istraživanja

U susret rebalansu republičkog budžeta

Javne finansije se već godinama nalaze u nezavidnoj poziciji, uz konstantne visoke budžetske deficite i rastući javni dug. Ovakvo stanje nij...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Javne finansije se već godinama nalaze u nezavidnoj poziciji, uz konstantne visoke budžetske deficite i rastući javni dug. Ovakvo stanje nije održivo i sve više se približavamo krizi javnih finansija. Zbog toga je potrebno napraviti realistični rebalans budžeta koji će smanjiti budžetski deficit koji se otrgao kontroli fiskalnih vlasti.

Glavni “krivac” za probleme u javnim finansijama je prihodna strana budžeta: privreda i građani plaćaju manje poreza nego što je Vlada to bila predvidela budžetom za tekuću godinu kao i Fiskalnom strategijom. Budžet je pisan sa namerom da konsolidovani deficit iznosi 5,5% BDP-a a po sadašnjim pokazateljima izvršenja budžeta ukoliko se ne budu preduzele nikakve mere, on bi mogao da iznosi čak 8% BDP-a. Istovremeno, dosadašnje mere ove i prethodnih Vlada više su se bazirale na diskretnom smanjenju troškova javnog sektora, a mnogo vise i na povećanju poreza – povećani su i viša i niža stopa PDV-a, akcize na duvanske proizvode, porez na imovinu. Istovremeno, poreski prihodi su nastavili da padaju. Porezi su jednostavno previsoki da bi privreda mogla da ih servisira. I drugi pokazatelji pokazuju loše stanje srpske privrede: u februaru je prvi put ukupan broj zvanično zaposlenih iznosio manje od 1,7 miliona. Na to su se nadovezale i posledice poplava tako da će ekonomski rast umesto minimalnog 1%, zapravo biti negativan (oko -0,5% BDP-a).

Za sada su mere Vlade za smanjenje deficita uglavnom računovodstvene: promene stopa doprinosa (smanjenje onih za RFZO i istovetno povećanje onih za PIO) dovešće samo do preraspodele među budžetskim korisnicima. Pošto je najveći pojedinačni izdatak budžeta transfer sredstava PIO za isplatu penzija, smanjiće se troškovi republičkog budžeta za ovaj iznos od oko 18 milijardi dinara, za koliko će RFZO biti uskraćen. Pošto je RFZO do sada poslovao sa viškom finansijskih sredstava, moguće je da će ovaj nedostajući novac moći da se nadoknadi uštedama u sistemu, pre svega na smanjenju plata zaposlenih od 10%, što je pojedinačno najveći trošak. Međutim, trebalo bi da imamo u vidu da je višak u RFZO bio posledica i centralizacije sistema javnih nabavki za zdravstveni system, ali i promena Zakona o javnim nabavkama kojim su procedure dosta pooštrene da bi se smanjile zloupotrebe, pa da je suficit delimično nastao i zbog nesnalaženja u novim propisima jer nisu sve javne nabavke bile realizovane po planu. U prilog ovoj tezi je i pojava nestašice pojedinih lekova u apotekama. Postoji značajan rizik da li će ova mera smanjiti deficit budžeta: ona zavisi od toga da li će Vlada odoleti pritiscima da ne smanji plate u zdravstvu (neki granski sindikati su najavili štrajkove) kao i od samog ponašanja RFZO tj koliko će on uspeti da smanji svoje izdatke – njegov finansijski plan za 2014. godinu je sa nepromenjenim većim stopama doprinosa iskazivao deficit od 1,4 milijarde dinara. Ovoliko veliko smanjenje prihoda možda neće moći da se kompenzuje bez velikih redukcija u pravima osiguranika, na šta će možda Vlada morati da reaguje transferima iz budžeta da bi pokrila neophodne troškove. Druge mere Vlade su vezane za borbu protiv sive ekonomije, ali postoji veliki rizik da su Vladine procene koliki su mogući fiskalni dobici naduvane – procena FREN-a iz 2010. navodi između 250 i 350 miliona evra u srednjem roku (i to pod veoma optimističnim pretpostavkama da se nivo sive ekonomije dovede na prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su članice EU, tj. da se smanji sa preko 30% na 25% BDP-a, koliko je npr. i u Sloveniji) a Ministarstvo finansija očekuje duplo veće iznose, od 500 do 700 miliona evra. Ostale mere se odnose na smanjenje plata u javnom sektoru za 10% (što može smanjiti rashode za oko 27 milijardi dinara, ukoliko bude bilo načelno sprovedeno zbog mogućih socijalnih pritisaka). Međutim, to nikako neće dovesti do potrebnog smanjenja da bi se ispunio plan Ministarstva finansija da se deficit smanji za 170 milijardi dinara. Samo da nepomenemo da i pored velikog smanjenja deficita ono neće elimisati zaduživanje države nego bi samo smanjilo ukupan iznos zaduživanja. Dakle, i pored svih napora javni dug će nastaviti da se povećava. Jedino za sada pozitivno što se da videti iz saopštenja Ministarstva finansija je to da će veći deo smanjenja deficita ići preko smanjenja rashoda, a ne povećanja prihoda. Međutim, zabrinjava to što za sada najavljivani potezi Vlade nose sa sobom veliki rizik od neuspešne realizacije. Stoga je potrebno napraviti realističniji plan fiskalne konsolidacije. Da li će do toga doći, videćemo kada rebalans budžeta bude bio završen krajem narednog meseca.