LIBEKU OTETO OD STRANE DRŽAVE (RSD)
Libertarijanski Klub - Libek, u saradnji sa fondacijom Friedrich Naumann organizuje treći po redu dvodnevni seminar za srednjoškolce - "Politika pojedinca", koji će se održati 11. i 12. februara 2012. godine u Beogradu.
Libertarijanski klub – Libek, uz podršku Global Philanthropic Trust i Friedrich Naumann Stiftung, raspisuje
Članovi Libeka učestvovali su na međunarodnoj konferenciji Liberty Forum, na kojoj se svake godine okupe predstavnici srodnih organizacija iz preko 40 država. Ono što povezuje sve učesnike je zalaganje za unapređenje individualne slobode i storgo ograničenje moći države.
Članovi Libertarijanskog kluba Libek učestvovali su na "Law and Democracy Conference" u Beču, u organizaciji The Federalist Society-a, koja je održana 21-23. oktobra. Neke od tema obrađivanih na konferenciji bile su: sloboda okupljanja i izražavanja na primeru SAD-a i nekih država Evrope, značaj nezavisnog sudstva za očuvanje demokratije kao i načini na koje savremene države odgovaraju na krizu. Učesnici su imali priliku da čuju izlaganje sudije Vrhovnog suda SAD-a Samuela A. Alita, sudija Ustavnih sudova iz Poljske, Gruzije i Mađarske kao i predavanja ostalih stručnjaka koji su se bavili pomenutim problemima. 
Libertarijanski Klub je do sada snimio dva igrano-dokumentarna filma. Prvi film, pod nazivom "Odgovori slobode" je objavljen 2009. godine i bio namenjen akademskoj publici. Film je korišćen na Fakultetu Političkih Nauka u Beogradu.
Trajanje: 50 minuta
Pogledajte film na YouTube
Libertarijanski Klub – Libek, u saradnji sa fondacijom Friedrich Naumann vas poziva na dvodnevni seminar "Politika pojedinca", koji će se održati 29. i 30. oktobra 2011. godine u hotelu Putnik u Novom Sadu.
Libertarijanski Klub – Libek, u saradnji sa fondacijom Friedrich Naumann vas poziva na dvodnevni seminar "Politika pojedinca", koji će se održati 15. i 16. oktobra 2011. godine u Regionalnom centru za obrazovanje u Nišu.
Projekat namenjen članovima političkih partija. Sadržaj seminara podrazumeva razmatranje osnovnh principa tržišne privrede, upoznavanje sa revizijama unutar liberalizma, prikaz praktičnih primera pogrešne politike države blagostanja i davanje predloga konkretnih javnih politika. Prvi put ovaj modul smo pokrenuli na Regionalnoj letnjoj školi mladih liberala na Zlatiboru. 
Problemu abortusa moramo pristupiti imajući u vidu dva aspekta: slobodnu mogućnost svake žene da neometano raspolaže svojim telom i njenu odgovornost da sačuva nečiji život. Ukoliko pođemo od pretpostavke da svaki pojedinac ima neotuđivo pravo na život i da dete nije ničija svojina, postavlja se pitanje da li embrion koji još uvek nije postao fetus ima isto to pravo ili kako je sažeto iskazao Jan Narveson, moramo da odgovorimo da li društvo može uskratiti ženi mogućnost da abortira. Verovatno najsloženija moralna nedoumica u vezi sa ovom temom je kada (ako i uopšte) nastajući fetus počinjemo da tretiramo kao ljudsko biće koje je neopravdano ubiti i na osnovu čega?
Čikaška ekonomska škola je pokrenuta kao stožer revolucionarnih ideja i intelektualaca toga doba.
Tribina na Fakultetu političkih nauka. Jedan od učesnika Aleksandar Novaković (Internet magazin Katalaksija) naglasio je značaj otvorenosti liberalno-demokratskih društava, kao jedan od faktora koji su omogućili curenje poverljivih dokumenata. S tim u vezi, istakao je da Asanžov primer mora biti prepoznat kao legitimni zahtev koji, oslanjajući se na viševekovnu liberalnu tradiciju nepoverenja prema vladi, stalno dovodi u pitanje njenu političku moć. Po njegovim rečima, svaki libertarijanac bi trebalo da podrži što veću transparentnost u radu državnih institucija. S druge strane, namere Wikileaksa za revolucionarnom promenom diplomatske prakse, ocenio je kao idealističke i pomalo naivne.
Neformalna okupljanja ljudi zainteresovanih kako za Libek tako i za uobičajene političke i ekonomske probleme u Srbiji. 
Projekat u kontinuietu koji podrazumeva prilagođene module za srednjoškolce, studente ili članove političkih partija. Ovaj tradicionalni seminar odvija se tokom dva dana, tokom kojih se polaznici upoznaju sa političkom filozofijom libertarijanizma i učestvuju u interaktivnim radionicama. Do sada je ovaj projekat održan dva puta u Beogradu, Kragujevcu, Kladovu, Nišu, Novom Sadu i Pančevu. 
U ovom članku autor se bavi Hajekovom kritikom koncepta zvanog "društvena pravda". Aktuelnost teme proizilazi iz nužnosti susreta svih post-socijalstičkih društava sa ovim fenomenom i činjenice njegovog automatskog postuliranja na vrh svakodnevne političke agende. Situirajući kritiku društvene pravde u nešto širi kontekst Hajekove socijalne filozofije, polazeći od epistemoloških premisa preko istorijskih interpretacija društvenog razvoja, povezujući normativna i empirijska načela, autor ukazuje na ispraznost navedenog pojma. Ključna teza glasi da je zahtev za društvenom pravdom u savremenom društvu floskula sa atavističkim korenom i krilatica osmišljena za prikupljanje dnevnopolitičkih poena. Društvena pravda, doslovno shvaćena, svoje totalno ispunjenje može doživeti jedino u sistemu organizacije, sa kojim slobodno društvo gotovo da nema dodirnih tačaka.
Edukativni kurs o najvažnijim problemima liberalizma namenjen polaznicima Beogradske otvorene škole. Posle svakog predavanja učesnici su učestvovali u dinamičnoj raspravi. 
Tekst se bavi analitičkim prikazom teorije pravde američkog teoretičara Džona Rolsa. Razmatrajući odnos između problema pravde i problema jednakosti, autor, na početku, posebno skreće pažnju na načelo neutralnosti koje je ključno za razumevanje kako principa proceduralne pravde tako i za osnovne liberalne institucije. U radu se posebno analizira apstraktna situacija početne pozicije u kojoj se nalaze pojedinci koji pod "velom neznanja" biraju principe pravde. Po mišljenju autora, dolazi do narušavanja načela neutralnosti u početnoj poziciji, odnosno, sporna je pristrasnost principa pravde.
O nama
Preuzmite rad u PDF formatu
Preuzmite film
Preuzmite engleske titlove
Tržišno Rešenje