 2013. napravila gubitak od gotovo 15 milijardi dinara ili 130 miliona evra prema tadašnjem kursu. Da ova cifra uopšte nije beznačajna videće se kada se uporedi sa merama iz najavljene fiskalne konsolidacije jer iznosi 1/3 procenjenih ušteda koje će nastati smanjenjem plata i penzija.

Glavni razlozi kojima se pravda preuzimanje Železare su socijalni: pošto je ona najveći pojedinačni poslodavac u celom okrugu, njeno zatvaranje bi praktično razorilo privredu Smedereva a veliki broj porodica bi ostao bez prihoda. Za sada je država imala dva načina održavanja fabrike: prvi je bio gašenje proizvodnje dok su radnici bili na odmoru sa 60% zarade, i drugi koji je podrazumevao nastavak proizvodnje. Koja od ovih mera je primerenija?

Prva mera je bila primenjivana uglavnom tokom 2012. i tada je gubitak preduzeća bio 3,2 milijarde dinara ili oko 28 miliona evra. Kada se uporedi sa brojem radnih mesta, to znači da je Vlada za svako sačuvano radno mesto plaćala 450 evra mesečno, dakle punu prosečnu platu u zemlji. Masovnija proizvodnja je ponovo pokrenuta naredne 2013. godine paljenjem visokih peći ali finansijski izveštaji pokazuju da to ne da nije smanjilo poslovne gubitke nego ih je upetostručilo. Zbog toga je tokom te godine Vlada za svako radno mesto morala da izdvoji 2200 evra mesečno. Ovo jasno pokazuje da je po državni budžet bilo mnogo jeftinije da radnici Železare primaju platu a da ne rade.

Ne treba smetnuti sa uma da je preuzimanje Železare najavljeno samo kao iznuđena privremena mera i da će se ona ponovo privatizovati čim se bude pronašao odgovarajući investitor. Međutim, prošlo je skoro 3 godine a i pored najavljivanog velikog interesovanja za to preduzeće ni do čega opipljivog nije došlo. Sa obzirom da su troškovi jako veliki a javne finansije u ozbiljnom problemu ovakvo stanje se ne može nastaviti unedogled stoga je i dalje najoptimalnije rešenje za budžet i poreske obveznike likvidacija Železare. Jednostavno, proizvodnja čelika u ovom delu Evrope od sirovina koje se uvoze se jednostavno trenutno nikome ne isplati. Međutim, kako je održanje Železare Smederevo pre svega političko a ne ekonomsko pitanje, to se teško može očekivati. Stoga bi rešenje o prestanku proizvodnje i prinudnom odmoru moglo za početak da bude korak u pravcu smanjivanja budžetskih subvencija.