istraživanja

Visoka cena lošeg školovanja

Obrazovni sistem u Srbiji je neadekvatan i neefikasan. To se najbolje može videti i po rezultatima srpskih učenika na PISA testiranjima. Te...
IZDVAJAMO

Rastom do stabilnosti - dostizanje političke i društvene stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana putem omogućavanja viših stopa ekonomskog rasta

Reforme koje bi uvećale nivo ekonomskih sloboda u oblastima imovinskih prava i poslovne regulacije bi značajno uticale na povećanje stope ek...

Koliki su ukupni direktni i indirektni troškovi školovanja osnovca u 2014. godini?

Obrazovni sistem u Srbiji je neadekvatan i neefikasan. To se najbolje može videti i po rezultatima srpskih učenika na PISA testiranjima. Te testove na međunarodnom nivou organizuje OECD i na njima naši đaci od 15 godina imaju znatno lošije rezultate od svojih vršnjaka iz Evrope - na prošlom 437 bodova a prosek zemalja OECD je 500, što otprilike znači da naši đaci kasne dve školske godine. Neadekvatno enciklopedijsko znanje i nepoznavanje kako se primenjuje u praksi je nešto što se ne može sakriti.

Ali koliko zapravo košta obrazovanje jednog osnovca u Srbiji? I koji sve troškovi treba da se uzmu u obzir da bi se ta cifra realno izračunala? I da li je ta cifra adekvatna? O tome se u javnosti uopšte ne govori, osim da najveći deo novca odlazi na veliki broj zaposlenih u sistemu. Da bi se to procenilo neophodno je tačno izračunati troškove "besplatnog" obrazovanja.

Prva cifra koju treba uzeti u obzir su troškovi Ministarstva prosvete za osnovno obrazovanje iz ovogodišnjeg Zakona o budžetu. Ona iznosi 73 575 839 000 RSD 1. Ova cifra podrazumeva realizaciju nastave, organizaciju takmičenja osnovaca, unapređenje infrastrukture osnovnih škola, stručno usavršavanje zaposlenih i sve ostale troškova izvođenja nastave u osnovnim školama koje snosi Ministarstvo . Ukupan broj osnovaca u Srbiji u ovoj školskoj godini je 562 556 2. Prostim deljenjem ova dva broja dobijamo cifru od 130 000 RSD. Ovo je cifra koja odgovara školarinama na velikom broju državnih ili privatnih fakulteta. Kada se u obzir uzme to da fakulteti imaju mnogo veće troškove zbog posebnih zahteva za prostorom, opremom i stručnim predavačkim kadrom, a da to ne važi za osnovne škole, onda naročito pada u oči nesrazmernost ovih troškova. Međutim, ovo nisu svi troškovi.

Naredni troškovi koji se moraju uzeti u obzir su oni koji imaju imaju lokalne samouprave. Od 2004, lokalne samouprave (opštine i gradovi) snose deo troškova obrazovanja: plaćaju tekuće održavanje, komunalije, obrazovna sredstva, usavršavanje zaposlenih itd. Procena je da će ovi troškovi u 2014. godini iznositi 11,7 milijardi dinara 3. Prema tome, ukupan izdatak lokalnih samouprava po učeniku bi u tekućoj godini iznosio 20 800 RSD.

Prema tome, ukupni direktni troškovi obrazovanja po učeniku osnovne škole u Srbiji su oko 150 000 dinara ili oko 1300 evra. Ovo je suma koja se iz budžeta (delom državnog a delom lokalne samouprave) plaća za obrazovanje svakog osnovca u Srbiji. Međutim, na ovu sumu treba dodati i indirektne troškove, one koje plaćaju roditelji kao podršku obrazovnom sistemu.

U toku školske 2006/2007. godine privatna domaćinstva su po đaku plaćala 98 dinara za pomoć za oprvaku i održavanje škola (tkzv ''školski dinar''), za udžbenike su trošili 4302 dinara 4. Usklađeno za inflaciju, danas ovo iznosi 150 i 6700 dinara po učeniku respektivno. Ovi troškovi nastaju prelivanjem na domaćinstva jer ih trenutni sistem plaćanja u državnom obrazovanju ne pokriva dovoljno. Naredni troškovi obrazovanja koji se prelivaju na domaćinstva su troškovi privatne nastave - 1/3 đaka u Srbiji ide na dodatne a 1/4 na dopunske privatne časove. za koje se po učeniku u proseku izdvaja 21 463 dinara 5. Usklađeno za inflaciju, ova cifra bi danas iznosila 33 600 dinara. Prema tome, ukupni indirektni troškovi po učeniku su 40 450 RSD. Pitanje je samo da li je opravdano ove indirektne troškove uključiti u ukupne troškove obrazovno sistema. Argumenti protiv govore da je funkcija osnovne škole da garantuje minimum obrazovanja a ne svako koje bi roditelji želeli da njihovo dete poseduje. Sa druge strane, prva dva izdatka (udžbenici i "školski dinar") nastaju prevaljivanjem dela troškova na roditelje zbog nedostatka sistemskog finansiranja. Izdatak za privatne časove nastaje zbog loših rezultata procesa obrazovanja u osnovnoj školi - zbog predavača, gradiva, načina realizacije nastave, neadekvatnog nastavnog plana i programa ili drugog, učenici u osnovnoj školi ne stiču znanje koje im je potrebno i moraju da to nadoknade na dopunskim ili ukoliko ne mogu da napreduju dovoljno brzo, dodatnim časovima. Da je trenutni sistem obrazovanja kvalitetan (kao što nije a što pokazuju rezultati PISA testiranja) masovnog uzimanja privatnih časova ne bi bilo, ili bi oni bili svedeni na predmete i veštine koji se ne uče u školi (a većina njih je vezana za osnovne predmete, matematiku i maternji jezik).

Ukupan zbir direktnih i indirektnih troškova obrazovanja u Srbiji pokazuje da obrazovanje prosečnog osnovca godišnje košta preko 190 000 dinara ili oko 1650 evra. Ovo je svakako visoka cifra i odgovara školarinama na većini državnih ili privatnih fakulteta u Srbiji. To dokazuje tezu da je sistem obrazovanja ne samo neefikasan nego i skup, a da bi se stanje popravilo neophodne su krupne sistemske reforme, a ne šminkanje postojećeg sistema.


  1. Zakon o budžetu za 2014. godinu, str 127.
  2. Podaci iz baze podataka Republičkog zavoda za statistiku, www.stat.gov.rs
  3. Zadnji dostupni podaci su iz 2009. godine (Levitas, 2010) i oni su usklađeni za inflaciju u narednim godinama da bi se zadržala realna kupovna moć tih sredstava.
  4. OECD, "Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju: Srbija", 2012, str 45.
  5. OECD, "Jačanje integriteta i borba protiv korupcije u obrazovanju: Srbija", 2012, str 45.