istraživanja

Vaše pravo da znate po nešto i obaveza da platite sve - problem medijskog javnog servisa RTS

Medijski javni servis smatra se strateškim resursom i to je obično televizija koja je u vlasništvu države. Sa državom je povezana ne samo u...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Medijski javni servis smatra se strateškim resursom i to je obično televizija koja je u vlasništvu države. Sa državom je povezana ne samo u smislu vlasništva već i putem finansiranja jer dobar deo ili većina prihoda javnog servisa dolazi iz državnog budžeta kroz sistem opštih poreza ili kroz malo sofisticiraniju verziju koja podrazumeva naplatu posebnog poreza, odnosno televizijske pretplate.

Ovaj drugi sistem je u evropskim zemljama više zastupljen jer garantuje veću nezavisnost javnog servisa od izvršne vlasti jer se time dobija predvidljiv i siguran budžet za svoje aktivnosti – sa budžetskim finansiranjem, odnosno sredstvima prikupljenim od poreskih obveznika, neophodna je uvek i politička volja što može da ima veliki uticaj na program javnog servisa. Ovo je posebno opasna mogućnost u društvima koje se još uvek nalaze u procesu konsolidacije demokratije, pa je prema tome i sloboda medija može biti lakše kompromitovana.

Osnovno opravdanje za postojanje ovakvog medijskog javnog servisa je emitovanje programskih sadržaja (pre svega obrazovnog, kulturnog i naučnog karaktera) čije bi emitovanje na drugim, komercijalnim televizijama, kako se tvrdi, bilo neisplativo, odnosno, veruje se da bi sadržaji takvog karaktera polako nestajali usled tržišnog pritiska da određena televizija emituje ono što joj donosi najveću dobit. Medijski javni servis bi, dakle, uživajući taj povlašćeni položaj da se ne nadmeće sa ostalim igračima na tržištu, trebalo da se bezbrižno usredsredi na program pomenutog karaktera kako bi građanima stvorio svojevrsnu zaštitu od mogućih manipulacija i programa lošeg kvaliteta drugih, mnogo manje regulisanih, privatnih televizija koje su dostupne građanima.

Radio televizija Srbije (RTS) je javni servis Srbije koji se finansira iz sopstvenih prihoda (uglavnom od prodaje medijskog prostora) i posebnog poreza, televizijske pretplate, koji su dužni da plaćaju svi građani Srbije. Ovo je jedan od paradoksa u finansiranju – veliki broj javnih servisa u svetu ne finansira se kroz tržišne uslove (jer je i glavno opravdanje postojanja javnog servisa upravo to da finansiranje takvog programa ne bi moglo da se izvede na slobodnom tržištu) već preko pretplate i subvencija ili mešavinom ta dva instrumenta.

Drugi problem je najavljeno ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje direktno iz budžeta kroz subvencije (trenutni Zakon o budžetu koji uskoro ide na rebalans predviđa 7,6 milijardi dinara za subvencije u kulturi, koje su zapravo gotovo sve namenjene finansiranju RTS-a jer su prošlogodišnje iznosile ispod 370 miliona dinara). Pretplata, međutim, nije ukinuta, a subvencije su fakturisane. Pored toga, direktno budžetsko finansiranje predstavlja posebno opasnu zonu za slobodu novinarstva u Srbiji. Dosadašnje iskustvo pokazuje da je u programskoj šemi RTS-a zastupljen u značajnom procentu i program komercijalnog karaktera koji, inače, ne bi trebalo da bude u vezi sa javnim servisom. Finansijsko poslovanje javnog servisa je jako loše i on beleži značajne gubitke – u 2012. godini finansijski gubici iznosili su 11 miliona evra, a u 2013. godini skoro 13,5 miliona evra (preko 1,5 milijardi dinara)1. Istovremeno, javni servis zapošljava neracionalno veliki broj ljudi – 3 255 zaposlenih u toku prošle godine. Javni servis uživa prilično veliku gledanost među gledaocima u Srbiji, ali to važi pre svega za informativne i političke emisije kao i sadržaje komercijalnog karaktera. Istovremeno, RTV preplata se nije primila u Srbiji, što dosta govori i o stavu velikog broja građana o javnom servisu – u toku 2013. godine naplaćeno je samo 30,6% iznosa pretplate (15,05 milijardi je fakturisano a 4,6 milijardi je naplaćeno).2

Postoji nekoliko mogućih rešenja za probleme javnog servisa, a pre svega za činjenicu da je taj sistem neracionalan i da troši novac poreskih obveznika, ne polažući im račune na šta i kako se ta sredstva troše.

