istraživanja

Racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru

Javni sektor postoji u svakoj državi i služi za funkcionisanje državnog aparata i pružanje javnih dobara i usluga. U najvećem broju zemalja...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Javni sektor postoji u svakoj državi i služi za funkcionisanje državnog aparata i pružanje javnih dobara i usluga. U najvećem broju zemalja ovde spadaju sudstvo, policija, vojska, administracija svih nivoa vlasti, sektori obrazovanja i zdravstva, javna preduzeća. Javni sektor se finansira kroz sistem opštih ili posebnih poreza. Opšta je ocena da je javni sektor u Srbiji predimenzioniran u odnosu na potrebe i mogućnosti privrede i građana koji ga finansiraju - poslednje zvanične procene govore da za srpsku državu direktno ili indirektno radi 780 000 ljudi (brojeći pored zaposlenih u javnom sektoru u užem smislu, i one koji rade u komercijalnim preduzećima čiji je vlasnik država).

Javni sektor u Srbiji je predimenzioniran iz više razloga. Prvi je što za razliku od privatnog, javni sektor ne snosi troškove zaposlenih več to čine poreski obveznici. Pored toga, postoje različiti nivoi državne administracije – na primer, nastavnika zapošljava škola ali njegovu platu isplaćuje Ministarstvo prosvete a lekara bolnica a njegovu platu plaća Fond za zdravstveno osiguranje. U takvom sistemu gde postoji diskrepanca između toga ko snosi troškove a ko ubira koristi, javlja se agencijski problem - škola, ili bolnica kao agent ne moraju da rade uvek u interesu svog principala (u ovom slučaju poreskih obveznika). Zbog toga se javlja podsticaj za stalno novo zapošljavanje i kada ono nije neophodno.

Sistem obrazovanja je jedan od primera neracionalnog broja zaposlenih. Broj đaka je sve manji svake školske godine zbog niskog nataliteta, dok broj nastavnika raste umesto da opada. Sa obzirom na to da se broj dece na školovanju smanjuje u svim regionima, objektivno je teško izvršiti svake godine racionalizaciju odeljenja i smanjiti broj zaposlenih na takav način da ostane isti odnos broja đaka i nastavnika. Međutim, broj zaposlenih nimalo ne prati kretanje broja đaka: iako se broj učenika smanjuje, broj zaposlenih ne stagnira već se naprotiv povećava.

Godina Broj zaposlenih Indeks (2000 = 100) Broj učenika i studenata Broj učenika po zaposlenom Indeks (2000 = 100)
2000. 81 325 100,0 1 262 934 15,5 100,0
2010. 97 857 120,3 1 107 215 11,3 87,7

Podaci iz Statističkog kalendara Republičkog zavoda za statistiku za 2014. godinu (podaci se odnose na sva tri nivoa obrazovanja)

U periodu od jedne decenije 2000 – 2010. broj učenika se smanjio za skoro osminu, a broj zaposlenih se u istom periodu povećao za jednu petinu. Dakle, nikakvog racionalisanja nije bilo, osim ako se pod tim ne misli na nepotrebno proširenje platnog spiska – ovo upada u oči kada se pogleda odnos učenika i zaposlenih u obrazovanju gde je taj broj značajno visok tj. nije moralo doći do velikog povećanja zaposlenih da bi došlo do povećanja kvaliteta nastavnog procesa. Sa druge strane, ukoliko je bilo potrebno zbog promena u strukturi sistema zaposliti nove profile radnika (usled velikih reformi u oblasti srednjeg stručnog, pa i osnovnog obrazovanja u Srbiji) onda je sa druge strane moralo doći i do otpuštanja onih koji više nisu bili potrebni. Ovo se, međutim, nije desilo. Još jedan dokaz da u sistemu postoji veliki višak zaposlenih je podatak da je u 2011. godini broj nastavnika u osnovnoj školi koji nisu imali pun fond časova iznosio 37%.1

Godina Broj đaka u osnovnoj školi Indeks (2010 = 100)
2010. 573 274 100,0
2035. 353 800 61,7
2060. 345 900 60,3

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (2000. i 2010) i kalkulacije na osnovu podataka Gorana Peneva u: Demografska projekcija Srbije, Fiskalni savet 2013. (2035. i 2060) uz prognostičku varijantu i dostizanje ciljeva obuhvata osnovnim obrazovanjem iz Strategije obrazovanja 2020.

Demografske promene će dovesti do još većeg smanjenja broja đaka, kao što predikcije i pokazuju. Istovremeno, veliki deo budžeta za obrazovanje se troši na plate zaposlenih umesto na unapređenje nastave – čak 89,7% budžeta za osnovno obrazovanje odlazi na plate zaposlenih. Zbog toga su troškovi obrazovanja izuzetno visoki te školovanje jednog osnovca košta budžet skoro kao školovanje studenta (fiskalni izdaci po đaku iznose 1300 evra godišnje). Pored toga, ostvarene uštede u vremenu neophodne fiskalne konsolidacije zbog visokog deficita i rastućeg javnog duga takođe ne smeju biti zanemarene, naročito zato što se pametnom racionalizacijom obrazovnog sistema može doći do smanjenja troškova ali tako da nivo usluga u obrazovanju ostane isti.

Stoga je neophodno prekinuti sa vođenjem socijalne politike putem zapošljavanja u javnom sektoru, već je potrebno pametno ga transformisati tako da se broj zaposlenih dovede na optimalni nivo (što znači smanjenje ukupnog broja zaposlenih, ali verovatno i povećanje broja radnika u određenim segmentima). Mora se shvatiti da su zaposleni u državnoj službi tu ne da primaju plate, nego da bi građanima pružali određene usluge koje su im potrebne (administrativne, obrazovne, zdravstvene) i da su za to plaćeni kroz poreze. Zbog je potrebno da nivo tih usluga bude što višeg kvaliteta a što niže cene.


  1. prema: Statistički kalendar Republike Srbije za 2014, Republički zavod za statistiku, 2014, str 85. Ukupno 19 455 nastavnika u osnovnim školama, od ukupno 52 675, nema pun fond časova.