LIBEKU ODUZETO OD STRANE DRŽAVE (RSD)
Problemu abortusa moramo pristupiti imajući u vidu dva aspekta: slobodnu mogućnost svake žene da neometano raspolaže svojim telom i njenu odgovornost da sačuva nečiji život. Ukoliko pođemo od pretpostavke da svaki pojedinac ima neotuđivo pravo na život i da dete nije ničija svojina, postavlja se pitanje da li embrion koji još uvek nije postao fetus ima isto to pravo ili kako je sažeto iskazao Jan Narveson, moramo da odgovorimo da li društvo može uskratiti ženi mogućnost da abortira. Verovatno najsloženija moralna nedoumica u vezi sa ovom temom je kada (ako i uopšte) nastajući fetus počinjemo da tretiramo kao ljudsko biće koje je neopravdano ubiti i na osnovu čega?
Čikaška ekonomska škola je pokrenuta kao stožer revolucionarnih ideja i intelektualaca toga doba.
Ona i danas predstavlja jedan od najuticajnijih pravaca svetske ekonomske misli, čija su osnovna načela: sloboda pojedinca, privatno preduzetništvo, ograničena vlada i stroga kontrola ponude novca u cilju suzbijanja inflacije.
Ranu Čikašku školu karakterišu shvatanja da je ekonomija vrednosno neutralna nauka, da ekonomija metodološki treba da se razvija po uzoru na prirodne nauke, da neoklasična teorija cena u uslovima savršene informacije i konkurencije nudi valjan model toga kako funkcionišu tržišta; davanju prednosti profitu sa tržišta.
Među “autorima” škole je bilo više saglasnosti o ciljevima, a manje o tome kako ih postići. Štaviše, te razlike su svesno stimulisane i čak bi se moglo reći da veliki uspon škola ne duguje ortodoksiji, nego nečem sasvim suprotnom, tj.upravo tim razlikama koje su postale plodan podsticaj za analize i istraživanja.
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
Početna
Preuzmite rad u PDF formatu