Medijski javni servis, u udarnim televizijskim terminima, pre svega isporučuje program atraktivan kako oglašivačima, tako i gledaocima. Mnogi programski sadržaji ne poseduju nikakav nivo kvaliteta po čemu bi se javni servis razlikovao od ostalih televizija i programa lake zabave. Osim pitanja neracionalnosti kao i lošeg funkcionisanja na koje ukazuju podaci, postavlja se i pitanje opravdanja obavezne RTV pretplate. Da li je moguće ostaviti građanima mogućnost da biraju da li će da finansiraju ovakav sistem ili ne, budući da ovaj sistem sa svojim programom nikako ne spada u osnovna javna dobra koja se obezbeđuju javnim sredstvima i koja su bitna za sve građane kao što su npr. bezbednosne usluge i pravni poredak?

1) Promene u okviru postojećeg sistema: Restrukturisanje javnog servisa

Ovo bi podrazumevalo restrukturisanje postojećeg sistema javnog servisa koji je preglomazan, a u cilju smanjivanja troškova. Bilo bi neophodno značajno redukovati broj zaposlenih kroz racionalizaciju i svođenje javnog servisa na razumniju meru. Sistem finansiranja izmeniti tako da se ukine obavezna RTV pretplata i da se javni servis finansira dominantno kroz sopstvene prihode od prodaje medijskog prostora, uz delimičnu podršku iz budžeta koja će biti regulisana tako da iznosi utvrđeni procenat sopstvenih prihoda koje javni servis sam zaradi na tržištu (na primer, 30% sopstvenih prihoda). Ove uslovne dotacije bi se opravdavale time da javni servis treba da ima i medijski program nekomercijalnog karaktera. Ovim bi se, dakle, sistem podstakao da plasira kvalitetan, publici i oglašivačim atraktivan program koji će donositi prihode, a da u isto vreme može da ima i program koji će se dopunski finansirati određenim dotacijama iz budžeta.

2) Promene izvan postojećeg sistema: Ukidanje javnog servisa

Ovim rešenjem bi se ukinuo javni servis kao takav, a sistem RTS bi se transformisao u javno preduzeće sa državnim kapitalom. Ono bi, kao svaki profitno orijentisani igrač na tržištu, na ravnopravan način trebalo da se stara o svojim poslovnim prihodima i rashodima. Obavezna pretplata bi se ukinula kao i bilo kakve subvencije iz državnog budžeta. U narednom koraku moglo bi da se razmišlja i o privatizaciji sistema, što bi donelo jednokratni prihod, ali bi dugoročno, takođe, smanjilo pritiske za budžetskim davanjima. U situaciji u kojoj sistem nije valjano restrukturisan i dalje bi se gomilali gubici na teret poreskih obveznika. Ovo bi, dakle, istovremeno značilo gašenje zamišljenih funkcija koje bi javni servis trebalo da ispunjava. Ukoliko bi građani ovo videli kao relavantan politički izazov, takva situacija može se prevazići projektnim finansiranjem putem ciljanih i uslovnih dotacija. Određeno specijalozovano telo koje bi se formiralo zakonom (u sastav tela ulazili bi i predstavnici komercijalnih medijskih kuća koje ne bi učestvovale na konkursu) bi svake godine raspisivalo javni konkurs na koji bi mogli da se prijave svi emiteri sa svojim predloženim programom (moglo bi, svakako, da se prijavi i preduzeće nastalo iz doskorašnjeg javnog servisa). Oni koji bi najbolje zadovoljili opšte zahteve i unapred definisane standarde u vezi sa karakteristikama programa dobili bi, transparentnom procedurom, određeni iznos namenskih novčanih sredstava iz državnog budžeta za realizaciju svog medijskog sadržaja. Na ovaj način bi i bez zvaničnog javnog servisa, država mogla da na neki posredan način realizuje funkciju javnog servisa, ukoliko se to smatra potrebnim. Državno subvencionisanje je svakako jeftinije od direktne državne proizvodnje - na ovaj način bi se sigurno značajno smanjilo opterećenje budžeta, mogao bi da se poveća kvalitet medijskog programa, a građani ne bi morali da plaćaju usluge koje možda ne koriste ili kojima nisu zadovoljni.


  1. Finansijski izveštaji Radio televizije Srbije su dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.
  2. Saopštenje Javnog servisa od 27. februara 2014. godine